Порекло презимена, село Воганце (Бујановац)

19. децембра 2016.

коментара: 6

Порекло становништва села Воганце (по књизи Ваганце), општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Воганце се налази на десној падини долине Пчиње, недалеко од реке. Куће су окренуте према југоистоку.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из кладенаца и из бунара, који су по двориштима.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе су: Старо Село, Чуљевица, Чука, Голема Карпа, Орлов Камен, Гнојиште, Смрдан (ту је чесма), Соколов Камен, Влаиница, Голема Њива, Николинска Река, Самарак, Костадин, Бачевиште, Славица, Станце, Папрати, Зли Дол, Средња Ртина, Јаћупак, Преслоп, Јеловариште, Величково Њивче, Славково Гумно, Ливадица, Заједница (њиве), Шуљковац, Грамађе (ту су мештани слагали „требено“ камење са њива), Рамњак, Врљак, Мечкина Супка, Шарена Плоча, Бабин Лаз, Конопља Лука, Турчин, Кљунчино, Црни Камен и Турске Колибе.

Тип села.

Воганце је углавном збијеног типа; само две куће су одвојене на 15 минута хода – једна се налази на месту Бачевиште а друга на месту Кљунчино. Ове куће су пре 20 година биле су у главном делу села. Воганце се дели на махале: Вељковска, Попадијска, Николинска и Вељаноска (има само једну кућу). Њихови називи су по родовима.

Село је 1949. године имало пет родова у 14 домаћинстава.

Постанак, име села, старине и прошлост.

Лево од Пчиње на месту Преслоп некада је било мало утврђено насеље. Видни остаци од старина не постоје. О Градишту се ништа одређено не зна ни у народним предањима.

Писани помен о Воганцу очуван је у поменику манастира Прохора Пчињског. У наведеном поменику село је записано као Ваганци.

Место Старо Село се налази десно од Пчиње, постоје стари гробови. По казивању, ту су се укопавали православни српски становници који су живели на селишту Старо Село. Поред старих гробова, мештани су налазили темље од кућа и ћупове. Земљиште на Шареног Плочи сада је углавном обрађено.

Данашње Воганце развило се од како је поменуто село са Селишта расељено. Најпре су досељени преци родова: Кљунчани, Вељкоски, Џољини и још неки други. Када су се досељавали, на земљишту је била свуда шума, коју су ови „трсили“.

Гробље садашњих мештана налази се на малом узвишењу у средини насеља.

Године 1878. године Воганце је ослободила српска војска, али се она ускоро повукла. Са восјком су се иселили и многи становници; неки су се касније вратили.

Мести Турске Колибе име је добило по тома што је ту боравила турска војска у времену „кад се заузело Врање“.

На месту Бачевиште некада се „бачевало“.

Мести Турчин покрај Пчиње зове се по томе што се раније ту у реци утопио Турчин.

Село је добило име по некадашњем прављењу „вагана и заклопаца“.

Порекло становништва.

Сви су родови досељени, и то:

-Кљунчини, Аранђеловдан, сматрају се као први досељеници из неког села у кумановском крају.

-Вељкоски, Аранђеловдан, су пореклом из Ораховца код Прешева. Одатле је пре око 150 година, због „турског зулума“, избегао оснивач рода Вељко. Две породице су 1945. године су прешле у Каравуково – Бачка.

-Џољини или Попадици, Никољдан, су досељени из Рељана у Прешевској Моравици. Оснивач рода Џоља овде се доселио када и род Вељкоски. Имање у Рељану оставили су непродато и њега су „заграбили Турци“ назив Попадици добили су по Џољином сину Станку, који је био свештеник. Од Џољиних преко Воганца има исељених породица у селу Трстени – Пољаници и у лесковачком крају.

-Вељаноски, Никољдан, су из прешевског или кумановског краја досељени после напред поменутих родова бежећи „од турски зулум“.  Ј. Х. Васиљевић је за Вељаноске записао да су из Карадага у гњиланској области. Вељаноски имају исељених породица у Трстени – Пољаница и у Сејацу код Бујановца.

-Николински, Никољдан, су досељени из прешевског или кумановског краја. Овде су досељени када и Вељаноски. И за њих је Ј. Х. Васиљевић записао да су из Карадага у гњиланској области. Николински имају исељених породица у Славујевцу код Прешева и Нинчићеву у Војводини.

Исељеници.

-Попадици или Соксинци, Таса Стаменковић и Алекса Поповић живе у Трстени – Пољаница.

-Гочобици живе у пчињском селу Широкој Планини, где су отишли пре око 100 година а из Широке Планине две породице су се иселиле у Ђерекарац.

-Колачаковци живе у Пељинцу код Куманова.

-Боринарски су се иселили у прешево (једна кућа), Буштрање (1) и Каравуково (1).

-Недељковићи, две куће живе у Буштрању код Прешева. Тамо су из Воганца прешли 1927. године.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Vuk

    Pozdrav! Moji su rodom iz sela Voganci, moj čukun deda zvao se Stojmen Cvetković, odatle se iselio u selo Đulekare kod Lebana, a poginuo je 1916. na Ceru. Da li mi možete pomoći da saznam koji su njegovi preci?

  2. Aleksandra

    Pozdrav!
    Baba mi je rodom iz ovog sela
    Kolonizirani su 1947 godine u Vojvodinu, Banat, selo Međa
    Pradeda mi se zvao Petruš Trajanović.
    Volela bih da saznam nešto više o mojim precima.

  3. Милодан

    Александра!

    Погледао сам у књизи, нема рода Трајаноића у целој области Горње Пчиње.. Једино постоји извор, који мало асоцира на то презиме, је Трајково Кладенче.

    Поздрав!

  4. Aleksandra

    Saznala sam nešto malo više 🙂
    Prababa se zvala Rumena devojačko prezime Đorđević, imala je sestru Jeftu, pradeda je došao odnekud ali to ne mogu da saznam odakle, verovatno iz Makedonije.
    Hvala vam u svakom slučaju.
    Pozdrav

    • Милодан

      Александра!

      Нема Ђорђевића у Горњој Пчињи. Има:
      -Ђорђијашеви
      -Ђорговци, Роми
      -Ђорђијевићи
      -Ђорђијевци
      -Ђоринци
      Могуће је да је прабаба из неке друге области.
      Поздрав!