Бујановац и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Бујановац: Бараљевац, Биљача, Богдановац, Божињевац, Боровац, Братоселце, Брезница, Брњаре, Бујановац, Буштрање, Велики Трновац, Воганце, Врбан, Горње Н Општина Бујановац: Бараљевац, Биљача, Богдановац, Божињевац, Боровац, Братоселце, Брезница, Брњаре, Бујановац, Буштрање, Велики Трновац, Воганце, Врбан, Горње Н Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Бујановац и околна села

Бујановац и околна села

Општина Бујановац:

Бараљевац, Биљача, Богдановац, Божињевац, Боровац, Братоселце, Брезница, Брњаре, Бујановац, Буштрање, Велики Трновац, Воганце, Врбан, Горње Ново Село, Грамада, Добросин, Доње Ново Село, Дрежница, Ђорђевац, Жбевац, Жужељица, Зарбинце, Јабланица, Јастребац, Карадник, Кленике, Клиновац, Кончуљ, Кошарно, Крајмировац, Кршевица, Куштица, Левосоје, Летовица, Лопардинце, Лукарце, Лучане, Љиљанце, Мали Трновац, Муховац, Неговац, Несалце, Осларе, Претина, Прибовце, Равно Бучје, Раковац, Русце, Самољица, Света Петка, Себрат, Сејаце, Спанчевац, Српска Кућа, Старац, Сухарно, Трејак, Турија, Узово и Чар.


Коментари (2)

  • Шарко

    Порекло презимена, село Осларе (Бујановац)

    Порекло становништва села Осларе, општина Бујановац. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско-Прешевска Црна Гора“, издање 1951.године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко.

    Положај и тип. – Са леве стране Моравице налази се површ која је испросецана мањим долинама. У једној таквој долини лежи село Осларе.

    Сеоско становништво служи се водом из бунара. Бунар има свака кућа. Изван села су кладенци чесме познате под именом: Ивков Кладенац, Хајдучки Кладенац, Потуровски Кладенац, Дојчиновац и Росуља. Топографски називи за потесе са њивама су: Ветреник, Високо, Било, Делинце и Самар.

    Село је збијеног типа. Поједине махале носе назив главнијих родова. Тако су имена добиле: Малинска, Гавранска и Голчинска Махала. Потуровска Махала, на западној страни села добила је име по поисламљеним становницима. 1878 г., нешто изнад главног сеоског дела, основана је Мухаџирска Махала. Она је добила име по мухаџирима који су се у њој настанили.

    Прошлост и старине. – На атару села постоји топографски назив Селиште. Верује се да је ту некада било старо село, одакле су касније становници прешли на место Задина, где су основали ново насеље. Али и ту дуго нису остали, јер су избегли „од чуме“ и по трећи пут основали село на данашњем положају.

    Данас у селу живи стариначко и досељено становништво. По вери се становници деле на: православне и муслимане. Муслиманске вере су и малобројни сеоски Цигани. Осларе има 38 родова са 111 домова.

    Порекло становништва.- Родови православног становништва су:

    Марчинци (4 к., св. Арханђео), старинци.

    Шипковци (5 к., св. Арханђео), старинци.

    Марковци (3 к., Петковдан), старинци.

    Андрејци (4 к., св. Лука), досељени пре 200 година из околине Приштине. Причају да су из места старине добегли због Арбанаса, јер су им они тамо „турчили сестру“ и зато „пали на крв“. – Иза њих су са Косова дошли: Новаковци (5 к), Гагинци (3 к) и Илинци (5 к). Сви славе св. Луку. По предању њихови су стари били у сродству са прецима из рода Андрејци, те је вероватно да су сви они из истог места досељени.

    Свирини (3 к), Пиркови (4 к) и Златановци (9 к). Они су се доселили из Горње Мораве (Косово). Сви славе св. Николу. Златановци као место порекла наводе село Божевац.

    Мелини (3 к., св. Никола), дошли су из Горње Мораве. Тамо су живели у селу Глоговцу, док им је даља старина на Косову.

    Голчинци (3 к., св. Никола), доселили се пре 100 година из Турје (Бујановац). Тамо су живели око 50 година. И њихова је даља старина на Косову, одакле их је довео господар као чифчије. Име су добили по томе што су облачили одело на голо тело.

    Чонинци (3 к) Кадички (2 к) и Пауновићи (2 к). Сви славе св. Луку. И они су косовски досељеници. Овде се доселили после Голчинаца.

    Алексини (1 к., св. Арханђео), дошли су око средине 19 века из Великог Рајинца (Прешево), пошто су тамо остали без имања.

    Гавранци (10 к., св. Ђорђе Алимпије), доселили се из кумановског села Сушева када и Алексини.

    Миљини (4 к., св. Арханђео), дошли су 1878 године из села Шапранца (Трговиште). Тамо су им Турци запалили кућу.

    Трајковићи (1 к., св. Никола), доселили се у турско доба као чифчије из пчињског села Кршевице.

    Филиповићи (1 к., св. Арханђео), име добили по Филипу који је дошао 1915 г. „на женину кућу“. Филип је био из горњоморавског села Билинца (Гњилане).

    Младеновићи (1 к) и Рашићи (1 к), дошли су 1924 г. на купљено земљиште из ристовачког села Жбевца. Славе св. Николу.

    Пешићи )2 к., св. Никола), досељени су 1924 г. из Клиновца (Ристовац). Овде живе на купљеном имању.

    Крстићи (1 к., св. Ђорђе), пореклом су из Жбевца (Ристовац). Овде живе од 1926 г. на купљеном имању.

    Стојменовићи (1 к., св. Арханђео), дошли 1926 г. из Клиновца (Ристовац).

    Овиларски или Ристићи (1 к., св. Арханђео), дошли су из Жбевца (Ристовац). Овде живе од 1930 г. на купљеном имању. Род су са Ристићима у Несалцу.

    У 19 веку у Ослару су живела родова: Марчићи и Богданци који су се иселили у Врање.

    Сеоска је слава св. Тројица. Становништво има заједничку цркву са суседним селом Леосајем. Црква је посвећена св. Илији.

    Родови српског поисламњеног становништва су:

    Ибраимови или Потуровци (5 к), старинци. Име Ибраимови добили по Ибраиму, сину помухамедањеног Филипа. Филип је на ислам прешао пре три појаса (Филип у исламу прозван Рамадан-Ибраим-Селман-Лиман, данас жив). Како се казује, прелажење на ислам извршено је на следећи начин: Филип је био богат човек и имао много земљишта и цргелу коња. У доба вршидбе муслимани из околних села узимали су Филипу „на силу“ коње за своје радове, те он није могао на време да оврше своје жито. Када је то Филипу досадило, он пође у суседно село Лучане, где се пожалио тамошњим познатијим муслиманским родовима. Они су му на то световали да стави фес на главу и да се брани 2као Турчин“ (муслиман) од нападача- Међутим то није помогло. Следеће године на поновни савет лучанских муслимана, да ће му и они при одбрани помоћи ако пређе на ислам. Филип прими име Рамадан, а муслиманска имена наденуо је и синовима. При томе, ради бољег изједначењам Филип је примио и фис Тсач, тј. фис коме припадају лучански муслимани.

    Гавранци или Арани (3 к), род су са истоименим православним осларским становницима. Пореклом су из кумановског села Сушева. На ислам прешао предак Анђелко одмах по досељењу. Данас се рачунају у фис Тсач. Начин мењања вере код овог рода је нејасан.

    Родови муслиманског становништва пореклом из Арбаније су:

    Ајрединци (5 к), од фиса Бериш. Досељени су 1878 г. као мухаџири из Масурице. Даља им је старина у Северној Арбанији.

    Деветинци (5 к), од фиса Соп. Досељени су као мухаџири из Јабланице у исто време када и Ајрединци. Даљу старину знају у Малесији.

    Махсутови (1 к), од фиса Бериш. Мухаџири су из Масурице. Дошли су 1878 године.

    Емин (1 к), дошли су као мухаџири из Јелашнице. Старина им је у Шатри (Северна Арбанија). Фисову припадност не знају.

    Исмаилови (1 к), дошли су 1878 године као мухаџири из села Врбовца (Јабланица). Даља старина им је у Северној Арбанији. Фисову припадност не знају.

    Цигани – У селу има 5 циганских породица. Сви су скитачи по околним селима. Место сталног боравка немају.

    ИЗВОР: Јован Ф. Трифуноски, „Кумановско-Прешевска Црна Гора“. Приредио сарадник портала Александар Аксић Шарко.

    Одговори
  • Gordana

    Interesuje me odakle potice prezime Trajkovic i Stosic.Trajkovici zive u selo Sejace A Stosici selo Brnjare

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top