Порекло презимена, село Турићевац (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Турићевац и засеока Крст Брдо, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањ Порекло становништва села Турићевац и засеока Крст Брдо, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Турићевац (Србица)

Порекло презимена, село Турићевац (Србица)

Порекло становништва села Турићевац и засеока Крст Брдо, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Турићевац се налази на брежуљкастом земљишту дреничког побрђа, а припада џематском типу села, Турићевац има сеоску мерају, као и заједнички сеоски бунар и чесму.

Воде и гробља.

Поред тога, скоро свака сеоска кућа има у својој окућници бунар са пијаћом водом која служи и за друге домаће потребе. Домаћа стока се напаја на сеоским потоцима, сеоском бунару и чесми где се и рубље пере.

У окућницама се налазе и родовска гумна. Покрај села постоје два арбанашка гробља.

Историјат и остали подаци о селу.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године помиње се Село Црква Кундиљ, са 5 кућа.Свакако, то је данашње село Турићевац, што закључујемо према помену овога имена у катастарском попису осталих дреничких села овога краја, и народне традиције, да су турске власти некадашње древно српско село Цркву, називали именом Турићевац.

У годинама 1477. и 1487. Село Црква Кондиљ је било селиште.

Према статистичким подацима из 1914. године Турићевац је имао 270 становника.

Према попису становништва из 1921. Турићевац је имало 159 становника, са 29 домова.

Порекло становништва.

Према мојим проучавањима насеља и порекла становништва у 1936. години у Турићевцу је обитавало следеће становништво.

Арбанаси:

-Бећировић, фис Бериш, 8 кућа. Пореклом су од ронђе Мартиновића, а старином су Срби из дреничког села Марине, где су као домородачко српско становништво из православља прешли у ислам, а потом се и поарбанасили. Од овога братства, има родова у дреничком селу Броћни, који су се одселили из Турићевца.

-Салахар, фис Бериш, 2 куће. У браственичком су сродству са родом Бећировић, те припадају ронђи Мартиновића. Карактеристично је поменути, да оба ова рода у Турићевцу припадају фису Бериш, док остали родови овога братства, из Броћне, припадају фису Хот.

-Хот, фис Хот, 10 кућа. Из овог рода су 1826. године, досељене две куће, из дреничког села Лудовића, засеока села Лауше, били су чифчије манастира Девича. Њихови преци су из дреничког села Марине, где су као Срби, домороци, 1806. године, прешли из православља у ислам, а потом су се поарбанасили.

-Бљакић, фис Краснић, 1 кућа. Досељени су из Пећи 1891. године, као чифчије, пореклом су из села Истинића у Метохији.

-Шабановић, фис Краснић, 1 кућа. Овај род је познат и под именом Тмаваљи, као Мухађири из села Тмаве из Топлице, одакле су досељени 1879. године.

-Спаиовић, фис Гаш, 1 кућа. Као домазети досељени су 1901. године из села Костреца у Метохијском подгору.

-Мертућ, фис Бериш, 1 кућа. Као чифчије досељени су 1926. године из Ђурђевика — Подрима, а у Турићевцу обделавају земљу као чифчије, 1/3 за сопстевеника земље, изузев воћа и поврћа, а деоба се врши у сноповима.

-Салковић, фис Бериш, 5 кућа. Овај род припада ронђи Гец – Гецић, а надимак му је Шаин. Пореклом су домородачко српско становништво, које је 1806. године, из православља прешло у ислам, па се временом поарбанаснло.

-Љутан, фис Бериш, 7 кућа. Овај род такође припада братству Гец – Гецић, а има и надимак Шаин. Као Срби домороци прешли су y ислам 1806. године. За овај род се сматра да имају своје посебно братство Деск, узето по женском претку.

Новија емиграциона кретања у Турићевцу била су ова: Од рода Љутан, одселило се једно домаћинство, 1934. године, у Малу Азију, а једно у Косовску Митровицу.

Од рода, Салковић, одселило се једно домаћинство 1911. године у Косово.

Од рода Хот, одселило се једно домаћинство, 1906. године, у село Ресник – Метохија.

Срби и Црногорци (колонисти):

-Денда, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља. Пореклом су из Потнраја — Грахово, одакле су се доселили као колонисти 1926. године.

-Пурић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, прислужују Св. Илију. Овде су насељени преко Србице – Дреница. Пореклом су из Кочана –—Никшић у Црној Гори, старином су Катуњани.

Из наведеног прегледа, према подацима из 1936. године, у Турићевцу је било следеће популационе стање: арбанашких родова је било 9, са 36 кућа. Од тога, српскога порекла: 4 рода са 22 куће које су се поарбанасиле.

Српских и црногорских колонизованих родова, је било 2, са две куће.

Према попису становништва из 1948. године, Турићевац је имао 367 становника, од тога 196 мушких и 171 женских са 52 куће.

Засеок Крст Брдо.

Положај и тип засеока.

Заселак Крст Брдо припада селу Турићевцу, а насељен је колонистима у раздобљу 1933–1935. године. Ово насеље припада типу колонистичких друмских насеља. чије су кућу Поређане поред сеоског пута.

Воде.

Крст Брдо оскудева са водом, коју добија са извора Ракитнице и са извора званог Prronipojills. Колонисти имају своју колективну сеоску славу Спасовдан. Топономастички називи старијега порекла, дати су из села Турићевац.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва у 1936. години y Крст Брду су обитавали следећи родови:

Срби и Црногорци (колонисти):

-Булајић, 1 кућа, славе Св. Николу, а прислужују Св. Саву. Досељени су из села Тачевца — Топлица. Старином су из Грахова, а пореклом Дрекаловићи.

-Драшковић, 2 куће, славе Св. Арханђела Михаила, а прислужују Св. Илију. Досељени су из села Тачевца. Старином су из Никшићких рудина, а пореклом су Чевљани.

-Делибашић, 1 кућа, славе Св. Николу, а прислужују Томиндан. Досељени су из села Трмке — Косаница, старином су из Трапачких рудина – Црна Гора.

-Килибарда, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, а прислужују Св. Пантелију. Досељени су из села Самокова — Косаница, старином су из Бањана, а пореклом Чевљани – Црна Гора.

-Ждраљевић, 2 куће, славе Ђурђевдан. Досељени су из села Зебица — Косаница, пореклом су из Херцеговине.

-Костовић, 1 кућа, славе Св. Николу, а преслужују Св. Арханђела Михаила. Досељени су из села Пупавца – Косаница, старином су из Херцеговине.

-Божовић, 1 кућа, славе Св. Луку. Досељени су из села Тачевца, старином су из Никшићких рудина.

-Јовановић, 1 кућа, славе Св. Николу. Досељени су из села Гајтана –– Јабланица, старином су из Мораче, а пореклом су Кучи — Црна Гора.

-Перовић, 1 кућа, славе Петковдан, а прислужују Мрклу Петку. Досељени су из села Самокова – Косаница, а пореклом су Бијелопавлићи — Црна Гора.

-Ђуровић, 1 кућа, славе Петковдан, а прислужују Мрклу Петку. Досељени су из села Самокова – Косаница, пореклом су из Бијелопавлића.

-Растовић, 1 кућа, славе Ђурђевдан. Досељени су из села Срба – Лика.

-Милуновић, 1 кућа, славе ‘ћурђевдан, прислужују Св. Пантелију. Досељени су из села Тзака — Косаница, старином су из Ибарског Колашина.

-Крстић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, а прислужују Св. Јована Летњег. Досељени су из села Љутежа – Пољаница.

-Ђорђевић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, а прислужују Св. Саву. Досељени су из села Дикаве – Масурица.

-Младеновић, 1 кућа, славе Св. Николу, а преслужуј у Младенце. Досељени су из Дикаве – Масурица.

-Стоиљковић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила. Досељени су из села Дикаве – Масурица.

-Лазаревић, l кућа, славе Св. Арханђела Михаила, прислужују Св. Јована Летњег. Досељени су из села Љутаве – Пољаница.

-Стојковић, 1 кућа, славе Св. Николу, а прислужују Ђурђевдан. Досељени су из села Гариња – Пољаница.

-Веиновић, 4 куће, славе Св. Василија. Досељени су из села Мокрог Поља – Далмација.

-Бабић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, досељени су из Мокрог Поља — Далмација.

Према изнетоме у Крст Брду је било 1936. године колонистичких родова Срба и Црногораца: 20, са 25 домова.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top