Порекло презимена, село Кишна Река (Глоговац)

30. октобар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Кишна Река, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кишна Река је позната и под именима: Кржа Река и Кржна Река. Село се налази на благој узвишици која се зове Гурина. Изнад села је Клисура Кишна Река. Кроз село протиче поток Кишна Река.

Старине у селу.

Изнад Кишне Реке налази се брдо и на њему постоје темељи старе цркве, које народ зове Kisha. Около села налазе се брежуљци Чука и Макар лаз. До села је топоним Пештер.

Тип села.

Кишна Река припада џематском типу дреничких села, са збијеним махалама. Уз куће и окућнице налазе се и баште, којима се поклања особита пажња и које се наводњавају. Сеоско гробље се налази у близини села. У селу постоји и сеоски хан. У старини је село било испод данашњег сеоског насеља у пољу. Из економске рачунице, то земљиште је претворено у обрадиво, а село се преселило под само брдо.

Легенде о селу.

Према народној легенди код Арбанаса у Кишној Реци, када је Краљевић Марко пролазио једном приликом преко Косова, јашући на своме Шарцу, свратио је у Кишну Реку, где је на камен стао заједно са својим Шарцем, па су им се у камену утиснуле ноге, те се тако и данас тај камен по Краљевићу Марку назива. У атару Кишне Реке налази се и брдо Паленик, које је тај назив добило, према традицији, што су у древној старини ту постојале палате.

Воде.

Многе сеоске куће имају у окућници бунаре, чију воду употребљавају за пиће и друге кућевне потребе. Село има и колективну сеоску шуму.

Остали подаци о селу.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Книжа Река, са 13 кућа, од тога је 11 српских, а две јерменске. Данас је то дреничко село Кишна Река. У наведеном попису из 1455. године, наводи се даје село имало један сезрнски млин, чији се принос годишњи рачунао 120 акчи, а феудални доходак 15 акчи.

Према статистичким подацима из 1914. године, Кишна Река је имала са засеоком Бериш 432 становника.

Према статистичком попису становништва из 1921. године, Кишна Река је имала 281 становника, са 44 домаћинства.

Порекло становништва.

Према испитивањима насеља и порекла становништва у 1935. години, у Кишној Реци је обитовало следеће становништво приказано по родовима и фисовима.

Арбанаси:

-Орлат, фис Битић, 4 куће. Овај се род доселио 1835. године из Орлата — Подрима, којом приликом се доселила једна кућа, а у Орлату и данас имају своје братственике. Дуго времена су у Кишној Реци били чифчије на имању приштинског Алил – аге.

-Граћец, фис Соп, 1 кућа. Пореклом су из Граћеца на Косову, одакле су пресељени у Медевце, па одатле у Кишну Реку 1895. године.

-Дугол, фис Гаш, 1 кућа. Пореклом су из села Дуге – Дреница, одакле су 1865. године, прешли у село Нековце, па одатле 1885. године пресељавају се у Кишну Реку.

-Бајрактаровић, фис Шаљ, 5 кућа. Пореклом су из Бањице у Дреници, одакле су се доселили 1815. године. Досељени су на имање које су купили од некога Гара – аге из Вучитрна, а досељена је једна кућа.

-Алшић, ронђа Ђока, фис Бериш, 6 кућа. Пореклом су из Арбаније, одакле се доселила једна кућа 1755. године.

-Гаровић, фиса Шаљ, 3 куће. Овај род је пореклом из околине Призрена, одакле се доселила једна кућа 1785. године. Од овога рода је 1815. године, једна кућа одсељена у Вучитрн.

-Суљовић, фис Шаљ, 4 куће. Старином су од Шаље – Арбанија, а у Кишну Реку је досељена једна кућа из Јуника – Метохија 1775. године, због крвне освете је побегла.

-Нуовић, фис Шаљ, 9 кућа, српскога су порекла. Овај род припада братству Ћеловић. Пореклом су из косовско-метохијских предела. У Кишну Реку су досељене две куће 1735. године. Затим, од овога рода се одселила једна кућа 1785. године у Вучитрн. Старином су српскога порекла и припадају братству Ћеловић.

-Живина, фис Кастрат, 5 кућа. Старином су из Бушата – Арбанија, одакле се доселила једна кућа 1695. године. Они свој фис називају и именом Кастрат – Хот. Миграциони пут овога рода из Арбаније кретао се преко Ђаковичког хаса на Косово, па са Косова у Дреницу. Од овога рода је једна кућа одсељена 1917. године у Глоговац — Дреница, па је одатле 1925. године, одсељена за Турску.

-Ћеловић, фис Шаљ, 10 кућа. Српскога су порекла и у братсвеничком сродству су се Нуовићима, из косовско-метохијских предела.

-Икол, фис Кастрат, 4 куће. Пореклом су из Малесије — Арбанија, одакле се доселила једна кућа 1805. године. Од овога рода се одселила једна кућа 1835. године у село Г радицу — Дреница.

Према изнетоме, у 1935. године у Кишној Реци су обитовали смо арбанашки родови и то: 11 родова, са 52 куће. Од тога два рода са 19 кућа су српскога порекла.

Према попису становништва из 1948. године, Кишна Река је имала 550 становника, од тога 291 мушких и 259 женских, са 64 домаћинства.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.