Порекло становништва села Макрмаљ (по књизи Мокрмаљ), општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села, гробља и воде.
Мокрмаљ је село џематског типа, а налази се на ободу језерске терасе терцијарне епохе. Дели се на два џемата. Село има два гробља: једно арбанашко муслиманско и друго православно колонистичко.
Сељани се снабдевају бунарском и изворском водом за пиће и остале кућевне потребе.
Историјат, приноси и остали подаци о селу у прошлости.
У катастарском попису области Бранковића из 1455. године данашње дреничко село Мокрмаљ, наводи се под именом Мокрумал и има 23 куће.
Уз то, наводи се и следећа пољопривредна производња: производња пшенице износила је 160 лукана, а спахијски допринос био је 20 лукана. Производња јечма, зоби и другог износила је 560 лукана, а спахијски допринос 70 лукана. Производња бакле износила је 160 акчи, а спахијски допринос 20 акчи. Производња сочивице износила је 400 акчи, а спахијски допринос 50 акчи. Производња од граха износила је 80 акчи, а спахијски допринос, 10 акчи. Производња лана била ј е 240 акчи, а спахијски ушур 30 акчи. Производња воћа износила је 160 акчи, а спахијски ушур 30 акчи. Производња од винограда износгша је 120 чаброва, а спахијски ушур 12 чаброва, Производња од кошница пчела износила је 160 акчи, а спахијски допринос 20 акчи. Доходак од домаћих свиња био је 188 акчи, а ресум феудални износио је 16 акчи, док је село имало 256 свиња.
Према статистичким подацима из 1914. године, Мокрмаљ је имао 176 становника.
Према попису становништва из 1921. године, Мокрмаљ је имао 133 становника, са 23 домаћинства.
Порекло становништва.
Према мојим испитивањима насеља и порекла становништва из 1935. године, Мокрмаљ је имао следеће становништво:
А р б а н а с и:
-Гођуљ, фис Гаш, 4 куће. Од овога рода је једна кућа изумрла 1932. године, јер је кућа остала без мушких потомака
-Асланај, фис Гаш, 4 куће. Овај род чини једно братство са родом Годуљ. Од рода Асланај одселило се једно домаћинство у Арбанију 1835. године, а затим и друго домаћинство 1930. године. Оба ова рода су пореклом из дреничког села Резала, а воде порекло од братства Добрић, односно српског рода Добрић.
-Ђиновци, фис Гаш, 14 кућа. Пореклом су из села Ђиновца – Призрен, одакле се доселила једна кућа 1809. године.
Ц р н о г о p ц и (колонисти):
Колонистичка досељавања у Мокромаљ била су 1924 — 1929. године, а досељени су следећи родови:
-Перовић-I, 2 куће, славе Св. Петку, прислужују Мрклу Петку. Досељени су из Вежегрмаца – Брђани, Црна Гора.
-Перовић-II, 2 куће, славе Св. Јована Пјешивачког, а прислужују Велику Госпојину. Досељени су из села Стубице – Пјешевци.
-Кречковић, 1 кућа, славе Св. Луку, а прислужују Велику Госпојину. Досељени су из села Границе – Никшић.
-Перовић-III, 2 куће, славе Св. Јована Крститеља, прислужују Св. Николу Летњег. Досељени су из Штедима – Цуце.
-Перовић-IV, 1 кућа, славе Св. Николу, а прислужују Св. Тому. Досељени су из Штедима, старином Комани.
-Коматина, 1 кућа, славе Св. Димитрија. Досељени су из Васојевића, околина Берана.
-Марашевић, 1 кућа, славе Св. Луку, прислужују Св. Саву. Досељени су из Медеваца – Горња Јабланица у Јужној Србији, старином су Црногорци, од братства Булатовића, а племена Ровчана.
-Жмукићи, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, а прислужују Малу Госпојину. Досељени су из Кусидола – Кривошије у Црној Гори.
Према изнетоме, у 1935. години у Мокрамаљу су обитавали ови родови: арбанашких родова 3, са 22 куће. Од тога 2 рода, са 8 кућа воде српско порекло, од домородачког српског становништва из Дренице, које је напустило православну веру, прешло у ислам, а затим се поарбанасило.
Црногорских родова досељених као колонисте 8, са 11 кућа.
Према попису становништва из 1948. године, Мокрамаљ је имао 345 становника, од тога 177 мушких и 168 женских, са 40 кућа.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)