Порекло становништва села Бакс, општина Србица – Косовскомитровачка област. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово се сеоско насеље налази на брдовитом тлу дреничке терцијалне површи.
Тип села.
Бакс припада џематском или махалском типу села, чије су махале разређене. Сеоске куће су подигнуте на локалитетима: Кодра, Дубрава и Шпати. Бакс има колективну сеоску утрину – мерају. Баште се налазе у окућницама, а гумна су обично од ових. Уз село, покрај сеоских путева постоје четири гробља.
Име села.
Према народној традицији, село је добило име на овај начин. У старо време овим беспућем пролазила је турска војска. Један од војника видео је у шумовитој страни сеоске куће и повикао својим друговима: „бак“ (види), те је то место од тада добило име Бакс.
Земље и шуме*.
*Атари села, њиве и ливаде, су написани на албанском језику и латиницом.
Историјат села.
Према катастарском попису области Бранковића, који је извршило Турско царство 1455. године, наводи се село Баџ, са 20 кућа, за које се у попису наводи да припада Вучитрну. Свакако, то је данашње село Бакс у пределу Дреници. Године 1477. оно се наводи као „Бачпират“, а десет година касније 1487. под именом „Пачебрат“.
Остали подаци о селу.
Према наведеном катастарском попису из 1455. године у овом селу су пописана три млина (воденица), опорезована са 500 акчи, јер су радила преко целе године. Уз то, помиње се ушур (спахијски доходак) од воћа 100 акчи и порез на кошнице пчела од 50 акчи.
У години 1914. Бакс је имао укупно 242 становника.
У1921. години Бакс има укупно 295 становника са 31 кућом.
Порекло становништва.
У доба испитивања насеља и порекла становништва 1936. године село Бакс је имало следећу етничку структуру. Наиме, ту су обитавали следећи родови:
-Мућол, фис Кастрат, 6 кућа. Овај је род старином из предела Лаба, и то из села Обранче, одакле се пре 120 година доселила једна кућа.
-Јакуповић, фис Кастрат, 7 кућа. Овај род чини једну ронђу — братство, са котилом Мућол. Његово је порекло такође из Обранче у Лабу, одакле је досељена једна кућа, исто пре 120 година.
-Синановић, фис Кастрат, 6 кућа. Овај је род пореклом из Метохије, одакле је досељен пре 120 година.
-Алуровић, фис Кастрат, 4 куће. Као Албанци католичке вероисповести прешли су на ислам пре 100 година. Пореклом су из Горње Дренице.
-Каћамак, фис Гаш, 1 кућа. Овај род је добио презиме по надимку (качамак). Према родовској традицији у старини њихови преци су били веома сиромашни, главна им је храна био качамак, ретко су кад имали хлеба, те добију тај фамилијарни назив. Ово је котило** досељено 1915. године из села Резала, Дреница.
-Кадријевић, фис Гаш, 1 кућа. Старином су из села Стрмца (Дреница), одакле су се доселили 1920. године, пошто су у Баксу купили земљу.
-Душкол, фис Кастрат, 4 куће. Ово је котило такоће добило презиме по надимку, од назива „душк“ (лист, лисник). У старини њихови преци су имали крда ситне стоке, за коју су брали лист у великим количинама, по чему су добили надимак, а по њему затим и презиме. Као Албанци католици прешли су на ислам пре 1 10 година. Пре 50 година од овога котила одсељена је једна кућа на Косово, као чифчије, а 1925 године, два куће су одсељене у Албанију.
-Рип, фис Кастрат, 3 куће. Према родовској традицији, овај арбанашки род је пре 100 година прешао из католичке вере на ислам. И овој је род добио презиме по надимку „рип“ (кајиш). У старо време једна кућа од овога рода је одсељена у село Доброшевац – Дреница.
-Буцол, фис Кастрат, 4 куће. На крају и овај је род добио презиме по надимку неке њихове прабабе Буце, по којој их је село прозвало, па им тако остало и презиме. Овај сталноседелачки род прешао је из православља на ислам пре 120 година.
-Шаљ, истоименог фиса, 1 кућа. Ово котило води порекло са Косова, одакле су њихови преци досељени крајем Х1Х века.
Према изнетом, године 1936. село Бакс је имало: родова 10, и кућа 37.
Напокон, према попису становништва од 15. марта 1948. године, село Бакс је имало укупно 357 становника, од чега 182 мушких и 175 женских, са 51 кућом.
**Испред сваког рода у књизи пише „Котило“, које, ради боље прегледности, нисам пренео.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)