Порекло презимена, село (Горње и Доње) Ново Село (Бујановац)

2. августа 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села (Горње и Доње)  Ново Село*, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је планинско; лежи у изворишном делу Богдановачке Речице, десне притоке Јужне Мораве. Најближа насеља су Лукарце, Крајмировац, Негавац (Моравица) и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца и из бунара, којих има шест. Кладенци се зову: Стублина, Дервиш и Чешма. На атару око Новог Села избијају слаби извори, под именима: Корењач, Пешини Вирови, Бела Вода у Змијарник.

Земље и шуме.

Делови атара су: Буке, Благун, Рујан, Звездан, Голема Река, Рунејска Долина, Јарчиште, Проодиште, Физинка, Присоје, Величково Нивче, Козарник, Стара Корија, Бела Вода, Селиште, Манастириште, Св. Петар и Превалац.

Тип села.

У почетку је Ново Село било збијеног типа; састојало се из садашње Старе Махале. Одатле су се станоници разилазили и данас је насеље разбијеног типа; подељено је на Стару, Нову и Средњу Махалу. Најпре је основана Стара, потом Нова и на крају Средња Махала.

Ново Село је 1951. године имало 58 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Изнад Старе Махале лежи потес Селиште. Ту становници у њивама налазе остатке од кућних зидова. Опустошење овог насеља морало је бити давно. Када су дошли преци данашњег становништва они су затекли густу шуму.

Манастириште лежи јужно од Нове Махале. По предању, овде је био манастир разорен у оно доба „када су римци повладали“. Овај манастир био је богат виноградима. Приликом рушења „источиле су се бачве са вином“ па је потекао поток до села Негавца. На Манастиришту становници су ископавали гробове.

Свети Петар је превој на планинској коси покрај пута за Лукарце. Тамо је била црква, касније порушена. На овом потесу познају се црквене зидине.

По запамћеном причању стараца, данашње Ново Село основано је преко око 150 година, у исто доба када и суседни Богдановац. Оснивачи села била су два брата досељена из пољског села Рељана у Прешевској Моравици. Тамо су они „направили неку крв са Турцима, па се овде сакрили у шуми“. Један од браће у Новом Селу није имао деце због чега је посинио Ноју из села Кршевице. Од ових предака „наплодио“ се већи број данашњих родова. Од претка Рељана су Лапејци а од претка из Кршевице су Ноинци, Станковци, Цветковци и Млашинци. Остали родови (Доганци, Џолинци, Чавкини и Митровићи) воде пореко из других оближњих села.

Сеоска слава је Огњена Марија. Тада је у селу „сабор и долазе гости“.

Ново село су 1944. године напали Немци и Арбанаси. Они су запалили куће, убили четири сељака, опљачкали стоку и покућанство. Преживели становници неко време живели су у селима Старцу и Спачевцу.

Порекло становништва.

Како је напред истакнуто, сеоско становништво Новог Села потиче од досељеника.

Родови су:

-Лапејци, Никољдан, су старином из Рељана у Прешрвској Моравици. Куће овог рода се налазе у Старој Махали.

-Ноинци, Станковци и Цветковци, Св. Петка, су раније чинили један род. Доселили су се из Кршевице а и тамо су однекуда досељени. У роду Ноинци се зна ова генеалогија: Милан, 48 година – Јаћим – Никола – Величко – Ноја. Величко је прешао из Старе у Нову Махалу.

-Млашинци, Св. Петка, су раније чинили један род са Ноинцима. Куће су им у Старој и Средњој Махали.

-Доганци, Никољдан, су се доселили после претходних родова из пољског села Алиђерца у прешевској Моравици.

-Џолинци, Никољдан, имајуисто порекло и време досељења као и Доганци. Куће су им у Новој Махали. У Новом Селу старији становници су им бесплатно дали земљу само „да имају комшије“.

-Чавкини, Никољдан, потичу од домазета. Не зна се његово порекло.

-Митровићи, Аранђеловдан, су род који је основао Милан Митровић; дошао је као домазет из Кошарна. Права старина му је из Билинца код Гњилана.

Изумрли и исељени становници.

-Газепци су изумрли. Њихово имање је сада у поседу рода Чавкини.

-Лапејци, једна породица се иселила у Скопље и једна у Сурчин.

-Млашинци, једна породциа се иселила у Сурчин и четири у Добановце.

-Џолинци, три породице су се иселиле у Добановце.

-Ноинци, једна породица се иселила у Бујановац.

-Станковци, једна породица се иселила у Добановце.

Напомена*: У књизи је обрађено насеље Ново Село, без навођења шта је од тога „Горње“ а шта „Доње“ Ново Село.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.