Порекло презимена, село Бараљевац (Бујановац)

11. августа 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Бараљевац, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бараљевац лежи јужно од Кленика у долини Бараљевске Речице и по брдима између ње и Кленичке Реке.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и из бунара. Извори су: Муљин, Петровски и Марковски.

Земље и шуме.

Крајеви око села носе ове називе: Свињарник, Градиште, Селиште, Спасовица, Липак, Гнојиште, Авлија, Ђераниште, Ђеран, Плачевац, Цер и Орница.

Тип села.

Бараљевац је село разбијеног типа. Дели се на пет махала: Марковска, Јованоска, Павлоска, Газдинска и Присоја. Прве четири леже лево а пета десно од Бараљевске Речице. Последња махала је најмлађа – основана у присоју.

Бараљевац је 1951. године имао 72 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Градиште је узвишење југозападно од села. Мештани казују да се на Градишту познају рушевине од зида, пречника од једног метра. Има остатака и од јдне цркве. „познаје се олтар од куд огрев сунце“, зидан каменом и малтером; по црквеном поду виде се широке цигле.

На атару Бараљевца постоји место Селиште. Лежи у јужном делу села, удаљен од Градишта око километар. На Селишту се познају „зидине од кућа, један бунар и надгробне плоче“. Опште је веровање да је на Селишту постојало једно старо село, које је уништено. Остатака од старина има и у средишном делу села на месту где је крст Св. Спаса. Ту су мештани ископавали: „кандила, цигле, старе гробове и бакарни новац“.

Данашњи становници Бараљевца кажу да су њихови преци приликом досељавања овде затекли храстову и церову шуму. Оснивање садашњег села започело је пре око 150 година. Као први досељеник сматра се деда Павл, оснивач рода Павловци. Он је побегао од Арбанаса из Муовца у Новобрдској Кривој Реци. Одмах после Павла доселиле су се две српске породице – Марковци и Јовановци – од којих су се намножили осталих седам родова.

Становници Бараљевца имају две славе: Спасовдан и Ђурђиц. Прва је сеоска слава (тада је сеоски сабор), док је друга кућна слава. Преслава је Теодорова Субота. Становници Бараљевца о празницима посећују цркву у селу Светој Петки. Код ово цркве налази се и бараљевско гробље.

За време Турака Бараљевац је био познато село по богатству у виноградима. „тада је грожђе рађало и на дрво и на камен. Сак се изродило“.

Порекло становништва.

Село је насељено углавном становништвом из Новобрдске Криве Реке и из околине Лесковца.

Родови су:

-Павловци су оснивачи села. Њихово порекло је из данашњег арбанашког села Муовца у Новобрдској Кривој Реци – одакле су се доселили пре око 150 година. Њихове куће – има их 23 – су у две махале, Павловској и Присоји.

-Марковци, Деда Петрови и Стражинци су раније чинили један род. Пореклом су из околине Лесковца, досељени су одмах после Павловаца. Генеаологија рода Марковци је: Стојмен, 54 године – Мане – Трајко – Стаменко – Марко, који се доселио. Сва три рода живе у Марковској Махали.

-Јованоски, Газдинци, Грујинци и Ђорђинци су раније чинили једна род. Њихова старине се не зна тачно. Куће ових родова налазе се у три махале – Газинској, Јованоској и Присоји.

Исељеници:

-Шала, једна кућа су из Бараљевца прешли у суседну Куштицу.

-Бараљевци живе у Биљачи код Прешева.

-Николићи живе у Великом Рајинцу коод Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.