Порекло презимена, село Кладерница (Србица)

30. октобра 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Кладерница, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Кладерница се налази у долини Кладерничке реке и по косама суседних брда. Припада џематском разређеном типу дреничких села. Село има колективну сеоску шуму.

Воде.

Сеоске махале имају колективне махалске бунаре, одакле се становништво које нема у окућници бунар, служи водом за пиће и друге кућевне потребе.Ти бунари служе и за напајање домаће стоке водом, као и за прање рубља. У сеоским окућницама се налазе и баште и родовска гумна. Домаћа стока се напаја и на Кладерничкој реци, где извесни сеоски родови и перу рубље. Поред бунарске пијаће воде, у селу има и известан број број извора и врела са којих се вода употребљава за пиће.

Гробља и верски објекти.

Кладерница има џамију и четiри сеоскa гробља, која се налазе покрај села. До села се налази Vorre té’ magjupi, а покрај џамије је гробље Vorra га oxhallari.

Историјат села и приноси.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године наводи се село Кладепница, са 48 кућа. Од тога је било 44 српских кућа, 2 арбанашке и 2 влашке куће. То је данашње дреничко село Кладерница. Према наведеном попису пољопривредне делатности у Кладерници су биле ове: принос од пшенице износио је 400 лукана, а феудални доходак је био 50 лукана. Принос од јечма и зоби износио је 360 лукана, а феудални доходак 45 лукана. Принос од проса је износио 112 лукана, а феудални доходак 14 лукана. Принос од вртова био је 560 акчи, а ушур 70 акчи. Принос од лана је био 160 акчи, а ушур 20 акчи. Принос од воћа износио је 160 акчи, а ушур 20 акчи. Принос од винограда био је 480 чаброва, а ушур 48 чаброва, Принос од кошница пчела износио је 460 акчи, а феудални доходак је био 60 акчи. Принос од 2 млина износио је 920 акчи, а феудални доходак 115 акчи. Принос од сеоских свиња био је 560 акчи, а феудални доходак 70 акчи. Према томе село Кледерница је гајила 1120 свиња.

Према статистичким подапима из 1914. године, Кладерница је имала са засеоком Избицом 744 становника.

Према попису становништва из 1921. године, Кладерница је имала 470 становника, са 60 домова.

Порекло становништва.

Према мојим испитивањима насеља и порекла становништва у 1936. години, етнички састав становништва Кладернице био је следећи:

Арбанаси:

-Асановић, фис Гаш, 5 кућа. Године 1816, доселила се једна кућа овога рода из Краснића – Арбанија. Са овим родом су сродна котила Ајдаровић и Љатифовић, са којима чини једну ронђу, звану Муслијевић.

-Османовић, фис Гаш, 5 кућа. Старином су од Подриме, одакле је досељена 1 кућа 1836. године.

-Муљовић, фис Гаш 10 кућа. Старином су из Подриме, одакле је досељена једна кућа.

-Абазовић, фис Гаш, 5 кућа, у братственичком сродству је са родом Муљовић, са којима чине исту ронђу.

-Оџовић, фис Кељман, 8 кућа. Овај је род досељен из Броћне – Дреница, старином су из Карановца, одакле је досељена једна кућа половином XIX века, чији је предак био хоџа. Према народној традицији овај род води порекло од Цигана, Мађупа.

-Љатифовић, фис Гаш, 5 кућа, припадају ронђи Муслијевић, старином су из Арбаније, одакле су се доселиле 2 куће 1835. године.

-Ајдаровић, фис Гаш, 10 кућа. Пореклом су из Краснића у Арбанији, одакле су се доселили 1816. године, чине једну ронђу са родом Љатифовић, Асановић и Ајдаровић.

-Смаковић, фис Гаш, 5 кућа. Припадају ронђи Муслијевић, а пореклом су из Арбаније, одакле се доселила једна кућа 1816. године.

Имиграциона кретања становништва из Кладернице новијега су датума. Тако, зна се даје од рода Оџовић 1920. године, одсељена једна кућа у Арбанију, а од рода Смаковић, исто 1920. године, одселиле су се две куће у Косовску Митровицу.

Према изнетоме у 1936. години, у Кладерници су обитавали ови арбанашки родови: 8 родова, са 53 куће, од тога 1 род поарбанашених Цигана Мађупа, са 8 кућа.

Према попису становништва из 1948. године у Кледерници је обитовало са засеоком Трнавом 757 становника, од тога 393 мушких и 364 женских, са 100 кућа.

*

Порекло становништва засеока Трнава.

Положај засеока.

Трнава је заселак село Кладернице и налази се у његовој непосредној близини, на брежуљцима покрај Кладерничке реке. Заселак Трнава има заједничку шуму и испашу са селом Кладерницом, са којом јој је и заједничко сеоско кладерничко гробље.

Порекло становбништва.

Топономастички називи овога насеља наведени су у опсегу топонима села Кладернице, те посебно дајем само популационе податке o овом несамосталном насељу, из времена мојих проучава насеља и порекла становништва из 1936. године.

Арбанаси:

-Бајрамовић, фис Гаш, 6 кућа. Досељени су из Краснића – Арбанија, одакле је досељена 1 кућа 1816. године. Заједничког су братства са родовима:

-Ајдаровић,

-Љатифовић и:

-Асановић из Кладернице, те припадају братству Муслијевић.

Ц и г а н и (Мађупи):

-Мујак, фис Кељмен, 5 кућа. Досељени су 1846. из Краљева, заједно са родом Оџовић. Досељена је 1 кућа, као слуге. Временом се овај род мађупске-циганске групе поарбанасио, примивши арбанашки језик и све остале етнографске особине и обележја.

Према изнетоме у 1936. години, у Трнави је обитовало следеће становништво: Арбанашких родова: 2, са 11 кућа. Од тога: 1 род са 5 кућа мађупског је порекла.

Према попису становништва из 1953. године, Трнава је имала 149 становника, од тога 79 мушких и 70 женских, са 18 домова.

 

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.