Порекло презимена, село Бањица (Глоговац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бањица (Доња Дреница), општина Глоговац – Косовски  округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених о Порекло становништва села Бањица (Доња Дреница), општина Глоговац – Косовски  округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених о Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бањица (Глоговац)

Порекло презимена, село Бањица (Глоговац)

Порекло становништва села Бањица (Доња Дреница), општина Глоговац – Косовски  округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Тип села и старине.

Бањица, село y Доњој Дреници припада џематском типу села, а налазе се у дреничкој равници y подножју Космаче. У хатару овог насеља, на Космачи, налазе се трагови античке тврђаве, коју народ назива именом Gradina Vagél. До сеоског насеља се налази старовремско гробље. До села Бањице се налазе три сеоска савремена гробља.

Воде.

Село Бањица има заједничку „мервју“, шуму и воду са Бањичког врела, одакле се служе водом за напајање домаће стоке, прање рубља и наводњавање сеоских башта и њива. Већи број кућа има у својим окућницама бунаре, одакле се служе водом за пиће.

Земље и шуме.

Родовска гумна се налазе у окућницама или поред ових. Ономатски налази у атару села Бањице имају имена: Каћа, Lendiné, веште, Arat e Iivadhet, Brinja, Ara té Alitit, Sadavina, Pllugishta, Ravshina, Zallina, Klisyr, Lug kroni, Mali rafyh, Zoogu srmdan, Livadhi queviq, Vrello Banjica, Trollishta (њиве, ливаде и део махале), LIctze shkinres, Lugi ovcarevés, Luguj dalina, Rudina glavica, Reze, Araté’ mal, Dubrava (њиве и ливаде).

Историјат села.

Вредно је поменути и следећу народну традицију, која се налази код Албанаца у овом дреничком насељу. Наиме, код Албанаца се прича, да је у старо доба неки бан Милутин имао у посед ово дреничко село, а да му је у Градини на Космачи био дворац.

Остали подаци о селу.

Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године, дреничко село Бањица помиње се под тим именом, а имало је 19 кућа, српске етничке припадности. У Девичком катастигу из 1770. године, ово се село помиње као Бања.

Према статистичким подацима из 1914. године, село Бањица је имало укупно 370 становника.

Према попису становништва из 1921. године. Бањица је имала укупно 236 становника, са 31 домаћинством.

Порекло становништва.

У време проучавања насеља и порекла становништва у 1936. години у селу Бањици су обитовали следећи родови:

А р 6 а н а с и:

-Лек, фис Ељшан, 5 кућа. У старини су припадали фису Тсач, но су тај фис напустили и прихватили фис Ељшан, коме је припадао цео овај катун (сеоско насеље). Пореклом су из Подриме одакле су досељени пре 90 година, и то једна кућа. Старином су из Албаније, а на ислам су прешли пре 120 година, а у старини од овога рода једна кућа је одељена у дреничко село Глобаре. Од овог рода једна кућа је 1925. година одсељене у Албанију. У једном домаћинству овога котила, једна српска девојка из Старог Колашина је „заграбена“ (отета насилно) и преведена у ислам, почетком ХХ века у доба турске владавине. У 1936. години она је још била жива и обитавала је у фамилији где је насилно удомљена.

-Исеновић, фис Ељшан 10 кућа. Пореклом је из села Потрке у Подрими, где су као римокатолици 1816. године прешли у ислам, а у то доба су се преселили у ислам, а тада и у Дреницу. Ово котило чини једно братство са Зарићима и Чалопек или Топаловићима. Од овога котила једна кућа је 1916. године осељена у село Станковце — Дреница.

-Чалопек или Топаловић, фис Ељшан, 6 кућа пореклом су из Подрима. Из католичке вере прешли су у ислам пре 90 година, када су се и доселили у Бањицу. Ово котило чини једно братство са Зарићима и Исеновићима.

-Зарић, фис Ељшан 10 кућа. Према родовској традицији, ово је котило арбанашког порекла из Хаса у Метохији, одакле је почетком XVII века досељена једна кућа у ово дреничко село. Од овог рода су 1836. године 3 куће одсељене у Приштину.

-Куртовић, фис Ељшан, 5 кућа. Овај је род пореклом из Албаније, одакле је досељен пре 90 година, када су из католичке вере прешли у ислам.

-Кућина или Синановић, фис Ељшан, 7 кућа, пореклом је из Метохије, одакле су се доселили пре 90 година и то је досељена једна кућа.

-Бајровић или Бинићи, фис Ељшан, 9 кућа. Старином је овај род из Албаније, одакле се доселило пре 90 година.

-Алимовић, фис Ељшан , 4 куће. Пореклом је овај род из Подриме, одакле се доселило пре 90 година, старином су из Албаније. Од овога котила једна кућа је одсељена 1920. године у село Ликовце – Дреница.

-Демировић, фис Ељшан, 3 куће. Припада братству Лек рода, од којих су Демировићи одељени у Дреници.

-Дошевц, фис Мзи, једна кућа пореклом је ив села Дошевца у Дреници одакле се овај род доселио 1933. године као чифчије на наполицу. Овај род старином од Албаније.

-Лестраковић, фис Ељшан, једна кућа. Ово је котило старином из Албаније, одакле је досељено крајем XIX века. Од овога рода две куће су одсељене у Албанију 1910. године.

-Котило Врелаџа, фис Ељшан, 3 куће, припада братству Кућина, а пореклом је из Албаније одакле је досељен почетком Х1Х века.

-Жуб, фис Ељшан, 4 куће, такође припада братству Кућина, те је у сродству са родом Врелаџи, те води порекло из Албаније.

Срби (колонисти):

Српски родови, који су се као колонисти населили у село Бањицу иза Првог светског рата јесу ови:

-Дурутови*, 2 куће, славе Св. Петку, прислужују Трнову Петку; пореклом су из Ибарског Колашина из села Загуља, одакле је у доба колонизације досељена једна кућа.

-Крстић, једна кућа, слави Св. Ђорђа Алимпија, прислужује Ђурђевдан. Пореклом су из Медвеђе у Горњој Јабланици – југ Србије, а старином су из Метохије, а пореклом из Васојевића, одакле су одсељени због крвне освете.

-Стојановић, једна кућа, славе Ђурђиц, а мала слова им је Ђурђевдан, пореклом су из Медвеђе у Јабланици, а старином из Кијева у Метохији.

-Булатовић, две куће, славе Св. Луку, прнслужују Св. Пантелију, пореклом су из Леце у Горњој Јабланици, старином су Ровчани из Црне Горе.

-Вујисић, две куће, славе Св. Арханђела Михаила, прислужују Велику Госпојину, пореклом су из Прекобрђа у Морачи.

-Опачић, 2 куће, славе Св. Луку, пореклом су из Доње Вртаче, гравитационо подручје Босанског Петровца.

*Испред сваког презимена пише „Род“ које нисам пренео ради боље прегледности, исто као и „Котила“ код албанских родова, оп. Милодан

Цигани (Габељи):

У 1936. години за време лета y дреничком селу Бањици обитавало је 6 циганских фамилија из групе скитача Габеља, који су имали своје черге на сеоској утрини, а који су се бавили прошњом. Ова циганска габељска група је ту пребивала пролазно.

У1936. години село Бањица — Доња Дреница је имало 13 албанских родова, са 69 кућа; 6 српских колонистичких родова, са 10 кућа и 6 фамилија – родова циганских Габеља, са 6 черги (скитачка скупина).

Напокон, према попису становништва од 15. марта 1948. године у Бањици је имало укупно 615 становника, од тога 314 мушких и 301 женских, са 103 кyће.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top