Порекло презимена, село Доњи Обилић (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доњи Обилић, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1 Порекло становништва села Доњи Обилић, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доњи Обилић (Србица)

Порекло презимена, село Доњи Обилић (Србица)

Порекло становништва села Доњи Обилић, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај, тип, воде и гробља.

Доњи Обилић. – Kopiliq i Pashté’m, припада џематском типу дреничких села, чији су џемати смештени на брежуљкастом земљишту. Село има колективну сеоску утрину, сеоску шуму и пет махалских колективних бунара. Баште и гумна налазе се у окућницама. Поред тога, скоро свака сеоска кућа има у окућници бунар, одакле се узима вода за пиће и друге домаће потребе. Домаћа стока се напаја на сеоским бунарима, као и на изворима и потоцима, који се налазе у атару овога села.

До села има старовремско гробље, звано Vorre murtajé. Поред тога, на домаку села се налази и једно старинско гробље звано Vorre té’ magjupi. На крају, данашње становништво има покрај села на осам места сеоска гробља.

Историјат, приходи и остали подаци о селу.

Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године наводи се село Доњи Копилић, са 40 кућа. Данас је то Доњи Копилић – Обилић, јер се у народу и даље често чује назив Копилић. У датом попису помињу се следеће пољопривредне делатности: принос од пшенице износио је 320 лукана, а феудални доходак је износио 40 лукана. Од јечма и зоби принос је износио 240 лукана, феудални доходак је био 30 лукана. Од каплуџе принос је износио 336 лукана, а феудални доходак је био 42 лукана. Принос од лана је износио 80 акчи, а доходак феудални је био 10 акчи. Принос од воћа је износио 160 акчи, а феудални доходак – ушур је био 20 акчи. Принос од винограда је износио 1400 чаброва, а ушур је био 140 чаброва. Принос од свиња је износио 240 акчи, а феудални ресум је био 30 акчи док је село гајило 480 свиња.

Према статистичким подацима у 1914. години Доњи Обилић је имао 438 становника.

Према статистичком попису становништва из 1921. године, Доњи Обилић је имао 365 становника, са 50 домова.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва у 1936. године у Доњем Обилићу су обитовали следећи родови:

Арбанаси:

-Хавал, фис Мзи, 3 куће. Пореклом су из Арбаније, одакле је досељена једна кућа 1801. године, када је из католичке вере прешла у ислам. Од овога рода је 1906. године, 3 куће су одсељене у село Ресник – Метохија.

-Спаиовић, фис Гаш, 6 кућа. Пореклом су из села Овчарева у Дреници, одакле је досељена једна кућа 1816. године.

-Незировић, фис Шаљ, 14 кућа. Ово је староседелачко српско становништво, чији су преци 1806. Године из православља прешли у ислам, а затим су се и поарбанасили.

-Ларој, фис Шаљ, 8 кућа. Овај је род добио надимак за родовско презиме. Неки од њихових предака био је шерен по лицу, по коме су касније његови потомци добили презиме родовско. Ово котило чини једну ронђу са котилом Исаковић, као домородачки српски род, који је прешао у ислам концем XVIII века.

-Исаковић, фис Шаљ, 10 кућа. Као што је поменуто, ово је домородачко српско становништво, које је прешло на ислам, крајем XVIII века, па се временом поарбанасило. Од овога рода одсељена је  једна кућа 1921. године у Косовску Митровицу.

-Аслановић, фис Шаљ, 4 куће. Од овог рода одсељена је  једна кућа 1915. године у село Дрваре — Косово, а 1921. године једна кућа у Косовску Митровицу. Овај род стоји у братственичком сродству са родом Меметовић.

-Сејдовић, фис Шаљ, 3 куће. Овај род стоји у сродству са родовима: Меметовић и Аслановић. Преци ових родова досељени су 1806. године из Арбаније, којом приликом се доселила  једна кућа.

-Мујовић, фис Хот, 1 кућа, пореклом је из Плужине у Дреници, одакле су се доселили 1919. године.

-Ибовић, фис Гаш, 1 кућа, пореклом су из дреничког села Лауше, одакле су се доселили 1934. године.

А р 6 а н а с и (колонисти):

-Аземовић, фис Хот, 1 кућа, као колонисти досељени су 1935. године из села Броћне – Дреница.

Циган и Мађупи (колонисти):

-Цуровић, 1 кућа, мухаџири, којима је матерњи језик цигански, а припадају групи Мађупа. Као мухаџири досељени су из Топлице на Косово 1879. године, па су касније прешли са Косова у Дреницу.

Према изнетоме у Доњем Обилићу су обитовали y 1936. години ови родови: арбанашких родова 10, са 51 кућом, од тога су 3 рода поарбанашена, Срби домороци, са 39 кућа. Цигана Мађупа је било 1 род, са једном кућом.

Према попису становништва из 1948. године, Доњи Обилић је имао 511 становника, од тога 253 мушких и 258 женских, са 63 домаћинства.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top