Порекло презимена, село Мала Река (Трговиште)

20. децембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Мала Река, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази око ушћа Мале Реке у Пчињу.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из четири бунара чија дубина износи око 5 метара. До пре 20 година бунари нису постојали, већ су тада мештани употребљавали речну воду. На сеоском атару даље од кућа избијају извори:Врбетине, Алексин Кладенац и Смрдљан.

Земље и шуме.

Називи појединих делова атара су: Кула, Дедевија, Под Црн Камен, Орница, Над Њиве, Рид, Чукар, Солиште и Камен.

Тип села.

Мала Река је село разбијеног типа, подељено у две махале. Одстојање између махала износи око 800 метара. Између махала протиче река Пчиња. До 1878. године село је имало трећу махалу Чукарлево. Она је те године расељена услед исељавања становника у Србију. Махала Чукларево налазила се са леве стране Пчиње, код ушћа Мале Реке.

Мала Река је 1949. године имала пет родова у девет домаћинстава.

Постанак, име села и прошлост.

Данашње село Малу Реку основали су досељеници.Као оснивачи наводе се преци данашњих родова: Митровци, Миленковци и други. Када су дошли, овде су затекли су велику гору коју су крчили и постепено претварали у оранице.

Оранице, које су мештани искрчили, нису остале њихова својина, већ их је неки Турчин спахија отео и начинио чифлик. То отимање имања, по казивању, извршено је у доба Усеин-паше врањског – владао од 1826. до 1842. године. Последњи власник чифлика Шериф-бег, наследник неког Мустафа-бега, живео је у Куманову; а овде је имао кулу у којој је боравио „Турчин субаша“. Субаша је мотрио на рад мештана и прибирао за бега ¼ од прихода. Шериф-бег имао је једну воденицу.Од чифчинства мештани су се ослободили 1909. године, када су откупили сву сеоску земљу а 1912. године порушена је беговска кула.

Село  носи име по Малој Реци на чијем се ушћу налази.

Порекло становништва.

Сви родови су досељени, и то:

-Митровци, Св. Петка, су досељени из Бајловца код Куманова. Дошао је оснивач рода Митре пре око 165 година: Дејко, 75 година – Цветан – Таса – Стојан – Митре, који се доселио. Куће су им у махали десно од Пчиње. Једна породица је исељена у Топлицу.

-Миленковци, Никољдан, су досељени али старину не знају. Куће су им са леве стране Пчиње. Пре Балканског рата избегло је у Србију, Неделкови и други.

-Каракашански, Аранђеловдан, су досељени из Доњег Козјег Дола у истој области. Даља старина им је у кумановској или прешевској околини. Куће су им лево од Пчиње. После 1878. године две њихове породице прешле су у Србију, Трајко и Миленко.

-Цветкоски, Митровдан, потичи од претка Цветка, који се доселио прре око 110 година из суседног Новог Села: Јосиф, 50 година – Анђел – Таса – Цветко, оснивач рода. Даље им јепорекло из Леве Реке у Врањској Котлини. Куће су им у махали десно од Пчиње. Две њихове породице су пре Балканског рата „пребегле“ у Топлицу.

-Јанковци, Никољдан, су досељени из суседног села Барбаца.

Исељени родови.

-Трајковци, Јовчески и Недељковци су после 1878. године прешли у околину Лесковца.

Рачуна се да је Мала Река поменуте године имала око 30 домаћинстава.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.