Порекло презимена, село Божињевац (Бујановац)

25. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Божињевац (у књизи Божењевац), општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи на брежуљкастом земљишту у непосредној близини бујановачке железничке станице. Суседна насеља су: Жужељица, Левосоје (општина Прешево) и Крајмировац.

Воде.

У самом селу избијају два кладенца, Горњи и Доњи Кладенац. Ископано је и пет бунара. У атару овог села налазе се извори: Шавар, Ћеран и Кисела Вода.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Височица, Слаго Долче, Кусо Долче, Деењивица, Шуматица, Бишевац, Бегличка Ливада, Корија, Драга Падина, Доње и Горње Поље, Више Село, Селиште или Плоча. Већи део атара лежи источно од  села.

Тип села.

Божењевац је мало насеље, збијеног типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу. Укупно у селу је 1951. године било  23 куће.

Гробље је у Левосоју.

Сеоска слава је Спасовдан.

Прошлост и старине.

Село ја најпре лежало у долини Мале или Попове Реке (на потесу Селиште). Поменута долина је између садашњег Божењевца и суседне Жужељице. То старо село имало је око 75 српских кућа, 40 занатско-трговачких радњи и 12 ковачница. Преко старог Божењевца водила је „џада од Солуна за Ниш“. Тим путем пролазили су путници и „натоварене камиле“; носиле су со, шећер и друге производе.

Крајем XVIII века у старом селу чинили су зулуме поједини пролазници. Због тога су се сви тадашњи становници иселили – отишли су у Врање, Ниш, Параћин, Београд. Нису се далеко одселила само два брата, Јанко и Ушин. Они су пре око 160 година прешли на скровитије место где су основали данашње насеље. У Божењевац су се преселили и други појединци од којих потичу неки данашњи родови.

На Селишту се налазе њиве и једна воденица. У њивама мештани изоравају остатке кућа, налазе дрвени угаљ не местима где су биле ковачнице и друго. На Селишту избијају кладенци Белајкин, Есад-бегов и Бузалак.

Данашњи Божењевац је од 1878. до 1912. године лежао близу српско-турске границе. Због тога су његови становници ноћу прелазили у Србији где су се снабдевали оружјем, које су растурали међу Србима на територији Турске.

До ослобођења од Турака село је било веома сиромашно; мештани су имали мале и неплодне њиве „на брду“, док су добре њиве у равни поред Јужне Мораве поседовали Турци из Левосоја и Биљаче код Прешева. После ослобођења 1912. године те њиве у долини су припале сељацима из Божењевца.

Божењевац су 1944. године запалили Арбанаси из прешевских и гњиланских села.

Порекло родова.

У Божењевцу живе три стариначка и пет досељених српских родова.

Стариначки родови су:

-Иванови и Веселинови, Никољдан. Раније су чинили један род. Потичу од напред поменутог оснивача села деда Јанка.

-Ушинци, Никољдан, потичу од оснивача села – деда Ушина.

Досељени родови:

-Ајтини, Аранђеловдан, су досељени у турско доба из Лучана у подножју Прешевске Црне Горе. Лучане 1912. године затечено је са арбанашким становништвом.

-Цвејини, Аранђеловдан, су дошли кад и Ајтини из Турије. И ово село је 1912. године затечено као арбанашко насеље. За Цвејине каже се да „много не фирају“.

-Миленкови, Никољдан, су досељени за време Турака из Бујановца.

-Митини, Никољдан, су дошли за време Турака из села Биљаче код Прешева.

-Деда Дејкови, Митровдан, су дошли после 1878. године из суседног Крајмировца, Тамо су припадали роду Деда Стеванови.

Исељеници:

Раније је било речи о исељеницима из старог Божењевца. У новије време исељено је седам породица:

-Деда Дејкови су се иселили у Бујановац и Џеп, по једна кућа.

-Миленкови су се иселили у Лесковац, једна кућа.

-Ушинци,  једна породица живи у Врању.

-Ајтини, једна породица се одселила за Београд.

-Веселинови, по једна породица се иселила у Врање и Ниш.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.