Порекло презимена, село Горњи Обилић (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горњи Обилић, општина Србица – Косовскомитровачки  округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од Порекло становништва села Горњи Обилић, општина Србица – Косовскомитровачки  округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горњи Обилић (Србица)

Порекло презимена, село Горњи Обилић (Србица)

Порекло становништва села Горњи Обилић, општина Србица – Косовскомитровачки  округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Горњи Обилић. – Kopiliq i Epčrm, се налази на брежуљкастом тлу дреничке површи и припада џематском равничарском дрничком типу села. Село има колективну сеоску мерају, као и заједничку сеоску шуму.

Покрај села се налази старовремско гробље звано Vorre кг shkijeve = словенско гробље. Данашње арбанашко становништво има покрај села три гробља. Родовска гумна се налше у окућницама или покрај ових.

Воде и име села.

Скоро свака кућа има бунарску воду, која се употребљава за пиће и друге кућевне потребе. Како у атару села Горњи Обилић има знатан број извора, то се домаћа стока напаја на тим изворима.

Према народној традицији село је добило име по Милошу Копилићу = Обилићу, који је био родом по народном предању из овог насеља. Наиме, међу Арбанасима постоји предање, да је једна девојка из тог села затруднела ванбрачно, те да је родила копиле, по чему се то насеље прозвало Копилић.

Потом, то је било веома велико насеље, читава варош, која се протезала од данашњег насеља Горњег Копилића, па све до села Рудника у Мегохијском подгору. По другој арбанашкој традицији, Милош Копилић је рођен негде y Метохији, одакле се доселио у ово време, које је потом добило име по њему.

Према мишљењу арбанолога Љ. Муљаку, име села Копилић у Дреници, дошто је из језика влашких пастира, који су му дали то име. На крају, једна махала у овом селу има назив Шаран.

Историјат и приходи у прошлости.

Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године села Горњи Копилић има 37 кућа. У 1472. године оно има само 23 куће. То је данашње село Горњи Обилић, по народној традицији метохијских и дреничких Срба и Арбанаса, то је завичајна постојбина Милоша Копилића = Обилића, који је по своме родном селу добио и родовско презиме. У народу се и данас чује древно име села „Копилић“.

Према наведеном катастарском попису, наводе се и извесни елементи сеоске привреде из области земљорадње. Ево тих података за Горњи Обилић:  принос од пшенице износио је 80 лукана, а на то феудални доходак био је 10 лукана. Принос од јечма и зоби износио је 500 лукана, а феудални доходак на то износио је доходак 70 лукана. Принос од коплуџе је износио 480 лукана, а феудални доходак на то 60 лукана и принос од проса је износио 160 лукана, а феудални доходак од проса био је 20 лукана. Укупан принос од врта је износио 240 акчи, а феудални доходак од тога био је 30 акчи. Принос од лана је износио 160 акчи, а ушур феудални је био 20 акчи. Принос од винограда је износио 1200 чаброва, са 120 чаброва ушура. Принос од кошница пчела је износио 240 акчи, а доходак од тога феудални био је 30 акчи. Принос од једног сезонског млина, износио је 120 акчи, са 15 акчи феудалног доходка. На крају, принос од свиња је износио 400 акчи, на шта је ресум износио 50 акчи. Из тога произилази, да је село гајило 800 свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године, Горњи Обилић је имао 194 становника.

Према статистичком попису из 1921. године, Горњи Обилић је имао становника 197, са 28 домаћинстава.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва 1936. године, стање је било следеће:

А р 6 а н а с и:

-Марина, фис Гаш, 17 кућа. Ово је старински дренички српски род, који води порекло из села Марине, одакле се доселила једна кућа пре 120 година. Према родовској традицији, овај род је прешао из православља у ислам 1716. године у марини.

-Метић, фис Гаш, 1 кућа. Овај је род досељен у Горњи Обилић 1918. године. Старином су из села Сушице – Метохијски Подгор, одакле су се доселили у Горњи Обилић. Земљу обделавају као чифчије на 1/3 са власника имања од снопова жита. Од воћа и поврћа, власник не узима чифлачки део.

-Кућан, фис Гаш , 1 кућа. Пре 100 година је досељена једна кућа из Чубреља — Дреница, старином су из Арбаније, одакле су се доселили у Чубрељ пре 120 година. Године 1919. од овог рода одсељене две куће у Косовску Митровицу.

-Штутица, фис Гаш, 1 кућа. Године 1906. доселила се  једна кућа из дреничког села Штутице, као чифчије, а сада обделавају земљу 1/3 за власника од усева, а од воћа и поврћа власник не узима феудални доходак.

-Јошаница, фис Мзез, 1 кућа. Године 1811. овај род је досељен из села Јошанице — Метохија, а обделала земљу по чифличком систему, тако што поседнику имања припада 1/4 од усева у сноповима.

-Мујак, фис Кељман, 2 куће. Ово котило је циганског порекла, али временом поарбанасило. Досељени су из дреничког села Кладернице и у Горњем Обилићу обделавају земљу као чифчије, дајући поседнику земљишта 1/4 од усева у сноповима. Од воћа и поврћа, он не узима део.

Према изнетоме, у време проучавања 1936. године у Горњем Обилићу је обитавало 6 арбанашких родова, са 23 куће.

Према попису становништва из 1948. године Горњи Обилић је имао 263 становника, од тога 150 мушких и 113 женских, са 37 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top