Poreklo prezimena, selo Dražmirovac (Jagodina)

Poreklo stanovništva sela Dražmirovac, Grad Jagodina – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Položaj sela.

Selo je na obema stranama Dražmirovačkog Potoka.

Vode.

Glavni su izvori: Žužićski, Anđelicki, Madžićski i Gornjomalski Kladenac. A izvan sela su: Slana Voda, Manojlov Kladenčić i Gornji Kladenčić.

Zemlje i šume.

Delovi su hatara: Strana, Ciganski Potok, Lug, Crnoklađe, Ključ, Drenovac, Selište, Dražmirovčić, Trebljevina, Dilbera i Slana Bara.

U selu ima oko 50 kuća a 4 roda.

Ime sela.

Po jednom predanju na ovome se mestu izmirila carica Milica sa Bajazitom, davši mu za ženu svoju kćer Oliveru, i rekla „draži mir nego ćer”. Po drugom predanju selo je dobilo ime po nekom Dražimiru, Dušanovom perjaniku, koji je pao u nemilost kod cara i ovde se nastanio.

Postanak sela i staarine.

Selo je možda najstarije u celoj okolini, jer se pominje u povelji cara Lazara, koji ga je dao manastiru Ravanici. Nekada, kažu pre 200 godina, ovo je selo bilo u mestu koje se zove Selište, pa otuda se raselilo zato što je bilo na udarcu neprijatelja. Jedan deo sela se odselio u današnji Glogovac, a drugi je došao na današnje mesto. U Selištu i danas stoje stari dudovi, za koje se priča, da su iz vremena, kad je tu bilo naselje.

Poreklo stanovništva.

U selu su rodovi:

-Šavčani (18 k., Sv. Stevan), doselili se iz Šavca (kruševačkog) pre 160 godina;

-Madžići (15 k., Cv. Nikola), starinci, prozvani tako zbog nekog Maksima-Madže, koji je došao iz Selišta;

-Žužići (5 k., Sv. Arhanđel), doselili se sa Kosova;

-Anđelići (12 k., Petkovica, Sv. Đorđe i Đurđevdan), starinci a slave su izmešali zbog nekog prizetka, koji je ušao i primio prezime.

Ostali podaci o selu.

Seoska je slava Beli Četvrtak (po Vaskrsu), a zavetine su: Mali Spasovdan, Krstovdan (za decu), Cveti (za stoku) i prva Trojica (za berićet).

U seluje 1819. godine bilo 12 kuća sa 12 poreskih glava; 1870. godine bila je 51 poreska glava.

IZVOR:  Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.