Порекло презимена, село Ликошане (Глоговац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ликошане, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 193 Порекло становништва села Ликошане, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 193 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ликошане (Глоговац)

Порекло презимена, село Ликошане (Глоговац)

Порекло становништва села Ликошане, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај, тип села и гробља.

Ликошане се налази на коси брдашца који се назива Bregu jazbine и припада равничарском џематском типу села. Ликошане има два гробља. Покрај села постоји старинско гробље звано Varre te janiqarve. Према народној традицији, гробље је настало од јаничара, који су се нешто успротивили турском султану и подигли устанак против њега. Дошло је до битке, у којој их је турска војска савладала и све посекла, те је тако настало ово гробље. Село има своју мерају.

Име села.

По народном тумачењу, име селу је дошло по кори од липе, која се зове лика, јер је село обитавало са липама, од којих је кора употребљавана за израду конопаца и сличних домаћих потреба.

Легенда.

По топониму gj ‘uri — вртлар (Баре), који се налази на једној сеоској ливади, постоји следећа легенда. У старо доба, била је ту велика вода, читаво врело је извирало. Около воде и по читавом селу, била је велика магла, те у селу није било берићета. Онда народ гредама и вуном затисне то врело, а вода је подземно одушила у Подриму и Метохији и избила је у селу Малишеву.

Историјат и приноси.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године помиње се село Лугоштица, са 52 куће. Свакако, то је данашње дреничко село Ликошане. У попису се наводи и следећа пољопривредна производња. Наиме, принос од пшенице је износио 320 лукана, а феудални доходак је био 40 лукана. Принос од јечма и зоби је био 600 лукана, а доходак 75 лукана. Принос од каплуџа је износио 624 лукана, а доходак 78 ликана. Принос од вртова је био 560 акчи, а доходак 70 акчи. Принос од лана је био 1120 акчи, а ушур 140 акчи. Принос од црвеног лука је био 80 акчи, а ушур 10 акчи. Принос од воћа је био 160 акчи, а ушур 20 акчи. Принос од винограда је износио 500 чаброва, а ушур 50 чаброва. Принос од кошница пчела је износио 1120 акчи, а доходак је био 140 акчи. На крају, принос од домаћих свиња je изноро 240 акчи, а ресум на свиње је био 30 акчи, те сељани су гајили 480 свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године, Ликошане је имало 191 становника.

Према попису становништва из 1921. године, Ликошане је имало 199 становника, са 19 домова.

Порекло становништва.

У време мојих проучавања насеља и порекла становништва у 1926. године, Ликошане је имало следеће родове.

Арбанаси:

-Азировић, фис Кастрат, 8 кућа. Овај род познаје братсвеничку организацију и припада братству Драгојловић. Према родовској традицији Азировићи су аутохтоно српско становништво, чији су преци око 1716. године, прешли у ислам и потом се временом поарбанасили. Родовско предање каже да је из православља у ислам прешао Драгојло Михаиловић, који је добио муслиманско име Али, и то je девети предак данашњих Азировића, који се налазе у средовечном добу. Са овим братством стоји у сродству котило:

-Ајдаревоћ, фис Кастрат, 3 куће, који такође припадају ронђи Драгојловић.

-Адемовић, фис Ељшан, 1 кућа, мухаџири. Овај је род досељен 1895. године, из села Бивољаче са Косова, а досељени су из околине Лесковца.

-Зумберовић, фис Кастрат, 4 куће. Старином су од Неродимља – Косово, одакле су досељени на купљену земљу 1836. године.

-Синановић, фис Кастрат, 4 куће. Овај је род пореклом из Арбаније, одакле је досељена једна кућа 1785. године. Од овога рода је у старини једна кућа одсељена у село Обрачу – Лаб.

-Ћеловић, фис Кастрат, 2 куће. Старином су дренички Срби, који су из православља прешли у ислам 1785. године, па се временом поарбанасили.

Срби и Црногорци (колонисти):

-Пешикан, 1 кућа, славе Ђурђиц, прислужују Св. Николу Летњег. Пореклом су из Црнионог Дола – Цуце у Црној Гори, одакле су као колонисти досељени 1930. године.

-Краговић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, прислужуј у Велику Госпојину. Као колонисти су досељени 1930. године из Ибарског Колашина, старином су из Васојевића.

-Ђурђевић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља. Пореклом су из Лукова под Копаоником.

-Николић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила. Досељени су као колонисти 1930. године из Јабланице, старином су Морачани – Црна Гора.

Према наведеноме у 1936. године у Ликошану је обитавало: 6 арбанашких родова, са 22 куће. Од тога је српскога порекла: 3 рода, са 13 кућа.

Срба и Црногораца колониста је било: 4 рода, са 4 куће.

Према попису становништва из 1948. године, Ликошане је имало 373 становника, од тога 181 мушких и 192 женских, са 40 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top