Порекло презимена, варошица Качаник Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Качаник, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. г Порекло становништва насеља Качаник, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. г Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варошица Качаник

Порекло презимена, варошица Качаник

Порекло становништва насеља Качаник, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Качаник лежи „у подножју огранака Шар-Планине и Скопске Црне Горе, на левој обали реке Неродимке, испред њеног ушћа у Лепенац“. Ту је варошица „на босанско–македонском путу“, који западни део Балканског Полуострва, преко Качаничке Клисуре, спаја са Повардарјем и Егејским Морем“.

Воде.

Воду за пиће добијају становници из бунара и чесама.

Земље и шуме.

Око варошице су делови атара чији су топографски називи: Врти-Кучка, Гури Шпун, Топхане, Мекија, Трстеница, Планиште, Кодра Бељес, Лекнит, Душкаја, Лепенец, Кодра Моле, Фираје, Туме Љакс, Ливада Качаникит, Кодра Гурве. Крива Река, Уле Џан (Широки Пут), Мериз Руњевас.

Прошлост насеља.

Постанак и прошлост Качаника изнети су у расправи А. Урошевића. Овде ће се навести главнији подаци из те расправе.

Садашњи Качаник, по народном предању, основао је Синан паша. Он је најпре однекуд преселио 40 породица и населио на месту садашњег Качаника. Иза тога Синан паша је у Качанику саградио џамију, хан и хамам. Предање o томе да је Синан паша основао данашњи Качаник потврђује се и писаним споменицима. Оснивање Качаника временски пада у претпоследњу деценију 16. века. Иза тога Качаник се помиње као свратиште и одморицгге путника.

У административном погледу Качаник је под Турцима потпадао под Скопље. У првој половини 19 века Качаником је управљао ајан, а од 1865 до око 1900 г. у њему је био мидирлук (среска испостава). Иза тога до 1912 г. Качаник је под именом Орханија био средиште казе. После балканског рата у Качанику је средиште Качаничког среза. Срез је укинут 1947 г., када је пренет у Урошевац.

Сада (1948 године) Качаник има 235 домова.

Порекло становништва.

Варошица Качаник насељена је у највећој мери муслиманским становништвом арбанашког говора. У мањој мери заступљени су још муслимански Цигани и Срби (православни, католици и поисламљени). Сви су качанички становници досељени.

Родови муслиманског становништва арбанашког говора су:

-Љутви Баш (1 к), турског порекла. Живе у Поток–Махали. Кажу да припадају старом истоименом турском роду који се овде доселио приликом оснивања Качаника (крај 16 века). Овај је род у прошлости био бројнији, али су после разгранате породице изумрле. Раније су говорили турски.

-Дездар, истог порекла и времена досељења као и род Љутви Баш. Они су сада потпуно изумрли.

-Ше (19 к), пореклом из Топојана у Љуми (Северна Арбанија). Одатле њихов предак Ариф прво дошао у село Сопотницу на јужном крају Косова Поља. У Сопотници Арифу су суседи убили сина и зато је он одмах прешао у Качаник где је постао слуга у текији неког шеха Турчина (Селим, жив, 80 година – Емин – Таир – Весел – Дервиш – Ариф, који cе доселио). На самрти шех је поверио текију Арифу. Име Ше(х) добили су по томе, јер су из овог рода чувари качаничке текије. Овде живе у махали коју су они основали и по њима добили назив. За род Ше(х) А. Урошевић је навео да су се иселили из Љуме пре око 210 година. Од овог рода 4 породице из Качаника иселиле се у Турску.

-Гаврил или Кичик (8 к), турског порекла. Овде дошао „од Шарћој (Пирот) — Бугарска“ предак Хисман пре око 200 година. Раније су говорили турски. Име Кичик добили по неком претку ниског раста (турски — кичик). Године 1913. њихових шест породица отишло у Турску. Овде живе у Поток-Махали. Неки становници овог рода издају се да су од арбанашког фиса Шаља.

-Мула Садик (7 к), од фиса Соп у Северној Арбанији. Овде су досељени пре око 180 година. Име су добили по млађем претку Мула Садику (дед данашњег Османа, 56 година), који је био хоџа. Овде живе у махалама: Поток, Река и Ракоц. Из овог су рода раније били „хатип“ (служили) у овдашњој џамији.

-Туфегџи (5 к), пореклом од фиса Бериш у Северној Арбанији. Стари су им у Качанику били пушкари и по томе добили име. Једна њихова породица иселила се у Турску. Овде живе од пре око 160 година (Абдул, жив, 70 година – Раман – Весел – Адем -Јакуп, који се доселио).

-Ша6ан Таф (3 к), од фиса Coп у Северној Арбанији. Овде живе у Синан-Махали. Имају исељених породица у Турској. За ове је А. Урошевић навео да су досељени „пре 180 година“.

-Рака или Хаџи Синан (28 к), од фиса Краснић у Северној Арбанији. Овде су дошли преко села Рака јужно од Урошевца пре око 150 година. Њихови припадници у Качанику настањени су у свима махалама. Имају исељеника који сада живе у Турској (10 к).

-Мула Абаз (11 к), од фиса Бериш у Северној Арбанији. За њих други становници кажу да су тврдоглави: „Када се удаве у реци, треба их тражити узводно, а не низводно“. Овде живе у Ше-Махали и Амам-Махали. Име су добили по хоџи Мула Абазу, оснивачу рода.

-Ђеч (7 к) и Прен (4 к), заједничко им је име Трена. Пореклом су од фиса Тсач у Северној Арбанији, где су били католици (потичу од браће који се звали Прен и Ђеч). Одатле су најпре дошли у Стагово (јужни косовски део), па после овде. Они су се у Качаник доселили „пре 150 година““. У Стагову имају истоимених рођака. У Качанику становници из овог рода живе у махалама Хамам, Дере и Синан.

-Тсач (5 к), име добили по фису коме припадају. Из Северне Арбаније најпре дошли у село Бањска код Косовске Митровице. Одатле је њихов предак Зибер, пре око 120 година, побегао „од крв“ и дошао у Качаник, где је најпре био слуга. Овде живе у махалама: Ше и Ракоц. Имају 5 породица исељених у Турску.

-Никоц (3 к), од фиса Coп y Северној Арбанији. Из старине прво су дошли у село Никовцн (Гњилански Карадаг) пре око 120 година (Шукри, жив, 30 година – Аљуш – Селман – Адем – Мирто, који се доселио), па одатле прешли овде (Шикри, жив, 30 година – Аљуш – Селман – Адем, дошао у Качаник). У Никовцу и Ђурђев Долу имају рођака. Овде живе у махали Ше.

-Доган (12 к), од фиса Шаља. Овде су дошли пре око 110 година (Муарем, жив, 21 година – Шукри – Џеладин – Ибраим, који се доселио) из села Догановића јужно од Урошевца. У Качанику живе у махалама: Ше, Ракоц и Поток.

-Ликај (10 к), од фиса Круја Зи (Црна Глава) у Северној Арбанији. Овде су дошли пре око 100 година (Амит, жив, 74 година – Ајредин – Авдула, који се доселио). Једна њихова породица иселила се у Сарајево.

-Беља (12 к), од фиса Краснић у Северној Арбанији. Овде су дошли преко села Никовца на Гњиланском Карадагу. Имају истоимених рођака у Ђурђеву Долу са којима се из старине доселили у исто доба. Од рода овде живе 8 породица у махали Ракоц, а 4 изнад Качаника.

-Бродњан или Бродли (9 к), од фиса Тсач у Северној Арбанији. Живе у махалама: Ракоц и Поток.

-Туша (5 к), од фиса Краснић у Северној Арбанији. Из старине најпре су дошли y село Сопотницу (јужни део Косова), па после прешли у Качаник. У Сопотници сада имају истоимених рођака. Овде живе у махалама: Хамам, Ше и Река.

-Топојан (7 к), од фиса Краснић. Име су добили по месту порекла у Љуми (Северна Арбанија). Овде су дошли преци пре три појаса. Имају рођака из старине који сада живе у Старом Качанику (јужни део Косова). Њихових 5 породица иселило се 1912 г. у Турску.

-Тафиљ (5 к), од фиса Тсач у Северној Арбанији. Име су добили, кажу, по томе што су имали неког претка снажног као „фиљ“ (на арбанашком језику значи слон). Овде живе у махалама: Амам и Синан. Од њих једнља породица исељена у Турску а 2 y Скопље.

-Коџа (6 к), од фиса Шаља у Северној Арбанији. Из стариие прво су прешли у Сопотницу (јужни косовски део), па пре 100 година одатле дошли у Качаник. Овде живе у Ше-Махали. Њихове 3 породице исељене су у Турску.

-Налбан (1 к), од фиса Тсач. Из Северне Арбаније прво дошли у јужно косовско село Стагово, па одатле прешли у Качаник. Име су добили по претку који је био поткивач („налбат“). Имају З породице исељене у Турску.

-Језерце (3 к), од фиса Гаш. Из Северне Арбаније прво дошли у село Језерце код Урошевца (тамо живели у махали Пророк), па одатле пре око 100 година (Шашивар, жив, 70 година – Алит – Хасан, који се доселио) прешли у Качаник. Године 1913. од овог рода 6 породица отселило се у Турску. У Качанику живе у Ше-Махали.

-Тирол (2 к), од фиса Краснић. Пореклом су из околине Скадра. Одатле дошли у Грлицу код Урошевца, па после прешли овде. Живе у Дере–Махали.

-Аџам (5 к), од фиса Краснић. Овде су дошли из Ђурђева Дола, где имају истоимених рођака. Права им је старина из Северне Арбаније. Овде живе у махали Ракоц.

-Оџа (3 к), од фиса Coп. Из Северне Арбаније најпре дошли у село Коштањево (Јужно Косово), па после овамо.

-Шешивар (5 к), дошли из Врбана (Гњилане). Тамо је у овом роду био познати предак Незир „барјактар“. Овде живе у Махалама: Дере и Поток. Право им је порекло из Северне Арбаније.

-Драгобужд (2 к), дошли 1878 г. као мухаџири из Драгобужда код Врања. Даље им је порекло непознато.

-Муаџер Фета (4 к), дошли из истог места и у исто време Када и род Драгобужд. Од фиса су Гаш. Живе у махалама: Поток и Ракоц. Имају рођака у селу Пожарану код Гњилана.

-Чика (2 к), мухаџири из 1878 г. Даље им je порекло непознато.

-Леш (2 к), од фиса Краснић. Овде су дошли пре око 85 година из Ђаковице. Доселио се дед данашњег Ракипа, који се звао Назиф. У Ђаковици имају истоимених рођака. Овде живе у махалама: Ракоц и Дере или Река.

-Мјак (2 к), од фиса Краснић. Из Северне Арбаније прво се доселили у шар-планинско село Шипковицу изнад Тетова. У Шипковици били „две куће“ – браћа Јашар и Шабан. Они се тамо „посвађали око једног грнета“ и стога „једна кућа“ (од Јашара) прешла у Ђурђев Дол, одакле скоро дошли овде, а други се иселили у Скопље. У Ђурђеву Долу постоји род Мијак (4 к), али ови са њима нису рођаци.

-Жарк (3 к), од фиса Бериш. Старином су из Топојана у Љуми. Одатле прво дошли у Бичевац (Јужно Косово) пре око 190 година, па после прешли овде. У Бичевцу сада имају истоимених рођака. У овом роду у Качанику постоји задруга Адем са 14 чланова. Адем, старешина задруге, раније је као трговац извозио стоку у Солун.

-Топојан (1 к), од фиса Соп y Северној Арбанији. Преци су им из Љуме (место Топојан) прво прешли (крајем 18. века) у село Нећавце, где сада чине велики род Таир (13 к), па отуда ови скоро дошли овамо.

-Топојан II (1 к), од фиса Con. Из Љуме (место Топојан) преци су им најпре дошли у село Пожаране код Призрена ( ?), одатле затим прешли у Ђурђев Дол (тамо дошао предак Eлез npe око 175 година), а из Ђурђева Дола дошао овде Браим, отац данашЊег Зенела (стар 85 година). У Ђурђеву Долу имају рођака, који се зову Елез (7 к).

-Беч (2 к), од фиса Краснић. Из Северне Арбаније прво дошли у село Мијак (Гњилански Карадаг), па су одатле пре 32 године дошли овде. У Качанику живе у махали Хамам.

-Прж (1 к), од фиса Краснић у Љуми. Одатле прво дошли у Стари Качаник (јужно Косово), па овде. У Старом Качанику имају истоимених рођака (8 к).

-Ликај (1 к), Овде су дошли из села Страже, где имају истоимених рођака (21 к). Даља старина им је из Дукађина, где су припадали фису Круја Зи. –

-Спаија (1 к), од фиса Круја Зи. Из Северне Арбаније прво дошли у село Гатње (јужно Косово), па скоро дошли овде. Овде живе у махали Амам или Туше.

Цигани муслимани деле се на Цигане коваче и Цигане габеле (скитаче). Због муслиманске вере и ближих додира са Арбанасима Цигани ковачи су примили арбанашки језик. У Цигане коваче убрајају се следећи родови:

-Синан (4 к), пореклом из Старог Качаника (јужно Косово). Од њих једна породица исељена у Скопље. У Старом Качанику живели су у махали арбанашких становника од фиса Краснић, и зато се и они издају да су од фиса Краснић.

-Дурмиш (2 к), стари досељеници. Даље порекло не знају. Издају се као да су од фиса Круја Зи.

-Ука (3 к), пореклом од села Гатње јужно од Урошевца. И они се убрајају у фис Круја Зи.

-Шефки (3 к), овде скоро дошли из села Грмова у Горњој Морави. Од њих једна породица исељена у Скопље.

-Бећир (3 к), дошли из села Руњева y јужном косовском крају. Издају се као да су од фиса Тсач.

-Ајваз (1 к), не знају тачно порекло. Имају једну породицу у Скопљу.

-Осман (1 к), дошао пре три године из Скопља.

Цигани габели су:

-Селман (2 к),

-Етиф (1 к) и:

-Рамадан (1 к),

Сви говоре цигански. Порекло не знају. Одлазе у околна села, где праве решета, сита, плету корпе и друго.

Православни Срби су:

-Нешић (1 к), пореклом из околине Шапца. Оснивач рода 1912 г. у Качанику био жандарм и ту се стално населио. Касније постао кафеџија.

-Алексић (1 к), дошао као кречарски радник 1921 г. из Крагујевца. Овде купио кућу и постао трговац.

-Вуковић (1 к), дошао 1925. г. као учитељ из Колашина (Црна Гора). После је ту стално остао.

-Крстићи (1 к), дошли 1948. г. из села Грлице у јужном косовском делу. Тамо се населили из околине Смедерева 1920 г.

Срби католици су:

-Соколовић (1 к), пореклом из Далмације. Овде дошао 1924 г. као радник у каменолому.

-Дукчићи (1 к), дошли 1929 г. из Јањева као кафеџије, али се 1938 г. поново вратили назад.

-Гечовићи (12 к), католички род у Јањеву, пореклом су из Качаника.

Срби поисламљени:

-Муса (1 к), дошао као печалбар из Призренске Горе. Овде их зову још и Горани. Пореклом су из горанског села Љубовишта.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top