Порекло презимена, село Витак (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Витак, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. д Порекло становништва села Витак, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. д Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Витак (Србица)

Порекло презимена, село Витак (Србица)

Порекло становништва села Витак, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село Витак се налази на брежуљкастом земљишту испод пута Косовска Митровица — Пећ, а припада џематском типу села. Село има мерају, која је колективна сеоска својина. Кроз село тече поток звани Kroni i madh. Баште и гумна налазе се махом у окућницама.

Воде.

Скоро свака кућа има у своме дворишту бунар, одакле се служе водим за пића и друге домаће потребе. Поред тога, у селу има и неколико извора, са којих се становништво служи водом за пиће и друге домаће потребе.

Домаћа стока се напаја на сеоском потоку и изворима, рубље се пере на поменутом потоку, који протиче кроз село.

Осталии подаци о селу.

Покрај села се налазе на седам места сеоска гробља.

Према статистичким подацима из 1914. године Витак је имао укупно 369 становника.

Према статистичким подацима из 1921. године, Витак је имао укупно 250 становника, са 39 домова.

Порекло становништва.

У доба проучавања насеља и порекла становништва у Дреници 1936. године. Витак је имао следећу етничку структуру становништва.

Арбанаси:

-Муљовић, фис Гаш, 9 кућа. Пореклом су из Албаније одакле су прешли у Метохију, када су из католичке вере примили ислам. У Витак су се доселили њени преци пре 200 година, а дошла су два брата и од њих су се намножиле све куће овога котила. Ово котило чини исто братство са котилом Спаиовић.

-Топаловић, фис Гаш, 13 кућа. Ово котило стоји у крвном сродству са котилом Тарак, са којим чини једно братство. Од котила Топаловић пре 21 годину одселила се једна кућа у Косовску Митровицу. Преци овога котила досељени су у Витак из Албаније око 1735. године, у Кострец — Метохијски Подгор, а једна кућа у Рудник — Метохијски Подгор, док се једна кућа одселила у Чубрељ – Дреница, пре 75 година. Преци овог котила, старином из Албаније, доселили су се из Метохије пре 200 година.

-Спаиовић, фис Гаш, 7 кућа. Њихови преци су досељени из Метохије пре 200 година, а старином су из Албаније. Од овога котила 3 куће су одсељене 1910. Године у Кострец — Метохијски Подгор, а једна кућа у Косовску Митровицу. Године 1923. Од овога рода две куће су одсељене у Косовску Митровицу, а две у Албанију.

-Суогљан, фис Гаш, 1 кућа. Досељено је пре 90 година из Сувог Грла — Метохијски Подгор.

Колонисти Албанци:

Из села Преказа досељено је једно домаћинство котила:

-Исаиловић, фиса Куч, као колонисти, 1925. године.

Срби (колонисти):

-Топаловић, 2 куће, славе Св. Николу, преслужују Велику Госпојину, као колонисти досељени су 1925. године из Куле – Херцеговина.

-Тураца, 1 кућа, славе Св. Трифуна, као колонисти досељени су 1925. године из Дабра – Херцеговина.

-Стевановић, 1 кућа, славе Св. Петку, преслужују Св. Пантелију. Као колонисти досељени 1925. године, из села Брњака — Ибарски Колашин.

-Гаљак, 1 кућа, славе Св. Петку, преслужују Св. Пантелију, као колонисти досељени су 1926. године из села Резала — Ибарски Колашин.

-Совић, 1 кућа, припадају фису Гаш, славе Св. Петку, а преслужују Пегковдан (у лето), као колонисти досељени су 1926. године из Јасеновика – Ибарски Колашин.

-Ђурић, 1 кућа, припадају фису Гаш, славе Св. Петку, а преслужују Св. Петку, као колонисти досељени су из села Црепуље — Ибарски Колашин 1926. године.

-Ристић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, као заветину празнују Св. Недељу уочи Петровдана. Као колонисти су досељени 1926. године из Ибарског Колашина.

-Ваљаревић, 1 кућа, славе Св. Вартоломеја, преслужују Св. Врече. Као колонисти су досељени 1926. године из Доње Коњуше – Топлица на југу Србије, старином су из Грабовнице код Бруса.

Према наведеноме, у 1936. години у Витаку је било следеће становништво: Албанци: родова 5, домаћинства 32; уз то једно домаћинство колонизованих Албанаца; Срби колонисти родова 8 и домаћинства 9.

На крају, према попису становништва од 15. марта 1948. годше, Витак је имао укупно становника 345, од тога 181 мушких и 164 женских са 53 куће.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top