Порекло презимена, село Резала (Србица)

8. децембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Резала (по књизи Резало), општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Резало се налази на брдовитим заравнима и косама дреничког побрђа, а припада џематском типу дреничких села, са разређеним махалама. Родовска гумна и баште налазе се у окућницама.

Воде.

Скоро свака кућа има бунар са пијаћом водом у својој окућници, а уз то у селу има и неколико чесама. Свака сеоска махала има свој махалски бунар, који је сеоска заједничка својина, на којима се пере рубље и напаја домаћа стока. За те сврхе служи и вода са Резалског потока.

Старине у селу и гробља.

Сеоска гробља су уз само село, распоређена на шест места, у близини махала. Резало има заједничку сеоску мерају и заједничку сеоску шуму.

До Резала се налази старовремско гробље звано Vorre га murtajve.. До села се налазе и трагови старовремског града, који народ назива Gradin. У атару села, поред сеоског насеља налази се и гробље звано Vorre га Magjupéve.

Историјат и приходи.

Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Резали, са 10 кућа. То је данас дреничко село Резало. У поменутом попису наводи се само принос од винограда, који је износио 300 чаброва, са спахијским ушуром од 30 чаброва. Остали аграрни приноси се не наводе, јер је свакако од тога село било ослобођено.

Према статистичким подацима из 1914. године, Резало је имало 654 становника.

Према попису становништва из 1921. године, Резало је имало 634 становника, са 68 домова.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва у народу из 1936. године у Резалу су обитавали следећи родови:

А р б а н а с и:

Сви арбанашки родови y селу припадају заједничком фису Гаш. Уз то, све становништво се дели у три братства: Марковић, Матовић и Герић. То су била у старо доба три староседеоца Србина, по крвном сродству браћа. Почетком XVII века из православне вере су прешли у ислам, а потом су се и поарбанасили.

Ронђа Матовић дели се у ове родове:

-Котило Селимовић, 6 кућа. Од овога рода одселила се 1911. године, 1 кућа у дреничко село Мокрамаљ. Затим 1916. године одселила се 1 кућа исто у дреничко село Врбовце, те 1917. године, одселила се 1 кућа у село Нековце — Подрима.

-Котило Пајазитовић, 9 кућа.

Ову ронђу називају и именом Ахметовић.

Ронђа Марковић дели се у следеће родове; а позната је и као братство Забеловић:

-Котило Рукол, 6 кућа.

-Котило Дакол, 10 кућа.

-Котило Истрафовић, 4 куће.

-Котило Суљовић, 7 кућа.

-Котило Исљамовић, 5 кућа.

-Котило Алиовић, 6 кућа.

-Котило Маљовић, 4 куће.

-Котило Акаловић — Хаколт, 5 кућа.

-Корило Дергут, 7 кућа.

Ронђа Герић, сачињавају је ови родови:

-Котило Рустемовић, 5 кућа.

-Котило Салиовић, 17 кућа.

-Котило Аруловић, 17 кућа.

Према изнетоме, у 1936. години у селу Резалу је било арбанашких родова:

I братсво Матовић има 2 рода, са 15 кућа.

II братство Марковић има 9 родова, са 54 куће.

III братство Герић има 3 рода, са 29 кућа.

Свега родова 14, са 98 кућа.

Веома интересантан прираштај ових братства, за истоветан историјски период, заједничког порекла, истог фиса, у истом сеоском насељу, данашњих арбанашких родова, српскога порекла у старини.

Према попису становништва из 1948. године, Резало је имало 937 становника, од тога 489 мушких и 448 женских, са 108 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.