Порекло становништва села Врбовац, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Село Врбовац (Врбовце) налази се на ободу језерске терасе, а припада џематском типу. У 1935. години према испитивањима насеља и порекла становништва, у овом селу су постојале ове три махале: Добра, Гларево и Шаља.
Међутим, у попису од 31. марта 1953. године, наводе се ове три и још следеће четири махале: Истог, Кастрат, Прокши и Рукић. Родовска гумна су у окућницама.
Старине у селу.
До села се налази ,,Kodra kalaja“, a то је руинирана античка тврђава, свакако војничког карактера из времена Римљана. Ту се налазе стари римски новци, а нашла се и једна мала грнчарска посуда, са дршком, ми смо је имали у поседу, али је ратни вихор у Другом светском рату бесповратно уништио.
Остали подаци о селу.
Обичај наводњавања башта и ливада обавља се и бива по утврђеном редоследу.
До села постоји старовремско гробље, звано „Чумино гробље“ – Vorre té’ murtajé’.
Садашње становништво има у атару села четири гробља.
Кабиле Гларевци су разрушили стару сеоску цркву, и од црквеног материјала сазидавши своје сеоске куће, а уз то заузели су свеколика црквена имања.
Историјат села.
У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Врбница, које је имало 28 кућа. Свакако, то је данашње село Врбовце. Према наведеном попису из 1455. године, ово је насеље имало развијену пољопривредну делатност. Наиме, наводе се: пшеница, са приносом од 320 лукана, односно 40 лукана ушура; јечма и зоби 280 лукана, односно 35 лукана ушура, односно 35 лукана ушура, проса и ражи 120 лукана, са 15 лукана ушура, шиље 320 лукана, са 40 лукана ушура. Доходак од врта се рачунао 320 акчи на шта се плаћало 40 акчи ушура. Доходак од воћа је износио 160 акчи, на шта се плаћало 30 чаброва ушура. Доходак од кошница пчела износио је 240 акчи, на шта су даване дажбине 30 акчи. Један млин — воденица, мељиво жита је вршио само сезонски, те је доходак износио само 120 акчи, са дажбинама од 15 акчи. На крају ресум на свиње је износио 40 акчи, а доходак је износио 400 акчи, односно 800 свиња.
Према попису становништва 1914. године, Врбовце је имало 336 становника.
Према попису становника из 1921. године, Врбовце је имало 299 становника, са 36 домова.
Порекло становништва.
Према испитивањима из 1935. године, Врбовце је имало следећу демографску слику.
Арбанаси:
-Добра, фис Гаш, 5 кућа. Пореклом су из дреничког села Крушевца, одакле се доселило једно домаћинство 1835. године.
-Мемети, фис Кастрат, 1 кућа. Ова се кабила доселила у новије време из дреничког села Полуже.
-Рукић, фиса Кастрат, 1 кућа као чифчије, досељени су из дреничког села Кожице. Чифлачке обавезе су ове: 1/4 од прихода земљорадње бива за власника имања. Од житарица, власник прво узима 10%, у сноповима, а затим следи деоба 1/4, од преосталих усева.
-Мулец, фис Битић, 2 куће. Пореклом су из села Церовика — Метохија,
-Прокш, фис Ељшан, 4 куће. „То су старинци Срби од Косова“, који су се поарбанасили.
-Крут, фис Шаљ, 4 куће.
-Бенгала, фис Гаш, 1 кућа досељени су из дреничког села Резала.
-Крељан, фис Кељмен, 1 кућа, мухаџири.
-Гларева, фис Мзез, 5 кућа. Старином су из села Гларева – Метохија.
-Рукић, фис Кастрат, 1 кућа. Досељени су из Подрима, а старином су из околине Скадра – Албаније.
-Бузан, фис Гаш, 2 куће, пореклом су из дреничког села Трстеника.
-Жуж, фис Гаш, 1 кућа, досељени су из Обилића – Дреница.
-Нуш, фис Гаш, 1 кућа, досељени су из села Плочице – Метохија.
-Беколи, фис Хот, 1 кућа, досељени су из дреничког села Трдевца.
-Пишанг, фис Битић, 2 куће, досељени су из села Пишанга – Метохијски Подгор.
-Тафалец, фис Битић, 1 кућа, досељени су из дреничког села Полуже.
-Рукић, фис Кастрат, 6 кућа, старином су из Метохије.
-Булак, фис Мзез, 1 кућа, досељени су из дреничког села Чикатова.
-Мухаџир, фис Краснић, 1 кућа, досељени су 1879. године, обделавају земљу као чифчије.
Цигани:
Мађупи:
-Ђакол кабиле, фис Бериш, 1 кућа.
Колонисти:
-Невољан кабиле, фис Краснић, 1 кућа (старином дренички наполичари и надничари).
Габељи:
-Румић кабиле, 1 кућа — скитачи.
Према изнетоме, види се даје село Врбовац имало 1935. године: 19 албанских родова са 41 кућом. Цигана Мађупа имају две куће и Цигана Габеља једна кућа.
Према попису становништва из 1948. године, Врбовац има 477 становника, од тога 249 мушких и 228 женских, са 50 кућа.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)