Порекло презимена, село Турија (Бујановац)

1. септембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Турија, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Село је под планином; лежи у подножју падине Зебал на западу и котлинске равни на истоку. Око 1500 метара јужно од Турије налази се Кончуљска Клисура, којиом води данашњи главни пут између Врањске Котлине и Горње Мораве.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара  дубоких од 3 до 7 метара. На атару избијају извори Ледина (тамо су две чесме), Голем Извор и Мухаџирски Извор.

Тип села.

Због положаја на граници равнице и планинске падине, Турија је по типу низно збијено насеље. Дели се на две махале – Арбанашку и Српску. Прва махала лежи десно а друга лево од дола.

Турија је 1951. године имала 39 домаћинстава.

Постанак села, име, селу, старине и прошлост.

Назив за село Турија вероватно је од оних народа, који су живели у овој области пре доласка српских племена. Можда ово име чува успомену на какву стару, римску тврђаву. Рушевине старе тврђаве постоје километар и по даље од Турије, сада у атару прешевског села Лучана. Испод села постоји велики камени крст – становници га зову Св. Спас. Он је припадао ранијим туријским Србима.

Арбанаси Турије причају да су данашње село основали њихови преци пре око 150 година. Тада су се из Северне Албаније иселила „пет брата“; сви су дошли у суседни Велики Трновац. Ускоро иза тога два брата из Великог Трновца прешла су не место Турије, где су основали данашње насеље. Срби из суседних насеља, међутим, веле да је Турија била српско село и да су се Срби раселили после арбанашког досељавања. Ово казивање мора се узети као тачније, јер досељени Арбанаси Турије задржало српске топографске називе – Купињак, Длаге Њиве, Малине Њиве и др.. Знају се поједини српски родови, који су се из овог села за време Турака постепено исељавали. Такви исељеници су:

-Тотинци, сада живе и Кметовцу  код Гњилана.

-Голчинци живе у суседном селу Ослару – Прешевска Црна Гора. Тамо су се доселили из Турије пре око 100 година.

Постоји предање да су село Трејак у сливу Кленичке Реке крајем XVIII или почетком XIX века основали досељени Срби из Турије. Од тих досељеника сада се у Трејаку намножило десет родова са 40 домова.

-Стаменовићи живе у Лопардинцу. Тамо су се доселили у XIX веку из Турије, где су били старинци.

-Цвејини живе и Божњевцу. Они су тамо досељени из Турије за време владавине Турака.

-Бојаџици су у селу Куштици. И они су досељени из Турије.

На атару Турије у пољу постоји потес Пашине Њиве. Припадао је врањском паши. Ранији Срби из Турије и поједини Арбанаси њиве су на поменутом потесу су обрађивали „на пола“. У другој половини XIX века Арбанаси су откупили пашине њиве од Адиљ-анаме, која је живела у Раковцу.

 

Садашње становништво.

Данас у Турији живе Арбанаси и Срби. Данашњи Срби досељаваали су се после ослобођења од Туарака.

Арбанашки родови:

-Јаија су од фиса у Северној Албанији. Презиме су добили по оснивачу рода, који се доселио пре 150 година. Имер, 61 година – Џелал – Алим – Имер – Јаја, оснивач рода.

-Муслија. Порекло и време досељења као и код поменутог рода Јаија. Становници рода Муслија раније су били познати као велики сточари; свака њихова кућа имала је по више стотина оваца и коза.

-Зека, поркло и време досељавања је као и код претходних родова. Презиме су добили по претку Зећиру.

Поменута три арбанашка рода потичу од два брата, који су досељени из Северне Албаније преко Великог Трновца те се због тога Арбанаси из Турије и Великог Трновца сматрају као рођаци и не склапају брачне везе. Неки њихови рођаци из Великог Трновца иселили су се у прешевско село Самољицу.

Српски родови:

-Стефановићи, Аранђеловдан, доселили су се 1913. године из села Кршевица.

-Сливничани, Аранђеловдан, су се доселили 1930. године из Сливнице.

-Митићи, Аранђеловдан, доселили су се из Дуге Луке. И тамо су били однекуда досељени.

-Димитријевићи, Никољдан, су досељени из Дуге Луке 1930. године.

-Милићи, Аранђеловдан, су досељени 1930. године из Рајчевца у Горњој Пчињи.

-Петровићи, Јовањдан, су досељени 1935. године из села Масурице.

Заједничка слава српских родова у Турији је Спасовдан, што су мештани одлучили у новије време. Тога дана долазе гости и тада је сабор код сеоксог крста.

Турија има два гробља; арбанашко и српско. Оба гробља су испод села.

Исељеници:

По ослобођењу 1912. године из Турије се иселило 15 арбанашких кућа – у Турску.

-Јаија, три куће.

-Муслија, две куће.

-Зека, девет кућа. Једна кућа се одселила у Бујановац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.