Порекло презимена, село Трнавце (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Трнавце, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1 Порекло становништва села Трнавце, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Трнавце (Србица)

Порекло презимена, село Трнавце (Србица)

Порекло становништва села Трнавце, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Трнавце припада дреничком друмском џематском типу села, а подигнуто је и изграђено поред друма Косовска Митровица – Пећ, а има три џемата.

Гробља.

Трнавце има 1 сеоско албанско гробље, али у гробљу братства имају своје посебне парцеле за своје родовске упокојене припаднике.

Покрај села се налази старовремско гробље звано: Vorre té Shkijeve.

Цигани сеоски имају своје посебно гробље звано: Vorre té’ magjupve.

Воде и остали подаци о селу.

Поред сеоских кладенаца, у родовским оборима, постоје бунари са пијућом водом.

Према статистичким подацима из 1914. године, Трнавце је имало 242 становника.

Према попису становништва из 1921 . године, Трнавце је имало 250 становника, са 28 домова.

Порекло становништва.

Према испитивањима насеља и порекла становништва, из 1936. године, популационо стање у селу Трнавце било је следеће:

А р б а н а с и:

-Аџиовић, фис Куч, 12 кућа. Старином су српског порекла, па су из православља прешли y ислам, а потом се временом поарбанасили. Од овога рода 1 кућа је одсељена 1917. године у дреничко село Горњу Клину, а две куће у Арбанију.

-Ђош, фис Куч, 6 кућа. Пореклом су Срби јерлије који су се поарбанасили. Од овог рода 2 куће су одсељене 1917. године у Косовску Митровицу, а две куће y селу Ваганицу — Косово.

-Бајровић, фис Куч, 5 кућа. Пореклом су Срби јерлије који су се поарбанасили, 1 кућа одсељена је 1912. године у Косовску Митровицу, а 1 кућа 1923. године у Арбанију.

-Аслановић, фис Куч, 2 куће. Пореклом су Срби, који су се поарбанасили. Родови Бајровић и Аслановић, заједничког су братства – ронђе.

-Исљамовић, фис Куч, 2 куће. Пореклом су Срби који су се поарбанасили. Од овога рода 2 куће су одсељене у дреничко село Горњу Клину.

Родови Аџиовић и Исљамовић, припадају једноме братству, заједничкога су братства.

Срби и Црногорци (колонисти):

Насеље колониста Срба и Црногораца је друмскога типа, снабдевају се водом за пиће из бунара, а и са сеоских кладенаца. Колонисти имају своје посебно сеоско гробље. Колонистички родови су следећи:

-Суботић, 1 кућа, славе Св. Илију, а прислужују Св. Николу. Пореклом су из Спиле – Грахово, а старином из Леденице – Бока Которска.

-Бојовић, 1 кућа, славе Св. Стефана Дечанског. Досељени су из Кастраћа – Кованица, 1931. године, старином су Цуце – Црна Гора.

-Вукашиновић, 1 кућа, славе Св. Николу. Досељени су из Видоваче – Топлица, пореклом су Кучи — Црна Гора.

-Андрић, 1 кућа, славе Св. Тому, досељени су из Косовске Митровице.

-Алуровић, 1 кућа, славе Св. Алимпија, прислужују Ђурђевдан. Досељени су из села Омашнице — Трстеник.

-Стевановић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, прислужују Велику Госпојину и Св. Јована Крститеља. Имају 2 прислуге. Досељени су из Омашнице – Трстеник.

-Ћировић, 1 кућа, славе Св. Тому, досељени су из Трбушнице – Чачак, старином су из Бијељине.

Цигани Мађупи (колонисти):

-Салиовић, фис Мзез, 1 кућа, старином су мухаџири. Са Косова су досељени као колонисти 1936. године и станују у колиби, коју су сами изградили.

Према изнетоме у 1936. години, у Трнавцу су обитавали следећи родови: Арбанаси 5 родова са 27 кућа. Све су то поарбанашени Српски родови.

Срби и Црногорци колонисти, родова 7, са 7 кућа. Цигани, припадници групе Мађупа колонисти:1 род са 1 кућом.

Према попису становништва из 1948. годше, Трнавце је имало 274 становника, од тога 128 мушкараца и 146 жена, са 39 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top