Порекло презимена, село Куштица (Бујановац)

11. августа 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Куштица, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Куштица је планинско село које својим положајем захвата велики простор; издужено је три километра од Кленика на истоку до Лукарна на западу.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и бунара. Џепска Махала лети има оскудицу у води.

Земље и шуме.

Њиве, паше и шуме има на местима: Турски Чукар, Градиште, Големи Чукар, Китке, Муратов Рид, Пасји Дол, Црни Вир, Реџепов Дол, Тасин Дол, Трепетљике, Куштачка Река, Црква и Селиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Махале носе називе по презимена родова: Ђурци (или Ћурци), Бојаџици, Џепци, Ковачевци, Маринци, Шопци, Ђаволци и Реканци.

У Куштици је 1951. године било 59 домаћинстава. „Од Кленике до Лукарца све је Куштица“.

Постанак села и старине.

На атару овог села постоји место Градиште; лежи у источном делу села близу цркве. Тамо мештани ископавају остатке од зидова и велике земљане ћупове. Прича се да је ово Градиште основано „у старо време, када су владали Римци“. Испод Градишта је црква посвећена Св. Цару Константину и Царици Јелени. Црква је грађена 1919.-1923. године. Пре тога ту је постојала стара црквина. Недалеко од Градишта и цркве постоји место Селиште.

Данашњу Куштицу основали су крајем XVIII века досељени родови. Када су се доселили први становници онда је „гора била велика и стоке чувало много“. Због тога је сваки род заузимао велики простор. После оснивања село су почифличили Арбанаси из прешевских села Шушаје (Идриз), Норче, затим, из Куманова и Скопља (Јакуп и Реџеп). Укупно је било девет чифлик-сахибија а Срби су обрађивали чифлик-сахибијску земљу. Од чифчиства Куштица се ослободила од 1878. До 1912. године.

Црквена и сеоска слава је Св. Цар Константин и Царица Јелена. Преслава је Мала Госпојина.

Гробље је код цркве.

Пореколо родова.

Куштицу су населили српски становници пореклом са разних страна.

-Кукурекци, Никољдан;

-Сагламци, Аранђеловдан и;

-Стојковци, Аранђеловдан, су најстарији родови у селу. Прва два рода не знају за своје порекло. Стојковци су из врањског села Наставца. Тамо имају рођака досељених из села Реткоцерја у Јабланици. Од рода Кукурекци мушкарци су „ишли у Солун с кола; трерали кирију“.

-Ћурци (или Ђурци), Карајанци, Мечкарци, Џепци и Аџини – славе Аранђеловдан. Потичу од деда Ристе, који је однекуда досељен пре око 100 година. Деда Риста имао је 9 синова и 3 кћери. Један син иселио се у Клиновац а други остали у Куштици.

-Бојаџици, Никољдан, су из Турије код Бујановца, дошли су у суседни Трејак а одатле прешли у ово село. Генеалогија овог рода је: Стојко, 70 година – Севан – Станојко (бојаџија), који се доселио.

-Ковачевци, Никољдан, су пореклом из Младог Нагоричана код Куманова. Тамо су убили Турчина пољака па побегли у Кршевицу; потом прешли у Лепчинце. Из Лепчинца су купили земљу у Куштици и тако се населили. Доселио се Никола, дед данашњег становника: Софроније, 55 година – Алекса – Никола, по занимању ковач.

-Маринци, Св. Врачи, су досељени из Брњара у исто време када и Ковачевци. У Брњару су им рођаци Стеванинци и Марчинци. Тамо су прешли из Трнаве код Прешева.

-Шопци, Никољдан, су дошли из Нерава у Горњој Пчињи: Вељан, 75 година – Михајло – Стојилко, оснивач рода – који се доселио.

-Сали Оглинци, Св. Петка, су досељени из Себрата у сливу Пчиње.

-Ђаволци, Никољдан, су пореклом из Драгушице, сада пустог селишта изнад Биљаче – Прешево; „искрали ги Турци из Драгушице и зато дошли овде у пустару“. У Коштици су најпре имали кућу у Реџеповом Долу. Тамо су њихова деца „као ђаволи играли“ на једној стени и по томе добили презиме.

-Анђелови имају исту старину као поменути Шопци. Најпре су славили Никољдан па после примили Аранђеловдан.

-Грапци, Аранђеловдан, су досељени из неког села у околини Врања. Оснивач рода „грабија девојку на силу“ и по томе добили презиме.

-Балиџа, Митровдан, су дошли из Јабланице у Горњој Пчиљи.

-Шала, Ђурђиц, су дошли из Баралевца. И тамо су однекуда били досељени.

Изумрло и исељени становништво.

-Деда Стојанови су били досељени из Содерца код Врања. Овде су изумрли.

-Ђаволци, једна породица се иселила у Свету Петку.

Неки становници из овог села иселили су се у Бујановац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.