Порекло презимена, село Радишево (Србица)

8. децембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Радишево, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Радишево се налази у долини Радишевске реке и по околним брдима покрај реке. Припада разбијеном висинском типу дреничких села, чији је истодобно главни представник. У основи, то су разбијени џемати, који имају називе по најглавнијим родовима овога насеља. Један део села налази се на коси званој Чешљиковица.

Гробља.

Поред села Радишева налази се старовремско гробље звано Vorre magjupi. Покрај села Радишева се налази и гробље српских војника из 1912. године, изгинулих у Балканском рату 1912. године. Арбанаси то гробље називају Vorre ashqertje. Покрај села се налазе два арбанашка гробља и једно српско гробље, и она су из новијег времена. На једном надгробном споменику у српском сеоском гробљу пише натис: 1839. месеца септембра. Петар Луковац. Према народној традицији овај Петар Луковац је био родом из Ораховца – Подрима, па је приликом доласка код својих пријатеља у Радишево као гост умро поменуте године, где је и сахрањен.

Радишево је у старини имало своју сеоску славу, а то је био Спасовдан, коју је напустило.

Воде.

Поједини родови имају у окућницама бунаре са пијаћом водом, иначе вода за пиће узима се са бројних извора, док се домаћа стока напаја углавном на Радишевској реци, као и на планинским изворима, којих има у знатном броју у атару Радишева.

Земље и шуме (српске).

Топоними код Срба у селу Радишеву имају ове називе: Радишевска река, Лазово, Велико равно, Чешљика, Чешма чешљика, Ристина воденица, Мескањив, Вукадинов лаз, Српско гробље, Манолуша, Кладенац манолуша, Алексића кладенац, Гвозденов кладенац, Љубов кладенац, Веселинов кладенац, Савов кладенац, Рајдуб, Лазовића крст, Брдо Тројица, Пантовића брег, Брдо Стане Лазовића.

Историјат и приноси.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Радишево, са 46 кућа. Од тога је било: 44 српске, 1 влашка и 1 арбанашка кућа.

Према наведеном попису, Радишево је имало следећу аграрну производњу: принос од пшенице износио је 320 лукана, а спахијски доходак 40 лукана. Принос од јечма износио је 480 лукана, а спахијски доходак је био 60 лукана.Принос од каплуџе и грахорице ј е износио 320 лукана, а спахијски доходак 40 лукана. Принос од граха износио је 200 акчи, а спахијски доходак 25 акчи. Принос од вртова износио је 320 акчи, а спахијски ушур 40 акчи. Принос од лана износио је 160 акчи, а спахијски ушур 20 акчи. Принос од воћа износио је такође 160 акчи, а спахијски ушур 20 акчи. Принос од хаса 15 стабала воћака (свакако су то била орахова воћна стабла). Износио је 240 акчи, а спахијски додатак 30 акчи. Принос од кошница пчела износио је 1200 акчи, а спахијски доходак 150 акчи. Од две воденице поточаре, и 1/5 од млина принос је износио 1200 акчи, а спахијски доходак 130 акчи. Принос од домаћих свиња износио је 240 акчи, а ресум на свиње је био 30 акчи, док је село имало 480 свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године, Радишево је имало 299 становника.

Према попису станрвништва из 1921. године, Радишево је имало 123 становника, са 21 домаћинством.

Порекло становништва.

У време испитивања насеља и порекла становништва у 1936. години, у Радишеву је обитавало следеће становништво:

С p б и:

-Петровић, припадају фису Гаш, 1 кућа, слава Петровдан, прислужују Петковицу. Ово је староседелачки род, који се у старини звао Девеџићи, што им је сада братственички назив. У турско феудално доба били су чифчије. Од овога рода 1 кућа се одселила у старини у Врањску Бању. Исто тако од овога рода се одселила 1 кућа 1879. године, у село Ђаке – Косаница. Затим, 1 кућа се одселила 1895. године у село Рудник – Метохијски Подгор.

-Пантовић, фис Гаш, 3 куће, припадају братству Девеџића, славе Петровдан, прислужују Петковдан. Од овога рода је 1 кућа одсељена 1905. године у село Крлигате – Ибарски Колашин, а 1927. године 1 кућа у село Рудник – Метохијски Подгор.

-Лазовић, фис Гаш, 2 куће, у старини су се звали Јаћимовићи, славе Петровдан, а прислужују Петковицу. У Радишеву обитавају од старине. Од овога рода су се одселиле, 2 куће у Косовску Митровицу 2 куће 1920 године.

-Миљковић, 2 куће, славе Петровдан, а прислужују Петковдан. У Радишеву живе од старине. Од овога рода је 1926. године 1 кућа одсељена у Косовску Митровицу, а 1 кућа у Скопље.

-Јаћимовић, 2 куће, славе Петровдан, а прислужују Петковдан. Од овога рода су одељци Лазовићи. Припадају староседелачком – старинском српском становништву у Радишеву.

-Радојковић, 1 кућа, славе Св. Николу, а прислужују Св. Николу Летњег. Пореклом су из околине Косовске Митровице, одакле су се доселили 1895. године, су насељени су као чифчије.

-Маринковић, 1 кућа, славе Петровдан, прислужују Петковдан. Од старине су јерлије Срби у Радишеву.

-Вратчевић, 1 кућа, славе Св. Петку, а прислужују Петковицу. Досељени су 1895. године из области Старога Раса.

У Чачанском округу помиње се 1832. године Вулић Алексић „из села Радишева, Нахије вучитрнске“. За њега се каже да се налази у Чачанском округу од јануара 1832. године, и да је без путне „тескере“. Раније је службовао — „пандуровао“, на српско-турској граници — Рашка у Срезу студеничком.

А р б а и а с и:

-Ајризовић, фис Гаш, 3 куће. Старином су из Белог Поља Метохија. Одакле су се доселили 1805. године. Од 3 брата овога рода, у почетку XIX века, 1 брат је остао у Бијело Поље, други се одселио у Суво Грло – Метохијски Подгор, а овај трећи се доселио у Радишево. Од овога рода из Радишева се одселила 1 кућа у доба Првог светског рата у Косовску Митровицу.

-Таировић, фис Г аш, 3 куће. Овај је род одељен од рода Ајризовића. Од овога рода 2 куће су се одселиле y Арбанију 1921. године.

-Селимовић, фис Гаш, 5 куће. Такође су одељци од рода Ајризовић.

-Меметовић, фис Гаш, 1 кућа. Од овога рода се 1 кућа одселила у Арбанију 1921. године.

-Бековић, фис Гаш, 1 кућа. Од овога рода је 1 кућа одсељена у Арбанију 1921. године.

С р б и (колонисти):

-Милић, 1 кућа, славе Ђурђевдан, прислужују Св. Илију. Досељени су као колониси 1924. године из Јасеновика – Ибарски Колашин.

-Вранић, 1 кућа, славе Св. Николу. Досељени су као колониси 1924. године из села Костреца — Метохијски Подгор.

Након изнетога, следује следећи приказ: у 1936. години у Радишеву је било 8 српских родова, са 13 кућа јерлија Срба.

Арбанашких родова је било: 5 родова са 13 кућа.

Колониста Срба је било: 2 рода, са 2 куће.

Према попису становништва из 1948. године, Радишево је имало 239 становника, од тога 119 мушких и 120 женских, са 32. куће.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.