Порекло презимена, варош Србица

8. децембра 2019.

коментара: 0

Порекло становништва вароши Србица, општина Србица – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Србица је једино варошко насеље у пределу Дреници у данашње време, а налази се у непосредној близини реке Клине, на домаку друма Косовска Митровица — Пећ.

Постанак насеља.

Као колонистичко насеље Србица је основана 1924. године, откад постаје и седиште Среза дреничког, који се до тога времена налазио смештен у манастиру Девич, његовим конацима.. Србица је подигнута по плану, а пружа се с обе стране пута који води од села Горње Клине према Лауши и манастиру Девич, на таласастом брежуљкастом земљишту дреничког побрђа.

Воде.

У Србици има један колективан варошки бунар, док скоро свака кућа у своме дворишту има бунар, одакле се становништво снабдева водом за пиће и друге домаће потребе. Домаћа стока се углавном напаја пијаћом водом на реци Клини, на којој се и рубље пере.

Остали подаци о насељу.

У раздобљу између минула два светска рата, у Србици је постојало неколико надлештава, као: сеоско начелство, пореска управа, пошта, основна школа, пољопривредни расадник, општинска управа, среска здравствена служба и слично.

Након минулог Другог светског рата Србица је доживела  огроман напредак, како у погледу пораста популације, тако и у комуналном, друштвеном и економском погледу. Наиме, у то време је Србица имала знатан број разноврсних установа као што су: дом културе, Дом народног здравља, непотпуна гимназија, задружно пољопривредно добро, државно пољопривредно добро, парни млин и томе слично, а уз то y Србици се одржава једаред недељно пазарни дан.

Гробља и други  топоними.

Уз ово варошко насеље, од његовог оснивања налази се православно гробље, према подацима албанског становништва из села Лауша и Клине, топоними варошице Србице имају ове називе: Nash Hug, Prehod, Ball té’ tsive, Rimjak :“ madh, Rimjak i vogil, Vorri i magjupve, Guri aspreve, (по предању ту су израђиване у старини турске важне аспре), Реј prané’.

Колонистичко варошко насеље Србица, слави Св. Василија Острошког, а y том слављу придружује јој се и Ново Село.

Порекло становништва.

У време мојих проучавања насеља и порекла становништва у 1936. години у Србици је обитовало следеће становништво:

Срби и Црногорци (колонисти):

-Крстовић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, прислужују Св. Илију. Колонистичко становништво у Србици, договорно је напустило прослављање друге славе – прислужбе, јер се сложило да се обавља само прослављање једне крсне славе. Пореклом су из Новог Села код Спужа у Црној Гори, а старином су Катуњани.

-Димић, 1 кућа, славе Св. Петку. Овај род одржава и прислужбу Св. Петку Трнову. Као колонисти населили су се 1928. године из Косовске Митровице, а старином су из Бањске на Косову.

-Базовић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља. У старини су славили Св. Стефана Дечанског, коју су славу напустили. Прислужба им је била Ђурђевдан. Овде су досељени из Липова — Подгорица, старином су Дробњаци.

-Бурић, 2 куће, славе Св. Арханђела Михаила, а прислуживали су Св. Илију. Досељена је 1 кућа из Заграде — Цетиње, припадају Катуњанима.

-Поповац, 3 куће, славе Св. Николу. Досељена је 1 кућа, а деоба је настала у Србици. Пореклом су из Влашке код Билеће.

-Вуковић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља. Пореклом су из Меких Груда код Билеће.

-Скочевић, 1 кућа, славе Св. Симеона – Симондан. Овде су досељене 2 куће из Меких Груда — Билећа, па је 1 кућа одсељена 1929 у Чубрељ – Дреница.

-Тркља, 1 кућа славе Св. Арханђела Михаила, а прислуживали су Св. Илију. Доселили су се из Броћанца – Никшић, старином су Чевљани.

-Ковачевић, 4 куће, славе Ђурђевдан, прислуживали су Ђурђиц. Пореклом су из Милочана – Никшић, а старином су Граховљани.

-Бабић, 2 куће, славе Ђурђевдан, прислуживали су Св. Илију. Пореклом су из Калудре у Васојевићима.

-Малишић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, а прискуживали су Св. Алесандра. Пореклом су из Виницке у Васојевићима.

-Дабетић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, прислужују Св. Алесандра, пореклом су из Слацка у Васојевићима.

-Миловић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, а прислуживали су Св. Алесандра. Пореклом си из Пеовца у Васојевићима.

-Мартиновић, 2 куће, славе Св. Јована Крститеља, прислуживали су Малу Госпојину. Досељена је 1 кућа, а деоба рода је настала у Србици. Пореклом су из Брезовика – Никшић, а старином су Бајице.

-Чуровић, 1 кућа, славе Св. Николу, прислуживали су Ђурђевдан. Пореклом су из Тушиља код Шавника, старином су Ускоци.

-Зарубица, 1 кућа, славе Ђурђевдан, прислуживали су Св. Арханђела Михаила. Пореклом су из Годијеља, код Шавника, а старином су Дробњаци.

-Раичевић, 1 кућа, римокатоличке су вероисповести. Пореклом су из Кривог Пута у Хрватском приморју – Сињ.

-Самарџић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, прислуживали су Малу Госпојину. Пореклом су из Рудина Никшићких, старином су Кривошије.

-Божовић, 1 кућа, слави Св. Луку, прислуживали су Вериге Св. Петра. Пореклом су из Милочана – Никшић, старином су Пипери. У старини славили су Митровдан, па су ту славу баталили у Милочанима, јер у том насељу ту славу нико није славио, па су им „досађивали“, гости, те из економских разлога оставе стару славу, а узму другу, коју је славио већи број становништва тога села. На овом примеру види се мењање крсне славе из економских разлога.

-Лаловић, 1 кућа, славе Св. Аћима и Ану. Пореклом су из Милочана – Никшић, прислуживали су Св. Цара Констанртина и Царицу Јелену. Старином су из Гацка.

-Обрадовић, 1 кућа, славе Мартиндан, пореклом су из Пљеваља.

-Јаргић, 1 кућа, славе св. Врачеве Кузмана и Дамљана, пореклом су из Вучитрна.

-Бојчевић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, пореклом су из Подгорице, старином су Пипери.

-Костић, 1 кућа, славе Св. Николу, прислуживали су Легњег Св. Николу, пореклом су из Ђаковице.

-Ераковић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, прислуживали су Св. Пантелију, пореклом су из Тупана у Бањанима код Билеће.

-Пантовић, 1 кућа, славе Св. Николу, пореклом су из Кнића у Гружи.

-Симић, 1 кућа, славе Краља Дечанског — Мратиндан, пореклом су из Гледиња — Крушевац.

-Спасић, 1 кућа славе Св. Арханђела Михаила, пореклом су из Старог Момчилова – Прокупље.

-Маџић, 1 кућа, славе Лазареву Суботу, пореклом су из Призрена.

-Чизмић, 1 кућа, славе Ђурђевдан, пореклом су из Костајнице на Кордуну – Лика.

-Орловић, 1 кућа, славе Ђурђевдан, прислуживали су Св. Николу, пореклом су из Горњег Стрмца у Ибарском Колашину.

-Милошевић, 1 кућа.

Према изнетоме у Варошици Србици у 1936. години, било родова: 32 српских и црногорских, са 41 домаћинством, уз то био је и 1 род са једним домаћинством хрватске народности.

Поред наведених староседелачких колонистичких родова у Србици, је било и разних других фамилија и родова, разних занимања, како чиновничких, тако и трговачких, који су обављали своја занимања идући „трбухом за крухом“.

Према попису становништва из 1948. године, Србица је имала 454 становника, од тога 249 мушких и 205 женских, са 138 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.