Порекло презимена, село Дражмировац (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дражмировац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Пол Порекло становништва села Дражмировац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Пол Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дражмировац (Јагодина)

Порекло презимена, село Дражмировац (Јагодина)

Порекло становништва села Дражмировац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај села.

Село је на обема странама Дражмировачког Потока.

Воде.

Главни су извори: Жужићски, Анђелицки, Маџићски и Горњомалски Кладенац. А изван села су: Слана Вода, Манојлов Кладенчић и Горњи Кладенчић.

Земље и шуме.

Делови су хатара: Страна, Цигански Поток, Луг, Црноклађе, Кључ, Дреновац, Селиште, Дражмировчић, Требљевина, Дилбера и Слана Бара.

У селу има око 50 кућа а 4 рода.

Име села.

По једном предању на овоме се месту измирила царица Милица са Бајазитом, давши му за жену своју кћер Оливеру, и рекла „дражи мир него ћер“. По другом предању село је добило име по неком Дражимиру, Душановом перјанику, који је пао у немилост код цара и овде се настанио.

Постанак села и стаарине.

Село је можда најстарије у целој околини, јер се помиње у повељи цара Лазара, који га је дао манастиру Раваници. Некада, кажу пре 200 година, ово је село било у месту које се зове Селиште, па отуда се раселило зато што је било на ударцу непријатеља. Један део села се одселио у данашњи Глоговац, а други је дошао на данашње место. У Селишту и данас стоје стари дудови, за које се прича, да су из времена, кад је ту било насеље.

Порекло становништва.

У селу су родови:

-Шавчани (18 к., Св. Стеван), доселили се из Шавца (крушевачког) пре 160 година;

-Маџићи (15 к., Cв. Никола), старинци, прозвани тако због неког Максима-Маџе, који је дошао из Селишта;

-Жужићи (5 к., Св. Арханђел), доселили се са Косова;

-Анђелићи (12 к., Петковица, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци а славе су измешали због неког призетка, који је ушао и примио презиме.

Остали подаци о селу.

Сеоска је слава Бели Четвртак (по Васкрсу), а заветине су: Мали Спасовдан, Крстовдан (за децу), Цвети (за стоку) и прва Тројица (за берићет).

У селује 1819. године било 12 кућа са 12 пореских глава; 1870. године била је 51 пореска глава.

ИЗВОР:  Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top