Порекло презимена, село Доње Обриње (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доње Обриње, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1 Порекло становништва села Доње Обриње, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доње Обриње (Србица)

Порекло презимена, село Доње Обриње (Србица)

Порекло становништва села Доње Обриње, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Тип села.

Доње Обриње — Obrinje e Poshtme, припада џематском типу села. У старини Доње Обриње је било џемат — махала Горњег Обриња, од којег се издвојило као самостално насеље.

Историјат и приходи.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, помиње се село Мало Обриње у пределу Дреници, које је имало 41 кућу. У питању је данашње дреничко село Доње Обриње, што произилази из приказаног распореда дреничких села, која се набрајају у катастарском попису.

У наведеном попису помињу се и следеће пољопривредне делатности, углавном земљорадничког сељачког занимања. Годишњи принос од пшенице износио је 400 пукана, а феудални доходак од тога био је 50 лукана. Од јечма и зоби, принос је исто износио 400 лукана, а феудални доходак од ових житарица био је такође 50 лукана. Доходак од каплуџе износио је 80 лукана, а феудални доходак 10 лукана. Принос од проса и грахорице био је 48 лукана, а феудални доходак је износио 6 лукана. Принос од вртова износио је 160 акчи, а ушур, феудални 10 акчи. Принос од виноградаивносио је 380 чаброва, а феудални ушур 35 чаброва. Принос од кошница пчела износио је 160 акчи, а феудални доходак 20 акчи. Од 1/2 млина принос је износио 800 акчи, а доходак 100 акчи. На крају, принос од свиња износио је 128 акчи, а феудални доходак 16 акчи, док је село имало 256 свиња.

Гробља.

У Доњем Обрињу постоје шест старовремских гробља, од њих је једно Чумино гробље, a друго Сватовско гробље (заједничко са Полужом). У селу постоји и џамија.

Воде, шума и остали подаци о селу.

Домаћа стока се напаја на бројним сеоским изворима, а рубље пере бунарском водом, која служи и за пиће. Домаћа стока се напаја и на изворима: Kroni troje, Krom’ rases, Kroni Durtes, Kroni i gures, Kroni guri kishit, Lugaj и gure, Luguj isharovet.

За шуме постоје ови топоними: Ravshtina Buka, Panol, Stupe, Lazina, Ratavishte, Mai Osmanit.

Године 1914. Доње Обриње је имало 632 становника.

Према попису становништва у 1921. години, Доње Обриње је имало 502 становника, са 90 домова.

Порекло станоовништва.

Према испитивањима насеља и порекла становништва из 1936. године, у Доњем Обрињу је обитовало ово становништво:

А p 6 а н а с и:

-Булак (Булићи), фис Куч, 13 кућа. У селу их сматрају да су то јерлије Срби, који су у старини напустили хришћанство и прешли у ислам, па се временом поарбанасили. Од овога рода одсељено је 6 кућа у Мургу – Метохија, и две куће у Арбанију 1916. године.

-Ајризи, фис Куч, 3 куће. Од овога рода једна кућа се одселила у Приштину 1925. године.

-Жуж, фис Гаш, 2 куће. Сматра се за најстарији род у селу и по традицији сеоској су српског порекла, од рода Жужића. Од овога рода одсељено је  једно домаћинство у Подриму и два домаћинства у дреничко село Лаушу, те и  једно домаћинство 1915. године у Арбанију.

-Дурак, фис Куч, 16 кућа. Од овога рода једно домаћинство је одсељено у Мургу — Метохија и  једно у Голубовце – Подрима. 1910. године.

-Жабот, фис Битић, 9 кућа, старином су Срби од Рожаја – Црна Гора. У старини од овога рода одсељена су 2 домаћинства у село Голубовце – Подрима.

-Смакићи, фис Куч, 23 куће. Рачуна се у стари српски род овога насеља, који се поарбанасио, пошто је примио ислам. Од овога рода једно домаћинство је одсељено у село Коморане – Дреница, а  једно домаћинство у село Мургу – Метохија.

-Мустафовић, фис Куч, 9 кућа. Котило Кулић, фис Куч, 8 кућа.

-Кабаш, фис Бериш, 2 куће, из дреничког села Пољанца су се доселили као „оџалари“ – хоџе.

-Мужак, фис Бериш, 1 кућа.

-Хадак, фис Бериш, 1 кућа, из села Турићевца су досељени почетком ХХ века.

Родови Кулићи и Мустафовићи су од Смакића, те чине једну ронђу. У то братство спада и котило Булак. Године 1735. примили су ислам. Предак који је из православља прешао у ислам, звао се Веселин, те сви наведени родови чине ронђу Веселини. На крају, за род Жабот, традиција родовска говори, да припадају братству Ганића – Рожаје.

Након изнетога, следује овај закључак. У 1936. години према проучавањима насеља и порекла становништва, у Доњем Обрињу било је ово стање: арбанашких родова је било 11, са 89 кућа. Од тога српскога порекла 6 родова са 64 куће.

Према попису становништва из 1948. године, Доње Обриње је имало 852 становника, од тога 431 мушких и 421 женских, са 110 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top