Порекло презимена, село Барбаце (Трговиште)

25. децембра 2016.

коментара: 1

Порекло становништва села Барбаце, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Барбаце се налази у долини Пчиње; на граници између долинског дна и падина и на самим падинама. Најближа су насеља: Мала Река на југозападу и Ново Село на североистоку.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, из бунара – којих има око 10 и потока. Бунари су ископани пре око 20 година; пре тога се много употребљавала текућа вода. Извори су: Црвенџијски, Ивановски и др.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе са њивама, пашом и шумом су: Крстато Дрво, Смиловица, Кладенче, Запође, Букиница, Бели Врх, Горња Река, Турски Рид, Градиште, Печена Чука и Марина Падина.

Тип села.

Барбеце је најпре било село збијеног типа. Лежало је десно до Пчиње на месту данашње Доње и Горње Махале; оне су одвојене једном долином. Када су се становници намножили почели су да крече оралију даље од кућа, па су одељени задругари прелазили на нове крчевине где су образовали друге крајеве села. Тако су, поред поменуте две, основане јоп четири махале: Гарванска и Мишинска лево, Пориђанска и Јурачка десно од Пчиње. Барбаце је 1949. године у свом саставу имало 26 родова са 59 домаћинстава.

Постанак, име села, прошлост и старине.

На 10 минута хода западно од главног сеоског дела (Горње и Доње Махале) налази се узвишење Градиште.

Назив Печена Чука односи се на мало узвишење леви од Пчиње. Ту се познају остаци од зидова. Неки мештани мисле да је на том месту било утврђење. Други наводе да је на Печеној Чуки постојала црква и око ње је раније било старих гробова.

На месту где се налази садашњи главни део села становници су, приликом зидања кућа, наилазили на велике земљане ћупове (сваки „бере по 300 ока“) и старо гробље са плочама. Неки ћупови сада се чувају по двориштима. За то некадашње насеље не приче се ништа.

Потес Турски Рид се налази на граници између Барбаца и суседног села Сејаца у сливу Јужне Мораве. Име је остало по томе што је у турско доба неки Србин из суседних насеља ту убио Турчина. Мештани из Барбаца платили су „крив“, па су на основу тога присвојили место од Сејаца.

Барбаце по садашњем становништву спада у ред најстаријих пчињских насеља. То се јасно види по родовима који се сматрају старинцима а и по једном писаном помену. Помен о Барбацу очуван је у поменика манастира Прохора Пчињског.

Како се казује, некда је у Барбаце „тепала колера“. Због ње су мештани „заветили“ и никада не раде петком преко целе године, један петак у фебруару славе.

Ј. Х. Васиљевић је забележено да име села спада у ону групу пчињских имена која подсећају на старе народе – Грке, Римљане и Влахе.

Порекло становништва.

Родови су:

-Стојановци* се сматрају као старинци. Имају доста исељених породица у околини Лесковца, у Прешеву, Врању и Младеновцу.

-Кршевљанци* се сматрају као старинци. У овом роду била је жена удовица која се преудала у село Кршевицу код Бујановца; тамо је повела и мушко дете. Касније се то дете вратило у Барбаце „на татковину“ и основало данашњи род. Једна породица Кршевљана има надимак:

-Загарови. Имају исељених породица у Бујановцу и Врању.

-Шурдинци* се сматрају као старинци. Имају знатан број исељених породица у Орахову код Куманова (око 10), Рапољцу код Куманова (2) и у Прешеву (4)

-Шутковци* се сматарју као старинци. Једна њихова породица иселила се у околину Куманова.

-Аврамовци* се сматрају као старинци. Имају по једну исељену породицу у Трнави код Прешева, негде у Србији и Војводини.

-Бећарци* су старинци. Имају исељених породица у Цакиновцу код Прешева (3) и Бујановцу (1).

-Црвенџици* или Јуруци*, Никољдан, су пореклом из Рељана у Прешевској Моравици. Име Јуруци добили су касније по томе што су имали претке, који су били „момци“ код Турака. Овде су дошли пре 150 година због зулума који су у Рељану трпели од досељених Арбанаса. Када су дошли, најпре су се населили у главни део села; касније су прешли на места где су имали њиве. Ту су основали Јуручку Махалу. Оснивач рода звао се Паун и он је у Барбацу био свештеник. Паунов брат Стојан, по исељавању из Рељана, населио се у пчињском селу Шаинцу, где је основао род који се такође зове Црвенџици. Пре Другог светског рата две породице Црвенџица из Барбаца прешле су у засселак Цер код Табановца – Куманово а једна породица се 1946. године иселила у Банат.

-Мишинци* не знају за своје порекло. Оснивачи су истоимене махале. Имају две исељене породице у Прешеву.

-Соксинци*, Гарванци* и Икинци* раније су чинили један род. Не знају за своју старину. По Гарванцима се зове једна махала у селу.

-Самоковци* су добили ме по месту порекла у Бугарској. У старини „био зулум“, па су због тога добегли овде. Имају исељених породица у Београду – браћа Тодор, Ристо и Владо.

-Мишајковци* не знају за своје порекло.

-Паунови* не знају за своје порекло. Најпре су имали куће и главном сеоском делу; касније су прешли у сточарске колибе, које су им биле на њивама.

-Антонијевићи* не знају за своје порекло.

-Милко*, место порекла не знају. За ове се прича да се „тешко множе“.

-Стојановићи* не знају за своје порекло. И они су најпре живели у главном сеоскоме селу; касније су прешли у сточарску колибу на њиви.

-Тончо* и;

-Анђелковићи* не знају за своје порекло.

-Бултинци*, Стаменови* и Стојиљковићи* су досељени из суседног села Русце у сливу Јужне Мораве. Куће си им у Риђанској Махали.

-Готе* су пореклом из Гњилана. Оснвач рода у Гњилану је имао мајку, коју су му „Турци узели“. Она је као дете најпре избегао у Бујановац где га је неко из Барбаца усинио и довео овде.

-Давидовићи* су пореклом из Доње Трнице. Оснаивач рода је отац садашњих становника. Он се овде призетио. Даља старина је из неког села у Прешевској Црној Гори.

-Ђорђевићи*.Оснивач рода је домазет, дошао је из суседног Владовца у овдашњи род Стаменови. Куће су им у Риђанској махали.

-Стаменковићи*. Оснивач рода је домазет, дошао из Стајевца у овдашњи род Икинци. И у Стајевцу су били досељени.

*Сви родови славе Св. Николу. Споредније сеоске славе су: Спасовдан, Савиндан и једна петак у фебруару.

Исељеници.

-Митреви, две куће живе у Рапољцу код Куманова. Дошли су на купљену земљу.

-Тилчини су у Барбанцу били старинци. Одатле су се 1925. године иселили у Чукарку код Прешева. Тамо су се иселили као колонисти и зову се Стојиљковићи.

-Пауновићи су такође одсељени у Чукарку код Прешева.

-Симоновићи су се недавно иселили у Вршац.

-Јаковци живе у суседној Малој Реци.

Из Барбаца се зна за исељенике који су отишли у околину Лесковца, у Пољаницу у Бујановац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. OLIVER STANOJKOVIĆ

    Vodim poreklo od Mišajkovaca,prezime Stanojković zahvaljujući rođenom stricu i mom višegodišnjem istrzivanju po crkvenim knjigama i po familiji uspeo sam da ispratim porodično stablo do okvirno neke 1730 godine.Rodom smo jednim delom iz okoline Vranja a drugim delom smo bas iz okoline Bujanovca.Razlog zbega iz Vranja u Barbace je bio sledeci …predak Milenko Smiljković je imao troje dece Aleksu i .Dušana i Dušicu koji su bili blizanci.Turski aga je poslao vojnike po Dušicu da je vode kod njega u harem,Dušan koji je ličio na sestru bliznakinju se presvukao u zenske haljine odveden u Harem gde je ubio Agu. Turski Osvetnici su uhvatili njihovog brata Aleksu odsekli mu glavu i okačili je na ćupriju u Vranju.Ostatak porodice je pobegao u dolinu reke Pčinje gde su se naselili I promnili su prezime u Milenković.Kasnije je krenula tradicija da se menja prezime na svaku trecu generaciju tako što su uzimali ime oca RODA kao pocetni deo prezimena.Mi smo Stanojkovići po mom čukundedi Stanojku.
    Inače Dušanka Smiljković koja je 9 generacija od mene unazad I meni je takozvana Kurlebala je bila žena izrazite lepote i po njoj je napisana stara Vranjanska pesma Dude Bele Dude.