Порекло презимена, село Пољанце (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пољанце*, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од Порекло становништва села Пољанце*, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пољанце (Србица)

Порекло презимена, село Пољанце (Србица)

Порекло становништва села Пољанце*, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај, тип села и воде.

Пољанце се налази на брежуљкастом земљишту Дреничке површи, а припада џематском дреничком типу равничарских села. Родовских башта има у сеоским окућницама, односно на имањима где су за то подесни услови. Родовска гумна су такође у окућницама, као што су ти изграђени и бунари са пијаћом водом, која се употребљава и за све домаће потребе.

Гробља.

Пољанце има сеоску угрину, као и сеоску шуму. Покрај села имаједно старинске гробље познато под именом Vorre té’ murtajé’s, настало од помора народа у овом селу од чуме. Напоредо са тим, у Пољанце је постојало и старовремско гробље звано Vorre и? Shkg’jeve, које су албански сељаци још у старини разорили и на гробљу подигли сеоске куће. Ту је ·постојало и црквисште звано Kisha, које су такође албански сељаци још у старини порушили. Постоји и старинско гробље звано Vorre té’ hoxhés. На крају, помили.

Пољанце има и сеоску џамију, која је 1219. године по Хаџри оправљана = 1799. године.

Покрај села постоји неколико гробља, јер свака махала има своје посебно гробље.

Према статистичким подацима из 1914. године, Пољанце је имало 240 становника.

Према попису становништва из 1921. године, Пољанце је имало 530 становника, са 80 домова.

Порекло становништва.

У време проучавања насеља и порекла становништва у 1935. године у Пољанце је обитовало следеће становништво.

Арбанаси:

-Велић, фис Бериш, 3 куће. Овај род познаје и браственичку организацију и припада братству Додај. Према родовској традицији Велићи су пореклом влашки пастири номади, који су у старини досељени, напустили православље и примили ислам, а потом се и поарбанасили. Према традицији сељака у Пољанце, Велићи су пореклом Влашки Цигани арушџије (мечкари). Од овога рода су се одселиле 2 куће 1875. године, у дреничко село Полужу, а 2 куће су се одселиле у дреничко село Микушницу 1835. године. На крају, 3 куће су се одселиле од овог рода у Вучитрн 1815. године. У старини је овај род био на чифлачком имању некога Бећир – аге из Вучитрна.

-Кабаш, фис Кабаш, 6 кућа. Овај род води порекло из Арбаније, одакле су 1815. године досељене 2 куће. Првобитно се овај род населио у дреничко село Крушевац, одакле су се преселили у Пољанце. Имање су купили од избеглих Срба у околини Ниша, за 500 гроша. У то време су Зонићи у Пољанцу били православни Срби. Око омеђавања купљеног имања, дошло је до крвопролића, и тада су оба рода прешла у ислам, Зонићи из православља, а Кабаши из католичанства. Од рода Кабаша се 1925. године одселила 1 кућа у дреничко село Обриње, а 1926. године, 3 куће су се одселиле у Арбанију.

-Коца, фис Бериш, 19 кућа. Припадају братству Додај и стоје у сродству са Велићима, истога братства. Према томе и овај је род влашкога порекла. Коца се звао предак овога рода, коме је право име било Коста. Када су прешли у ислам било их је свега 2 куће. Од овога рода се 1910. године, 1 кућа одселила у Косовску Митровицу.

-Оџалар, фис Хот, 5 кућа. У Пољанце су досељени из дреничког села Плужане, обишавши претходно Вучитрн, одакле су се повратили y Пољанце. Досељене су у старини 2 куће. Од овога рода се одселила 1 кућа 1895. године у Косовску Митровицу.

-Керовић, фис Бериш, 4 куће. Овај род припада братству Додај, те стоји у сродству са Велићима и родом Коца, те је и он влашкога порекла. У доба одвајања из братственичке заједнице, овај је род имао 1 кућу. Једно време, док су били у православљу, селили су се у Метохију, па када су се отуда повратили примили су ислам. Од овога рода је 1 кућа одсељена у Малу Азију 1921. године.

-Аљук, фис Бериш, 4 куће. Припадају братству Додај, те су и они влашкога порекла.

-Зонић, фис Краснић, 7 кућа. Пореклом су домороци Срби, из православља су препши у ислам 1825. године, а потом су се поарбанасили. Од овога рода су се одселиле 4 куће у дреничко село Дошевац 1905. године.

-Груда, фис Бериш, 5 кућа. Овој род се доселио из Метохије 1825. године и то 1 кућа, а старином су из Арбаније.

-Фазлиовић, фис Хот, 1 кућа. Пореклом су из Метохије, одакле су се доселили 1835. године, као муслимани.

А р б а н а с и (колонисти):

-Макол, фис Битић, 1 кућа. Пореклом су из Орлата – Подрима, одакле су досељени 1895. године, као чифчије. Колонизовани су 1930. године.

Према изнетоме у 1935. години у селу Пољанце су обитавали албански родови: 10, са 55 кућа. Од тога је 1 род, са 7 кућа српскога порекла, који се поарбанасио. Влашкога порекла има: 4 рода, са 30 кућа, који су се исто поарбанасили.

Према попису становништва из 1948. године, седо Пољанце је имало 905 становника, од тога 488 мушких и 457 женских, са 102 куће.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top