Порекло презимена, село Горња Клина (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горња Клина, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1 Порекло становништва села Горња Клина, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горња Клина (Србица)

Порекло презимена, село Горња Клина (Србица)

Порекло становништва села Горња Клина, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Горња Клина — Klina e Epé’rme, налази се на терцијалним брежуљцима, с обе стране друма Косовска Митровица – Пећ. Уз то, ово насеље сече и река Клина.

Тип села.

Горња Клина припада џематском типу села, чије су махале нешто удаљене једна од друге. Село има колективну сеоску мерају.

Воде.

Свака кућа има у својој окућници бунар, одакле се служе водом за пиће и друге кућевне потребе. Домаћа стока се напаја на реци Клини, на којој се углавном пере рубље. Гумна се махом налазе у окућницама, уз саме куће.

Историјат села.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године наводи се велико дреничко село Горња Клина, са 85 кућа.71 Ту се наводе и следећи подаци из области земљорадње и сродних пољопривредних делатности. Принос од пшенице је износио 1200 ликана, од тога поседнички феудални доходак 150 лукана, принос од јечма, зоби и другог износио је 1120 лукана, а од тога доходак 140 лукана. Доходак од врта износио је 640 акчи, а ушур од тога 80 акчи. Доходак од лана износио је 320 акчи, а ушур од тога 40 акчи. Доходак од винограда износио је 1400 чаброва, а ушур од тога 140 чаброва. Доходак од кошница пчела износио је 240 акчи, а принос од тога 30 акчи. Принос од једног хаса млина износио је 6400 акчи, а доходак од тога феудалцу 800 акчи; док је принос од четири сезонска млина износио 480 акчи, од чега је феудалац убирао 60 акчи. Од ресума на свење принос је износио 480 акчи, од чега је феудални господар убирао 60 акчи. Из тога произилази да је село имало 960 свиња.

У години 1914. Горња Клина је имала 402 становника.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва из 1936. године, Горња Клина је имала ово стање, како родова, тако и кућа:

Арбанаси:

-Осић, фис Гаш, 6 кућа. Ово котило стоји у сродству са родом Амзовић, са којим чини једну ронђу. Према родовској традицији ово котило води порекло из „Крма Татар Хана“ (Азија), одакле је досељено, када су им се преци бавили номадским сточарством, те као сточари номади дођоше око 1780. године у старини, једна кућа од овог котила одселила се у Средњу Клину, где њени потомци и данас обитавају.

-Амзовић, фис Гаш, 9 кућа. Као што је поменуто, ово котило чини једну ронђу са котилом Осић, и према родовској традицији води порекло од „Крма Татар Хана“, одакле су њихови преци досељени у другој половини XVIII века, као сточари номади.

-Бајрактаровић, фис Гаш, 11 кућа.Ово котило познато је под именом Скоровић. У старини је неки од предака овог котила био дренички барјактар, по коме се звању овај род прозвао. Према родовској традицији, овај род је сталноседелачко дртеничко становништво српскога порекла, чији су преци око 1816. године прешли на ислам и временом се поарбанасили. Од овога котила је једна кућа пре седам година одсељена у Арбанију, а пре две године једна кућа у Косовску Митровицу.

-Мецин, фис Гаш, 9 кућа. Ово котило има сроднике у Средњој Клини. Њихови преци воде порекло из Метохије, где су обитавали као влашки пастири номади, па су крајем XVII века, прешли у ислам и временом се поарбанасили.

-Авдовић, фис Гаш, 8 кућа. Припадају ронђи Кокић. Пореклом су из Албаније, а као католици, прешли су у ислам пре 110 година. Од овога котила пре 30 година једна кућа се одселила y Малу Азију. Поред тога пре 35 година једна кућа се одселила у Косовску Митровицу.

-Таировић, фис Гаш, 7 кућа. Овај род припада аутохтоном дреничком становништву, чији су преци обитовали у селу Кућици – Дреница, одакле је пре 85 година досељена једна кућа.

-Исљамовић, фис Куч, 3 куће. Пре 10 година од овог котила доселила се једна кућа из села Трнавца – Дреница, на купљено имање. Старином су из Албаније, одакле су досељени почетком XVIII века.

-Аџовић, фис Куж, 1 кућа. Почетком ХХ века, досељени су из села Трнавца – Дреница, на купљену земљу.

-Варан, фис Тсач, 1 кућа. Пре 75 година доселили су се из села Барана – Метохија, старином су из Албаније. Пре 12 година две куће од овога рода, одселиле су се у Албанију, а две куће за Косовску Митровицу.

-Оџовић, фис Гаш, 1 кућа. Овај се род доселио у Горњу Клину из Средње Клине 1931. године, и обделава земљу на наполицу. Старином су из Албаније, а од старине се баве наполичарењем, редећи по дреничким селима.

С р б и:

-Дугалић, 1 кућа, славе Лазареву Суботу. Досељени су на купљено имање 1921. године, из села Крчмара — Топлица. Старином су из Бољевца – Рашка. Као домазегску славу преслужују Св. Николу Летњег.

-Стојан, 1 кућа, славе св. Николу, преслужују св. Николу Летњег. Пореклом су из Одесе – Совјетски Савез. Преци су им старином из Србије, одакле су одсељени у земље Руског царства у XVII веку. Славе су прихватили у Дреници, где су досељени 1926. године на купљено имање.

Срби и Црногорци (колонисти):

-Томовић, 1 кућа, славе св. Николу, а преслужују Св. Николу Летњег. Као колонисти су досељени 1929. године из Вељег Бријега – Ибарски Колашин, старином су из Црне Горе.

-Вељковић, 1 кућа, славе св. Арханђела Михаила, прислужују св. Стефана Дечанског, коју су у последње време напустили. Као колонисти су насељени 1932. године из Бјеласице – срез Крушевац.

-Крстић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, прислужуј у Рођење Св. Јована Претече (сада је напустили). Као колонисти су досељени 1920. године, из Пећи, старином су из Шекулара – Васојевићи у Црној Гори.

-Марјановић, 1 кућа, славе Св. Враче, прислужују св. Николу. Као колонисти су досељени 1928. године из Зубиног Потока – Ибарски Колашин, старином су од Салевића из племена Куча – Црна Гора.

-Божовић, 1 кућа, славе Митровдан, прислужују Петровдан. Као колонисти су насељени 1926. Године из Придворице – Ибарски Колашин.

-Марковић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, преслужују Св. Тројицу. Пореклом су из села Буба – Ибарски Колашин, одакле су као колонисти насељени 1926. године.

-Милуновић, 1 кућа, славе Св, Луку, а као заветину прослављају Свету Недељу по Крстовдану. Ову завегину обављају због стоке. Као колонисти насељени су 1926. године, из села Угљаре – Ибарски Колашин.

-Вуловић, 1 кућа, славе Св. Луку, прислужују заветину прву Свету Недељу по Крстовдану. Као колонисти досељени су 1926. године из Угљара — Ибарски Колашин.

-Јакшић, 1 кућа. Славе Св. Петку, прислужују Петковицу – лето. Овај род је досељен као колонисти 1926. године из Јасеновика – Ибарски Колашин.

-Башаревић, 1 кућа, славе Св. Луку. Као заветину прослављају св. Петку у лето. Као колонисти досељени су 1926. године из Угљара — Ибарски Колашин.

-Милић, 3 куће, славе Ђурђевдан, прислужују Св. Илију. Досељени су као колонисти 1926. године, из Вељег Бријега – Ибарски Колашин.

-Васовић, славе Св. Луку, преслуживали су Св. Илију, па су ту прислужбу напустили. Старином су из Гребенова — област Старога Раса, одкле су као колонисти досељени 1926. године.

-Кривокапић, 2 куће, славе Св. Јована Крститеља, прислужују Св. Николу Летњег. Као колонисти досељени су 1928. године, из Ћив Дола у Цуцама – Црна Гора.

-Живковић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, преслужују Рођење Св. Јована Претече. Као колонисти су досељени 1926. године из Блаца у Топлици.

-Јовановић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, прислужују Св. Илију. Као колонисти су насељени 1926. године из села Брајине – Горња Јабланица, стариноом су од братства Радуловића из Лукова — Црна Гора.

-Јергић, 1 кућа, славе Св. Петку, као колонисти су насељени 1926. године из Вучитрна.

-Жужа, 3 куће, славе Св. Јована Крститеља. Као колонисти су досељени 1926. године из Острожца, срез Коњиц.

-Ђурић, 1 кућа, славе Св. Петку, прислужују Трнову Св. Петку, као колонисти су досељени 1926. године из села Црепуље – Ибарски Колашин.

-Бишовац, 1 кућа, славе Св. Петку, а прислужују Трнову Петку, као колонисти досељени су 1926. године из села Јабуке – Ибарски Колашин.

-Павловић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила. Као колонисти досељени су 1926. Године из Блаца – Топлица.

Према наведеном прегледу, који потиче из 1936. године, а заснива се на проучавањима на терену и у народу, етнографско-антропогеографски преглед становништва у Горњој Клини, био је следећи:

Албанских родова је било 10, са 56 кућа.

Српских родова са купљеним имањима било је 2, са две куће.

Српских и црногорских колонизованих родова било је 20, са 25 кућа.

Као сеоску славу, колонизовани Срби и Црногорци узели су први дан Духова. Насеље колонизованих Срба и Црногораца налази се на месту од старине званом Ново Село. Ту су у старини обитавали преци данашњег котила Барјактаревић или Скоројевић. На крају, колонисти се служе бунарском водом за пиће и друге домаће потребе, док стоку напајају понајвише на реци Клини, као што чини и остало арбанашко становништво овога села.

Према попису становништва из 1948. године, Горња Клина има 793 становника, од тога 397 мушких и 396 женских са 99 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top