Порекло презимена, село Спанчевац (Бујановац)

11. августа 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Спанчевац, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Куће овог великог села леже по доловима и на благим странама. Околна насеља су: Баљаревац, Претина, Куштица и Доњи Старац.

Воде.

Мештани се служе водом за пиће из извора и бунара.

Земље и шуме.

У границама атара ово села леже ови потеси: Црцаљуша, Стојанове Њиве, Доброглед, Средњи Рид,  Шапранске Кочине, Превезеница, Куштачки Рид, Китке, Тороманска Чука, Ћумурница и Жута Вода. Унутрашњи делови атара су: Кућетине, Манастириште, Јазбине, Влашков Дол, Слана Вода, Шилегарник, Св. Елена, Смрдљиво Кладенче, Арнаутска Њива, Скоруша, Самоник, Чукарка, Присој, Самарџиска Њива и Ширина.

Тип села.

Спанчевац је село разбијеног типа. Дели се на махале које већином носе родовска имена. Махале су: Ћосинска, Падинска, Качарска, Додоларска, Пикавска, Средњо Ридска, Гочобиска, Бекриска, Доња и Лисичарска.

Спанчевац је 1951. године имао 111 домаћинстава.

Постанак села и старине.

У горњим делу Спанчевца постоје места Кућетине и Манастириште. Тамо становници у њивама изоравају велике земљане ћупове, „зидине од манастира“ и друге остатке од старина. По предању на поменутим местима постојало је неко старо село и манастир. Не зна се када су они „битисали“.

Једна црквина налази се у југоисточном крају Спанчевца на месту Бујић. Виде се остаци од зидова и стара брестова шума. Поменута места са старинама народ сматра да су „од дуг век“.

Данашњи Спанчевац није много старо насеље; основан је од досељеника у оно доба када су оснивана и остала околна насеља. Највише досељеника Спанчевац је добио у току XIX века, најстарији сеоски род су Марцанци. Њих је населио неки турски паша. После су, углавном чифчије, долазили и други данашњи родови.

У прошлом веку земља Спанчевца била је чифлик-сабихијска. Постојала су два главна чифлика; „један турски и други грчки“. Власници чифлика живели су у Врању. Власник грчког чифлика звао се Коста, кажу да је био прави Грк, иначе трговац у Врању;он је продао земљу сељацима око 1872. године. Коста је имао чифлик и у суседном Брњару. Тамо је чувао бачве са вином, свака бачва скупљала је по око 30 товара грожђа. Турски чифлик у Спанчевцу откупљен је око1912. године за 1500 гроша. Њега је основао један Турчин од земље Србина Лукара. Тај Турчин имао је чифлик и у селу Миланову.

Спанчевац има исту славу као и суседна Куштица, због заједничке цркве. Тада се становници скупљају код крста на сеоском гробљу у средини насеља. Мештани Спанчевца раније су се сахрањивали у гробљу код куштичке цркве.

Порекло становништва.

Српско становништво Спанчевца пореклом су из разних крајева; из Горње Пчиње, околине Прешева итд.

Родови су:

-Марчанци (Ристинци), Аранђеловдан. Оснивач рода био је деда Марцан. Њега је однекуда населио врањски паша. Када се доселио овде је била планина „пуна с мечкама“.

-Бекрици, Никољдан, су досељени из Трнаве код Прешева. Одатле су их истерали Арбанаси.

-Карадаци, Аранђеловдан, су досељени из некод арбанашког села у Прешевској Црној Гори.

-Себратлици, Бојковци и Трајанови – Св. Петка. Раније су чинили један род. Из Нерава у Горњој Пчињи најпре су дошли у Себрат (средњи слив Пчиње) па одатле прешли у Спанчевац. У Себрату имају рођаке – Бојкови.

-Ћосинци и Средњоридци, Никољдан, потичу од два брата. Ј. Х. Васиљевић наводи да су из Шумате Трнице у Горњој Пчињи.

-Качарци и Цветковци, Никољдан, су раније чинили једна род. Не знају за своје порекло.

-Лисичарци и Торинци, Св.Петка, су раније чинили једна род. Не знају за своје порекло.

-Трендафилови, Аранђеловдан, су досељени из Магленца у Горњој Пчињи.

-Мишинци, Митровдан, су досељени из неког пољског села близу Врања.

-Мутавџици, Духови – Св. Трјице, су досељени из Себрата у сливу Пчиње.

-Кашканци, Никољдан, и;

-Диминци, Митровдан, не знају за своје порекло.

-Риџини, Митровдан;

-Додоларци, Ђурђиц и;

-Пикавци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-Гоџобици и Кајсторци, Аранђеловдан. Досељени су из Горње Пчиње; први из села Думбије, други из села Широке Планине. Тамо постоје родови са таквим презимена.

-Калејци, Аранђеловдан, су досељени из Магренца у Горњој Пчињи.

-Шурдини и Гаргарија, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

Исељеници:

-Качарци имају исељенике у Миратовцукод Прешева.

-Марцанци, око 10 породица је прешло у суседно Свињиште – слив Пчиње.

-Лукарци су били богат сеоски род. Они су 1878. године прешли у Коњско (Миланово), које тада припадало Србији.

-Станковићи, једна породица живи у Малом Трновцу.

-Илићи живе у Прешеву.

-Диминци и Таранџици су се иселили 1926. године у Буштрење код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.