Порекло презимена, село Крајмировац (Бујановац)

2. августа 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Крајмировац, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Крајмировац лежи на благој падини поред границе Врањске и Прешевске долине.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из пет бунара и два извора-кладенца, Стеванински и Студени Кладенац.

Земље и шуме.

Њиве, паше и шуме има на местима: Падина, Бачкало, Мушки и Женски Дол, Црешњи, Бујановско, Ћеримов Рид, Демирова, Муаремова Шума, Широка Падина, Ретке Дубице, Попов Козарник, Китке и Маџири.

Тип села.

Крајмировац је село збијеног типа. Не дели се на махале.

Ово село је 1951. године имало 10 домова.

Постанак села, старине и прошлост.

На атару овог села постоји место Широка Падина, километар југоисточно од села. На Широкој Падини су њиве, „бузалаца“ и шума. По причању, ту је некдад било село „од друг век“. Становници, „када су разбијали бузалук“ за њиве, налазили су: зидине, широке цигле, старински новац – једне големе а друге сечена на четири стране.

Данашњи Крајмировац основан је на почетку XIX века. Оснивач села био је неки деда Пеша, досељен из Содерца кдо Врања. Он је купио земљу од неког турског паше. После оснивања Крајмировац је био мало село до 1878. године. Поменуте године на утрину Крајмировца доселило се 18 мухаџирско-арбанашких кућа – Асанови, Демирови, Ћеримови, Јусуфови и др. Арбанаси су дошли из Масурице, Алакинца и Сурдулице. До 1912. године они су нарасли на 40 домова. Куће поменутих Арбанаса лежале су на потесу, сада завним Маџири, два километра североисточно од данашњих српских кућа.

Арбанаси из Крајмировца „много су досађивали“ Србима у околним насељима. Ноћу су упадали у њихове куће и крали стоку. Понекад би окитили каквог јарца и приморавали Србе да га дарују. Због наведених насиља, приликом рата 1912. године Срби су иселили све Арбанасе из Крајмировца. На месту где су биле арбанашке куће сада су њиве и шуме. Местимично се у шуми могу видети темељи од зграда. Арбанашко гробље налазило се на потесу Муаремова Падина.

До Балканског рата атар Крајмиировца био је доста простран. Од 1912. године знатан његове део, који је припадао исељеним Арбанасима, откупили су становници Бујановца, Новог Села и Самољице. Сада је Крајмировац мало село и због тога се административоно води као део суседног села Боровца (Моравица).

Крајмировац, као и суседно село Божењевац запалили су Арбанаси из прешевске Црне Горе 1944. године, Срби су се спасли бекстовм у Горњу Пчињу. После рата саграђене су нове куће. До 1944. године умрли становници Крајмировца сахрањивани су у Леосају, а од поменуте године се укопавају у Боровцу.

Сеоска слава Крајмировца је Пророк Јеремија. Ову славу мештани су примили пре 20 година од суседног Боровца.

Порекло родова.

У Крајмировцу живе четири досељеничка српска рода. То су:

-Деда Пешини, Ђурђиц. Презиме су добили по оснивачу рода деда Пеши; он је предак из четвртог колена. Пеша се доселио на почетку XIX века из села Содерца код Врања; Светозар, жив 54 године – Стојан – Нака – Трајко – Пеша. Деда Пеша је имао браћу; они су остали у старом селу – Содерцу, у које су однекуда досељени.

-Деда Стеванови, Митровдан, су досељени али се не зна одакле. Овде живе од XIX века.

-Ничини, Аранђеловдан, су се доселили 1908. године из Жужељице а тамо су досељени из Љиљанаца.

-Младенови, Аранђеловдан, су дошли 1914. године. Два брата су досељена из суседног села Кошарна. Тамо имају рођаке, Стаменковци, Анђелковци и др. даља старина им је из Билинца код Гњилана.

Исељеници:

-Деда Стеванови, једна породица се иселила у Божењевац и две у Београд.

-Бубини живе у Миланову (Коњско).

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.