Порекло презимена, село Жбевац (Бујановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Жбевац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених Порекло становништва села Жбевац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Жбевац (Бујановац)

Порекло презимена, село Жбевац (Бујановац)

Порекло становништва села Жбевац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Жбевац је велико село: лежи недалеко од алувијалне равни Јужне Мораве на неравном земљишту испресецаном доловима. Око Жбевца су насеља: Љиљанце, Кршевица и Горњи Ристовац.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и бунара. Слабих извора има и на атару око села.

Земље и шуме.

Делови атара у пољу носе ове називе: Трница, Мало Језеро, Луг, Зонин Дуб, Суви Мост, Карафилка и Кук. Потеси по неравном земљишту су: Чорбин Рид, Кале, Врбанов Дол, Мечак, Длаги Рид, Бошкови Вирови, Бачевина, Гробиште и Кућиште – ту су седели бегови.

Тип села.

Жбевац је село разбијеног типа. Куће су без реда растурене по махалама. Махале су: Пољаничка, Дешинска или Цветковска, Цинцарска, Лишковска и Свиларска. У свакој махали живе по два-три или више родова.

Приликом оснивања данашњи Жбевац је био мало насеље збијеног типа. Лежао је на месту Свиларске Махале у средини села. Када су се становници намножили они су крчили земљу на местима даље од кућа, где су оснивали нове сеоске делове. Поједини новији досељеници нису живели у поменутом збијеном селу.

У селу је 1951. године било 183 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Источно од Жбевца лежи мало вештачко узвишење Кале. Некада је ту био град, који је припадао, како кажу старији мештани, „римском, незнабожачком народу“. На Калету је данас земља под виноградима и шумом. Остаци о старине се не виде. Недалеко од жбевачког лежи и кршевичко Кале. Између њих је Врбанов Дол. Испод жбевачког калета било је мање подргађе Тролово. Тамо су мештани ископавали старе гробове.

Трагова старина има и у садашњој Пољаничкој Махали. Њени становници налазили су у њивама гробове унутра обложене циглама; затим су налазили многобројне темеље од кућа. По причању, ово су остаци старог српског села, које је постојало „још од Стевана Немање“. „Од старијих српских становника“ налажени су на месту Чорбин Рид у средини Жбевца.

Старо српско село „уништили су Турци“. После тога на селишту, обраслом у шуму, прикупљала су се „бежећи од мука“ досељеници који су основали данашње село. Оснвање Жбевца изгледа да је извршено око средине XVIII века, што је утврђено на основу податка о досељавању Пољаничана, једног од старијих српских родова. После оснивања Жбевац је растао множењем старијих досељеника и досељавањем, често по позиву, новијих родова. Нови родови долазили су за време Хусејин-паше.

ŽbevacУ Жбевцу постоји црква Св. Тројице. Налази се у Свиларској Махали. Црква је саграђена 1916. године. На том месту била је капелица саграђена 1906. године. Једна црквина постоји на Келату. По предању, ову је цркву градила „Марија, ћерка кенза Лазара када се враћала из Цариграда“. Црква и село славе Св. Тројице. Жбевац и Кршевица су до 1938. године имало заједничко гробље недалеко од узвишења Кале. Од те године станонвици Жбевца основали су посебно гробље на Чорбином Риду.

Порекло станоништва.

Село је насељено српским становништвом, које се прибрало из разних крајева. Највише је становника дошло из околине Битоља, Прешева, Горње Мораве и Пољанице.

Родови су:

-Ђокинци, Никољдан, спадају у најстарије досељенике. Дошли су негде „из планине“; тамо су били Власи“. Прави Ђокинци су изумрли; садашњи род су продужили су „призетци“. Куће су им у Лишковској Махали.

-Лишковци, Никољдан, се деле на мање групе:

-Семкарови, Лепеткови и Грујинци. Неки наводе да су Лишковци пореклом „од Битољ“.

-Цветковци, Деда Станкови, Тасковци и Хаџи-Манини – сви славе Аранђеловдан, потичи од четири брата. Они су се доселили „из Битоља“. Куће су им у махали, која се по њима зове Цинцарска.

-Дералци су грана од претходно наведених родова. Славе, као и они, Аранђеловдан.

-Добросинци, Аранђеловдан, су пореклом из Добросина, сада арбанашког села код Гњилана. Имају рођаке у суседном селу Горњем Ристовцу.

-Пољаничани, Аранђеловдан. Презиме су добили због Пољанице из које су се доселили пре око 200 година. Јован, 71 година – Арса – Младен – Цветко – Таса – Вучко. Вучко је имао браћу: Илију, Николу и Стојана. Дошао је Вучко са браћом или њихов отац. Најпре су имали куће у високој Дешинској Махали; касније су сишли у данашњу нижу Пољаничку Махалу.

-Поповци, Митровдан, су досељени из Трнаве код Прешева. Трнава је 1912. године затечена као арбанашко село. Њих су из поменутог села „напудили“ Арбанаси. Куће су им у Пољаничкој Махали.

-Вуци, Ђурђиц, су досељени из Ораховице код Прешева.

-Црногорци, Ђурђиц, су досељени из неког арбанашког села у Прешевској Црној Гори. Једна њихова грана се зову:

-Врачарови.

-Свиларци, Аранђеловдан, су досељени „од куд Битољ“. Овде живе од друге половине XVIII века. Милорад, 25 година – Димо – Стеван – Стоша – Пеша – Стеван, чији се отац овде доселио.

-Ирдинци, Аранђеловдан, су грана рода Свиларци.

-Цветановци, Никољдан, потичу од Дејана, досељеника из Катуна код Врања. Дејана је у Жбевцу посинио деда Пеша од рода Свиларци.

-Лисичини, Ђурђиц, су досељени али своју старину не знају. Због исте славе могуће је да су им род Црногорци.

-Милошеви, Никољдан, потичу од претка који је био посињен у роду Лишковци. Његово ближе порекло је из Вртогоша код Врања.

-Чорбинци, Никољдан, не знају за своје порекло.

-Валанци, не знају за своје порекло. Не каже се коју славу славе.

-Гушанци су дошли из околине Гњилана. Населили су се као посинци у роду Лишковци из чега се може закључити да славе, као и Лишковци, Никољдан.

-Шоп, Никољдан. Оснивач рода „доведен је као посинак“ из Злодовца у Горњој Пчињи.

-Бумбар-и, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-Љубанци потичу од посинка који је однекуда дошао у род Пољаничани. Славе, као и они, Аранђеловдан.

-Патрњаци не знају за своје порекло.

-Гиџе су дошли пре 10 година из Клиновца.

Исељеници.

За последњих неколико десетина година, како се процењује, из Жбевца је исељено око 50 породица. Исељавања су водила у насеља Врањске Котлине (Горњи и Доњи Ристовац и др), околину Прешева, Гњилана, Лесковца, у Београд, Скопље и Војводину. Конкретније се зна за ове исељенике.

Исељеници у насеља Врањске Котлине:

-Шољкини, Милосављевићи и др. су се иселили у Врање.

-Лишковци, Маџурци и Добросинци су се иселили у Горњи Ристовац.

-Свиларци, Дебоњџи, Борозанци, Јовановићи, Мерџанци и Јовини су се иселили у Доњи Ристовац.

-Говедарци су се иселили у Бресницу.

-Ташкови су се иселили у Моштаницу.

-Жбевци су се иселили у Катун.

-Биљини су се иселили у Љиљанце.

-Жбевчани су се иселили у Миланово.

-Дебонци су се, преко Доњег Ристовца, у Давидовац.

Исељеници у друге области.

У Прешевску Црну Гору иселили су се:

-Пешићи и Ристићи у Велико Рајинце.

-Ристићи и Дебонци у Летевицу.

-Ристићи у Несалце.

-Младеновићи, Рашићи, Крстићи и Ристићи у Осларе.

-Младеновићи и Трајковићи у Лучане.

У Прешевску Моравицеу су се иселили:

-Трајковићи у Големи Дол

-Стојковићи у Рељан.

-Жбевчани у Жујинце.

-Алексићи у Буштрање.

-Спасићи у Биљачу.

-Арсићи су се иселили у Прешево.

-Стојановићи су се иселили у Билимбегово код Скопља.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top