Порекло презимена, село Русце (Бујановац)

11. августа 2016.

коментара: 2

Порекло становништва села Русце (по књизи Мало и Велико Русце), општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Мало Русце:

Положај насеља.

Насеље је у изворишном делу Брњарке, десне притоке Кленичке Реке. Село лежи на граници Врањске Котлине и Горње Пчиње. Околна насеља су: Велико Русце, Мало Буштррање, Владовце (Горња Пчиња) и Сејаце.

Земље и шуме.

Називи за њиве и пашу су: Врани Дол, Смиловциа, Чуљава Крушка, Свети Илија и Рујни Дол.

Тип насеља.

Мало Русце је разбијеног типа. Дели се на онолико махала колико има родова. Свега је 1951. године  у Малом Русцу било 12 домова.

Постанак насеља.

Мало Русце у сливу Кленичке Реке и суседно Велиоко Русце у сливу Буштрањске Реке до 1878. године чинили су село Русце. Поменуте године развођем река била је повучена српско-турска гарница. Од тада се ова два насеља сматрају као засебна села. Да би се она разлоковала она се зову Мало и Велико Русце.

На земљишту Малог Русца нема никаквих старина. Данашње насеље основали су досељеници српске националности. То се десило крајем XVIII или почетком XIX века. Досељеници су затекли шуму, коју су искрчили. На средини између Малог и Великог Русца налази се црква Св. Илије, саграђена у прошлом, XIX веку. Покрај цркве је гробље поменутих села. Црква је била на самој граници. Оба села славе црквену славу, Илиндан, када долазе гости и када је код цркве сабор.

Порекло становништва.

-Иљковци, Млашинци, Мерџинци, Николичинци и Ристинци – сви славе Никољдан. Поменути родови потичу од предака, коју се без сумње досељеници. Најстарији предак у роду Иљковци доселио пре око 155 година: Спира, 65 година – Анта – Таса –Ђорђе – Иљко, оснивач рода.

Исељеници.

-Иљковци, иселиле су се  по једна породциа у прешевска села Алиђерце и Маминце и две у Могилу код Гњилана.

-Мерџинци, једна породица се иселила у Могилу код Гњилана.

-Николчинци, једна породица се преселила у Трнавску Реку код Прешева.

-Ристинци, иселила се по једна породица у Трнавску Реку и Маминце.

Велико Русце:

Положај насеља.

Насеље лежи на површи високој 770 метара, у изворишном делу Буштрењске Реке. Оно је на граници Врањске Котлине и Горње Пчиње. Околна насеља су Мало Русце, Мало Буштрење, Марганце и Владовде (горња Пчиња).

Воде.

Мештани користе воду за пиће из слабијих извора и из бунара.

Земље и шуме.

Називи за њиве и пашу су: Село, Поље, Падина, Корубница, Склад, Заједница,Кућетина, Солиште, Свињарник, Кућиште, Корија, Страна Присој, Радина Падина, Раскрсје и Русалиски Гробља.

Тип насеља.

У почетку су куће Велоког Русца биле на окупу на месту званом Село – збијеног типа. Касније су становници створили разбијено насеље. Дели се у махале, које се зову по презименима родова.

У Великом Русцу је 1955. године било 28 домаћинстава.

Прошлост.

Велико Русце у сливу Буштрењске Реке и Мало Русце у сливу Кленичке Реке до 1878. године чинили су једно село – Русце. Поменуте године развођем река повучена је турско-српска граница. Од тада ова насеља се сматрају као два засебна насеља. Главније, старије и веће је Велико Русце. Мало Русце је основано као део великог Русца.

Године 1355. помиње се као Дејаново завештање Богородичином манастиру у Архиљевици село Прусци. Можда би се то могло идентификовати са селом Русце, односно Велико Русце, недалеко од Свете Петке, које је поменуте године било такође завештано истом манастиру.

У Великом Русцу постоји старо Селиште. Налази се на месту где је водила турско-српска граница. По причању, ту је било старо српско село. Какоје забележио Е. Николић, једном је становнике тога села „тепала чума“. Од чуме се спасило само 5-6 кућа, чији су се становници разбегли у околне области. Када је чума престала неки од становника су се вратили и обновили село. Од тих становника потичу у Великом Русцу ови данашњи родови: Мусинци, Тасинци, Вељковци и Маринци.

Пре изградње цркве Св. Илије на том месту је постојала стара црквина.

Сеоска слава је Спасовдан.

Русалиски Гробља су на граници са суседним Владовцем. Тамо има гробова са плочама.

На потесу Радина Падина налажени су велики земљани ћупови. На Кућетини су биле напуштене куће неких давнашњих становника.

Велико Русеце је 1944. године много страдало од Бугара. Запалили су куће, сточарске појате и механу на месту Раскрсје – где се састају четири пута, кота 786 метара. Потом су Бугари посекли 27 становника међу којима је било највише жена и деце. Они су клали заједно са мајкама и децу од три месеца – у кући Аксентија Китановића и других.

Данашње становништво.

У Великом Русцу су ови родови:

-Мусинци и Тасинци, Никољдан. Раније су чинили једна род. Они су старинци.

-Вељковци и Маринци, Аранђеловдан, су раније чинили једна род. Сматрају се да су старинци.

-Наставчани, Аранђеловдан, су досељени пре 100 година из Наставца у долини Требишње Реке. Куће су им на месту званом „Село“.

Исељеници:

Из Великог Русца има исељениак у Врању, Бујановцу и  другим насељима.

-Севдинци су се иселили у Прекодолце код Владичиног Хана.

-Русалци су се иселили у Јелашницу.

-Бултинци, Стаменови и Стојиљковићи су се иселили у село Барбаце у Горњој Пчињи.

-Николићи су у Чукарки и;

-Стошићи у Маминцу код Прешева по ослобођењу од Турака доселили су се из Великог Русца.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Miroslav B Mladenovic Mirac

    НАПОМЕНА:
    Молим вас када Ви са ијекавицом и латиничним писмом пишете на основу литературе о ПОРЕКЛУ становништва села југа Србије , потражите сугестивну помоћ са онима који познају обичаје и РЕЧНИК југа Србије или називе имена СЛАВА СРБИЈАНАЦА старе Србије.
    Тако сам приметио када су неки одговори били на моје текстове пишу СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ С.Ђорђе(16.11.)-село Комарица(Власотинце)-што се одмах сваки читалац из овог краја може осећати ПРЕВАРЕНИМ у коментару, јер се код нас та слава Св. Ђорђе има означава Св.Алимпије(“посна слава”-9.децембар) а ова од 16.11. Св. Ђорђе има назив Ђурђица или негде и Ђурђиц..
    Занимљиво је да ову славу славе искључиво када се неки од брата одели и заснива своју породицу.
    такође овде сам приметио да АУТОР користи крсну славу Св. Николу(19.12) као НИКОЉДАН(То је назив за БИХ и Црну Гору и Хрватску али не и за стару Србију. Мирослав Б. Младеновић Мирац
    сарадник ПОРТАЛА ПОРЕКЛО, Власотинце република Србија
    14.август 2016.Власотинце, Србија

  2. Милодан

    Miroslav B Mladenovic Mirac

    Како се у овом Вашем коментару осећам прозваним, чаршијски ред је да одговорим.
    У писању текстова, по сопственом нахођењу, мада у књигама тако не пише, Крсне славе, изузев Св. Петке и Св. Враче, “преименујем” у колоквијални назив, онако како се то у народу изговара; Св. Никола – Никољдан; Св. Арханђео – Аранђеловдан.. итд.
    Негде у књигама пише Крсна слава Св. Ђорђе, што може да значи Ђурђиц, Ђурђевдан, а, признајем, касније сам сазнао да се тако зове и слава Св. Алимпије – Алимпијевдан, тако да сам писао “Св. Ђорђе” из разлога што се не зна – која која је, од три поменуте, слава у питању.
    Велики поздрав Вама!
    Слободан Милић, Милодан