Порекло презимена, село Лукарце (Бујановац)

2. августа 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Лукарце, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Лукарце је мало село увучено у планински обод Врањске Котлине. Лукарце лежи на незгодном стрмом положају у сливу Кленичке реке. Околна насеља су Ново Село, Кошарно, Спанчевац и друга.

Воде.

Лукарце захвата пространо земљиште састављено од кристалних шкриљаца. Због тога се у њему јављају чести али слаби извори. У самом селу има пет кладенаца и три бунара. Главни на атару је Пландиште.

Земље и шуме.

Потеси око сеоских кућа а на атару овог села носе називе: Рујен, Бели Камен, Горнати Рид, Селиште, Кале, Присој, Положај и Гробче.

Тип села.

Лукарце је село збијеног типа. Не дели се на махале, јер је мало.

У селу је 1951. године било свега 10 кућа.

Постанак села, историјат и старине.

Лукарце није старо насеље; њега је основала крајем XVIII века једна досељеничка породица пореклом из неког села Бабуне. После оснивања Лукарце је расло множењем досељеника; два пута је нарастало до 15 кућа, па је после поменути број опадао услед исељавања.

У Лукаарцу постоји Селиште, око 600 метара источно од села. Спада у новија селишта; ту је најпре било село данашњих становника – бројало је три куће, па су се одатле преселили на данашње место, које је у заклону од ветрова и има више воде. На Селишту су куће биле „кривуље, покривене папратом“.

Сеоска слава је Спасовдан. Тада се коље заједничка жртва, јагње или јаре, код сеоског крста. Гробље се налази у средини села. Недалеко од Лукарца постоји мало војничко гробље основано 1912. године.

Кале је узвишење јужно од Лукарца. На поменутом узвишењу после 1878. године Турци су копали војничке земунице. Пре тога узвишење се звало Лева Бука.

Од 1878. до 1912. године у Лукарцу је постојао хан у својини Трајка Митровића, мештанина Лукарца. У хану су ноћивали Пчињани на путу за седиште среза у Прешеву. По ослобођању од Турака била је извршена нова управно-административна подела у овом крају. Због тога је саобраћај преко Лукарца прекинут.

Порекло становништва и исељеници.

Сви становници Лукарна припадају роду:

-Ристинци, који славе Никољдан. Презиме су добили по Ристи, претку из четвртог појсаса: Милан, 76 година – Михајло – Стојко – Марко – Риста, који се доселио. У Лукарцу живе од краја XVIII века. Предак је у старини (слив Бабуне) „учинио крв“ па добегао овде, где је место било у шуми. Од Ристинаца има доста исељених породица: око 20 кућа је посел 1912. године прешло у Свињиште – средњи слив Пчиње, на места исељених Арбанаса; седам кућа се иселило у Бачку – Каравуково. Помињу се и неки ранији исељеници: у Биљачи код Прешева (Шипкинци), у Врању, врањским селима Бресници (Лукарци) и Сувом Долу (Младеновићи).

„Место мало, слабоћа, па се народ исељује“ – причају у овом селу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.