Порекло презимена, село Владовце (Трговиште)

25. децембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Владовце, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Владовце се налази на десној страни долинске падине Пчиње, на земљишту високом око 800 метара. Околна насеља су: Ново Село на југоистоку, Мездраја на северу и Барбаце на југозападу.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и из два бунара.

Земље и шуме.

Топографски називи потеса на којима су њиве, паше и шуме носе ове називе: Селишта, Аниште, Корбуница, Рудиње, Грозни Дол, Авлија, Рашчина Падина, Бунар, Присој и Заједница.

Тип села.

Владовце је село разбијеног типа и подељено је у три махале: Маринска, Горња и Деспотовска. Махале су међусобно удаљене од 10 до 15 минута хода. Све куће у махалама нису груписане.

Владовце је 1949. године имала укупно 6 родова у 29 домаћинстава.

Постанак, име села, прошлост и старине.

На месту Аниште и Корбуница – леже изнад села на развођу између Пчиње и Јужне Мораве – има старих гробова са очуваним плочама. Мештани мисле да је то гробље „римско“.

Између сеоских махала постоји потес Селиште. На Селишту су сњиве у којима су мештани ископавали темље од кућа а до скора се ту познавало гробље. Сматра се да је на Селишту раније било српско село. Једном је у њему завладала „колера, па истукла све“, осим једног брата и сестру, који су избегли. Касније сусе брат и сестра вратили и обновили село; брат је основао Маринску а сестра Горњу Махалу. Досељеници – род Паланци и други – основали су Деспотовску Махалу.

Ј. Х. Васиљевић истиче да је име села „постало од личности“. Од 1878. до 1912. године непосредно изнад Владовца водила је српско-турска државна граница. Тада су се многе породице иселиле у Србију. У поменуто доба турска војска посекла је сеоску шуму. Услед спирања, које је настало после тога, сада су многе њиве камените.

Пореклостановништва.

Родови су:

-Маринци, Никољдан и Ђурђевдан, су старинци. Потичу од брата који је са сестром преживео када је у селу „колера истукла село“. Куће су им у истоименој махали. Знају за исељене породице у јабланичком срезу (4 куће), лесковачком крају (3) и Прешевској Моравици (4).

-Илијинци, Никољдан и Ђурђевдан, су старинци. Потичу од сестре оснивача рода Маринци, која је преживела колеру. Куће су им у Горњој Махали.

-Деспотовци, Никољдан и Ђурђевдан, су рани досељеници, не знају за своју старину. Куће су им у истоименој махали. Имају исељених породица у гњиланском срезу (1), Рељану код Прешева (3), Београду (3) и у суседном Барбацу – где се зову Ђорђевићи.

-Паланци, Никољдан и Ђурђевдан, су добили име по крају одакле су досељени – околина Криве Паланке. Куће су им у Горњој Махали. Досељени када и Деспотовци. Имају по једну породицу исељену у јабланичком срезу и Војводини.

-Грознадолци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Најпре су живели у Деспотској Махали, па се касније  издвојили од ње. Имају по једну исељену породицу у Нагоричану код Куманова и Бујановцу.

Исељени родови.

-Јовићи и Владовчани су исељени у Стрезовац  код Прешева, први на купљену земљу, други као колонисти 1925. године.

-Станковићи и Пешини су исељени у Маминац код Прешева на купљену земљу 1913. године.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.