Порекло презимена, Качулице (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Качулице, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. Приредио сарадник порта Порекло становништва села Качулице, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. Приредио сарадник порта Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Качулице (Чачак)

Порекло презимена, Качулице (Чачак)

Порекло становништва села Качулице, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

На северним обронцима планине Јелице, тамо где се они спуштају у западноморавску долину, до старог пута Чачак – Слатина – Краљево, простире се село Качулице, које административно припада општини Чачак. Северно су Горичани, источно Самаиле, јужно Петница и Лазац, а западно Мршинци и Жаочани.

Не зна се како је насеље добило име. Мештани, посебно покојни Милан Ћиро Штављанин, казивали су некакву легенду о паљевини цркве у суседним Горичанима, за то што „као чули“ и житељи јужног суседа, па су по томе назвали и своје насеље. Извесно је, ипак, да порекло топонима Качулице ваља тражити на другој страни, са других извора, уз проучавање и самог корена ове речи.

Далека прошлост Качулица обавијена је тамом. Насеље се не помиње, под овим именом, у турским катастраским пописима из XV и XVI века, што, наравно, никако не значи да није постојало; разуме се – под другачијим називом. Ова претпоставка темељи се превасходно на чињеници да сеоски атар расположе одличним условима за живот људи (терени погодни за њиве и воћњаке, за сточарење).

Називи појединих потеса упућују превасходно на људе који су живели у Качулицама у XIX и XX веку: Јованића брдо, Костинка (по неком Кости Петровићу), Ћировача, Ружино брдо и Ружина ћуприја (где је погинула нека Ружа Мајсторовић). Крстац је потес на коме се после 1828. године налазила (неколико деценија) качуличка црква, која је славила Малу Госпођу. Остали потеси нису карактеристичних имена: Барњача, Велике ливаде, Чаир. Поток Чоковац подсећа на неку бабу Чоку из легенде.

Сеоска обетина је Бели петак.

Качулице су од 1815. године, до њеног укидања после другог светског рата, углавном припадале трнавском срезу. Имале су 1820/1. године 19 домаћинстава, 21 ожењеног и 70 арачких глава. Већ 1821/2. године: 29 кућа, 35 пореских и 77 арачких глава. После 1839. године – свој примирителни суд. Од 1866. до 1890. године Калучице су са Ласцем, Петницом и Премећом сачињавале лазачку општину. Општина качуличка (Качулице, Горичани и Бапско Поље) постојала је од 1890. до 1909. године – када су Горичани и Качулице образовали горичанску општину. Од 1921. до 1931. године поново је функционисала качуличка општина, а потом горичанска, са малим изузецима – све до шездесетих XX века.

Садашње становништво Качулица у целини је досељеничко. Готово и да нема родова (попут Савчића, пореклом Никшића, досељених из моравичке Миланџе) који су овде живели у XVIII веку.

Богићевићи (14 к, Јовањдан, 20. јануар) су досељени у време пред први српски устанак однекуд из Црне Горе. Дошла су браћа Богић и Вукић, али са другим презименом. Садашње је образовано од имена претка Богића после 1830. године. После другог светског рата образовали су по два домаћинства и у Чачку, Београду и Јежевици (Чачак).

Вујовићи (17 к, Ђурђевдан) су дошли из Црне Горе преко Санџака у време првог српског устанка (1809. године). Презименом чувају успомену на претка Вуја, за кога не знају када је живео. Са овим презименом пописану су 1822. године у тевтеру чибука. Има их, одсељених, после другог светског рата, у суседну Самаилу и Краљеву.

Штављани (23 к, Ђурђевдан) су досељени 1809. године из Штавља код Сјенице (отуда им и презиме). Најпре су приспели у Врдила код Карановца (Краљево). Одатле су три брата дошла у Качулице, један је отишао у драгачевску Толишницу, а један у Мрсаћ, где имају презиме Урдов. Старо презиме им је Каличанин (даљим пореклом су из Калице). Доста су се селили. У Краљеву постоји 14 њихових домаћинстава, а у Чачку и Београду по једно.

Раосављевићи (3 к), Радисавчевићи (8 к) и Лазовићи (7 к) један су род, славе Никољдан. Досељени су 1809. године из Штавља код Сјенице. Дошао је неки Веселин са супругом Утвом, коју је преотео од Турака. Њих двоје имали су шесторицу синова: од Боја су Бојовићи у Брезовицама, од Милеке (Милике) – Милекићи (Миликићи) у Брезовицама, од Раосава – Раосављевићи у Качулицама, од Радисава – Радисавчевићи у Качулицама, од Лазара – Лазовићи. Шестог сина Веселина и Утве, Јоксима, још неожењена, убили су хајдуци. Раосављевића има (од после другог светског рата) и у Канади и Западној Немачкој (по једна кућа), Радисавчевића – у Краљеву, Чачку, Француској и Сједињеним Америчким Државама, а Лазовића – у Београду, Краљеву и САД.

Весковићи (6 к, Ђурђевдан) су такође досељени у време првог српског устанка из околине Сјенице. Презименом чувају успомену на претка Веска, о коме ништа не знају. Са овим презименом помињу се у тевтеру чибука 1822. године. Род су им Весковићи у суседним Горичанима (одакле је око 1880. године прешао Аврам). Једно домаћинство имају и у Чачку.

Весовићи (2 к, Никољдан) су „од Сјенице“ добегли после Богићевића, Вујовића, Штављанина, Раосављевића и Радисавчевића. Са овим презименом (од имена претка Веса) унесени су у тевтер чибука 1822. године. После другог светског рата образовали су три домаћинства у Краљеву.

Дамњановићи (7 к, Никољдан) су у ствари Раосављевићи. Потомци су Дамњана Раосављевића. Са овим презименом пописани су у тевтеру чибука 1822. године. После 1945. године настанили су се и у Чачку, Зајечару и у Аустрији.

Мијатовићи (7 к, Никољдан) су 1809. стигли из Васојевића. Потомци су (на то упућује и њихово презиме) Мијата досељеника, чије старо презиме није познато. После другог светског рата образовали су по једно домаћинство у Чачку, Ласцу и у Аустралији.

Мајсторовићи (6 к, Михољдан) су дошли после 1845. из Брезовица. Потомци су неког мајстора Милоша ковача, па им отуда „мајсторско“ презиме, које „зна“ и тевтер чибука 1822. године. Има их одсељених и у Чачак, Краљево, Крагујевац, Земун и САД.

Јованићи (1 к, Митровдан) су давни досељеници, незнано откуда. Презиме им је од имена претка Јована. Има их и у Чачку.

Андрићи (4 к, Михољдан, раније Ђурђевдан) су незнано откуд дошли после 1840. године. Презиме им је изведено из имена неког претка Андра. Има их и у суседним Самаилама (општина Краљево).

Биорци (2 к, Јереминдан) су после 1865. године досељени из Властељица (Драгачево). Даљим пореклом су са Бихора (отуда им и овакво презиме). По једно домаћинство имају и у Чачку и Рудом.

Вуковићи I (3 к, Никољдан) су дошли после 1865. године незнано откуда. Презиме им је изведено од имена неког претка.

Ђорђевићи (3 к, Никољдан) су из Црне Горе, преко Санџака и Драгачева, стигли после 1865. године. Презименом чувају успомену на претка Ђорђа. По једно домаћинство имају и у Чачку и Београду.

Капларевићи (1 к, Никољдан): Влајко и Јован из Милатовића (Драгачево) стигли су после 1865. године. Неки предак био им је каплар у војсци, па им је од назива тог чина образовано презиме. Од пре десетину година једно њихово домаћинство постоји и у Чачку.

Милинковићи (2 к, Никољдан) и Миленковићи (3 к, Ђурђевдан) један су род. Стигли су у Качулице из Ерчега (моравички крај) после 1870. године. Презимена су им образована од имена предака. Има их и у Чачку (насељени после 1955. године).

Марићи (3 к, Ђурђиц) су после 1870. године дошли из Лисе (Драгачево). Род су им Марићи у Жаочанима. Презиме им је изведено из имена неке Маре, о којој ништа не знају. Има их и у Чачку, Крагујевцу и Београду.

Петковићи (2 к, Ђурђевдан) су пореклом из Црне Горе, а досељени су из Драгачева после 1870. године. Презиме им је изведено из имена претка Петка. Има их и у Краљеву.

Мајсторовићи – Жујићи (1 к, Никољдан) су крајем XIX века стигли однекуд из Црне Горе. Неки Жујић (презиме од надимка) тада се призетио у Мајсторовиће. Има их, у једном домаћинству, и у Слатини.

Драгићевићи (1 к, Никољдан) са крајем XIX века досељени из Горњег Дубца (Драгачево). Презиме им је од имена претка Драгића.

Јевтовићи (3 к, Алимпијевдан) су из Брезове (моравички крај) стигли 1921. године. Презименом чувају успомену на претка Јевта.

Левајци (2 к, Ђурђиц): Момир се 1918. године привенчао, долазећи из Мрчајеваца, за Десанку Мајсторовић. Даљим пореклом су из Љеваје (таковски крај), на што упућује и њихово презиме. После 1960. године образовали су по једно домаћинство и у Бањалуци и Француској.

Стојковићи I (2 к, Никољдан) су 1924. године досељени из Брезове (моравички крај). Презиме им је изведено из имена претка Стојка. После 1950. године по једно домаћинство образовали су и у Краљеву и САД.

Цветковићи (1 к, Никољдан) су у исто време дошли из Маскове (моравички крај). Презименом чувају успомену на претка Цветка. Има их, одсељених после 1955. године, и у Чачку и Крагујевцу (1 к).

Милошевићи (1 к, Јовањдан, 20. јануар): Милун из суседних Горичана, после првог светског рата, прешао на имање своје тетке. Презиме овог рода упућује на име неког претка.

Плазинићи (2 к, Лучиндан): Величко се 1925. године призетио из Жаочана. Није јасно порекло овог презимена, мада упућује на речи лаз, оплазина. Даљим пореклом су из Губереваца (Драгачево). Плазинића је, иначе, било у Качулицама и раније: протоколи умрлих сведоче да је 5. априла 1897. овде умро Урош Плазинић (55), рођен у оближњој Петници. Једно њихово домаћинство постоји и у Чачку.

Пропадовићи (1 к, Михољдан): Драгутин се из оближње Липнице привенчао пре 60 година за Јулку Мајсторовић-Жујић. Даљим пореклом су Никшићи. Није јасно порекло овог презимена.

Миладиновићи (3 к, Лучиндан): Миломир се из суседног Ласца доселио пре 50 година. Даљим пореклом су Никшићи. Презиме овог рода упућује на име неког претка Миладина.

Поповићи (2 к, Никољдан): Милован се из Самаиле привенчао после 1920 .године у Раосављевиће. Неко им је од предака био поп – отуда овакво презиме. После 1955. године настанили су се и у Чачку и Земуну.

Димитријевићи (1 к, Ђурђевдан): Милета се из суседних Горичана призетио 1930. године у Штављане. Презиме им је изведено из имена претка Димитрија.

Сви остали родови у Качулицама насељени су после другог светског рата. Презимена су им образована од имена предака, занимања или надимка (са изузетком Ћувиза):

Вукићевићи (1 к, Никољдан): Софроније дошао 1950. године из околине Новог Пазара.

Вуковићи II (1 к, Никољдан): Радован из Врдила (Краљево) привенчао се 1950. године у Радисавчевиће.

Голубовићи (1 к): Живота дошао из Параћина 1946. године.

Ђурђићи (1 к, Никољдан): Драган се из Врдила после рата привенчао у Капларевиће.

Јекићи (1 к, Никољдан): Добросав дошао из Ерчега (моравички крај).

Милетићи (2 к, Васиљевдан) су 1970. године стигли из Горачића (Драгачево). Имају четири домаћинства и у Београду.

Милекићи (1 к, Никољдан): Радивоје се из Брезовица 1965. године привенчао у Дамњановиће.

Павловићи (1 к, Петковдан): Миленко дошао из Слатине на дедино имање после 1960. године.

Радовићи (1 к, Петковдан): Славољуб досељен са Јавора 1972. године; нема никаквих родбинских веза са Радовићима пописаним 1863. године.

Ћувизи (1 к, Савиндан) су прешли 1964. године из Жаочана.

Петронијевићи (1 к, Лучиндан): на имање Крстине Радовић 1955. године дошао Јаблан из Рокаца (моравички крај). Има их и у Чачку (2 к).

Зарићи (1 к, Никољдан): Миленко из Вранића (Чачак) привенчао се пре три деценије за Даницу Ђорђевић. Има их и у Чачку (1 к).

Стојковићи II (2 к, Ђурђевдан) су досељени 1968. године из Осонице код Ивањице…

Документа из XIX и првих деценија XX века помињу и неке друге родове у Качулицама. Неки од њих су променили презиме, други су се иселили (као Вучетићи у Чачак), неки изумрли. Тако, примера ради, тевтери чибука из треће деценије XIX века, бележе постојање: Перишића, Вулетића, Бранковића, Радића, Ћибара (и Ићибара), Милићевића и Малића, а неки каснији документи помињу Станиће: Станиће, Савчиће (раније Нешковиће), Југовиће, Јовановиће, Цибаревиће, Виторовиће, Момчиловиће, Матијевиће, Маркишиће и Кулашевиће. Из протокола умрлих сазнаје се да је 1888. године овде умро Раде Игрутиновић (60), рођен у Дежеви, а нешто раније (1881) – Милован Самараџић (22), рођен у Премећи.

Иначе, за разлику од околних насеља, Качулице су карактеристичне по томе што у последње две деценије углавном нису „нападнуте“ новим досељеницима.

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку, XIX, Чачак 1990, стр 151-156. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top