Порекло презимена, село Летовица (Бујановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Летовица (по књизи Летевица), општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ Порекло становништва села Летовица (по књизи Летевица), општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Летовица (Бујановац)

Порекло презимена, село Летовица (Бујановац)

Порекло становништва села Летовица (по књизи Летевица), општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ceлo лежи у суподини Црне Горе, северно од Црнотинца; куће су експониране према истоку и заклоњене од ветрова.

Воде.

Вода за пиће добија се из бунара, којих има скоро свака кућа, на шест чесама и четири кладенца. Главније чесме и кладенци зову се: Чешма Џамис (Џамиска Чесма), Чешма меди чепи (чесма са два „чепа“), Кладенац Ајдукит (Хајдучки Кладенац).

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су испод села. Утрина на којој се напаса стока лежи на падини Карадага изнад насеља Називи за потесе са обрађеним земљиштем су: Јаруге, Ливаде, Шаварина, Калила, Внеш (Виногради), Гури Орлова (Орлов Камел); називи за брда и шуме су: Пладниште, Река, Вори Коцит (Костин Гроб); Дупила, Ајмал, Завој, Плоча.

Тип села.

Куће су груписане по махалама. Махала Гаралица налази се изнад главног сеоског дела на даљењу од 5 минута хода. Остали део села је збијеног типа. Главне махале зову се: Курдичве, Беришас и Сопас. Родови у махалама живе помешано: осим муслимана, у истој махали живе правосливни српски становнипи и Цигани.

Прошлост u старине.

Име села, како казују досељени сеоски муслимани, остало је од ранијег стариначког православног становништва, затеченог приликом досељавања. Од првобитног становништва муслимани су примили и поједине топографске називе.

На месту сада званом Кодра Кишес (Црквене Брдо) раније је постојала црква. У моравичком селу Жујинцу слушао сам да је црква била посвећена св. Николи. Остаци од цркве сада се од распознају.

Дашас у селу живе старији муслимански и новији православни досељеници са нешто мало Цигана. Укупно Летевица има 43 рода са 126 домова.

Порекло становништва.

Муслимански родови су:

-Мемет Агас (13 к) и:

-Зумерови (11 к), од фиса Бериш. Оба рода живе у махали Беришас и воде порекло од истог претка који се звао Салаа. ореклом су из Малесије, одакле се доселили пре 150 година.

Исте су старости и родови из махале Сопас:

-Асанови (3 к),

-Рустемови (4 к),

-Дрнук (1 к),

-Идризови (6 к) и:

-Селманови (6 к). Сви припадају фису Coп. По томе их остали становници зову заједничким именом Сопњан. Старином су на Северне Aрбaније одакле су дошли идући преко Косова и Горње Мораве.

-Латифови (10 к) су млађи досељеници. Припадају фису Шаља. Старина им је y Северној Арбанпји.

-Велиови (6 к), од фиса Шаља. Сгарина и време досељавања као код Љатифових.

-Мула Синаит (9 к), од фиса Шаља. Мула Синан, оснивач рода, је предак из четвртог појаса. По Синану, који је био оџа (мула), род зову и Оџалар.

-Курдич (10 к), од фиса Шаља. Доселили се пре 120 година из Северне Арбаније. Име добили по претку ком је умро одмах по досељењу (кур ерде, кур вдич — кад дође, кад умре),

-Шаин (1 к), од фиса Краснић. Доселили се преко Самољице (Моравице) за време Турака. Старо им је презиме Идеци. Пореклом су из малесије.

-Фејзулови (1 к) су мухаџири из Масурице. Овде живе од 1873 г. Старина им је y Северној Арбанији. Фисну припадност не знају.

Године 1928. иселила се једна муслиманска породица у Биљачу.

Православни родови су:

-Ивковићи (3 к, св. Арханђео), доселили се 1912 г. из Коћуре код Врања.

-Стефановићи (2 к, Ваведење), доселили се када и Ивковићи из Клиновца (Ристовац).

-Ристићи (1 к, св. Никола), пореклом су из ристовачког села Жбевца. Овде су дошли 1912. године.

-Спасићи (2 и, св. Никола), досељени су 1924. године из Коћуре (Врање).

-Станковићи (1 к, св. Никола), дошли су после Спасића из врањског села Брестова.

-Стојкови (3 к, св. Арханђео), дошли су када и Станковићи из рговишта (Крива. Палавка).

-Цветковићи (1 к, св. Никола), доселили се пре 15 година из Кукова код Владичиног Хана.

-Крстићи (1 к. св. Арханђео), дошли када и Цветковићи из врањског села Црновца.

-Станојевићи (5 к, св. Никола) дошли су око 1930. године из Трговишта (Крива Паланка).

-Aранђеловићи (1 к, св. Арханђео) и:

-Стојиљковићи (1 к, св. Никола), досељени су 1930 г. из Кунова (Владичин Хан).

-Ђорђевићи (1 к, св. Никола), пореклом су из Барелића код Врања. Овде су дошли када и предњи родови.

-Јовановићи (2 к, св. Ђорђе Алимпије), дошли су из Марганца (Ристовац). Овде живе од 1930. године.

-Дејановићи (2 к, св. Никола), пореклом су из Коћуре (Врање). Доселили се 1930. године.

Најмлађи сеоски досељиници су:

-Стошићи (1 к, св. Никола), досељеника Коћуре (Врање);

-Здравковићи (1 к, св. Никола), дошли су из кривопаланачког села Радовнице и:

-Дебонци (1 к, св. Никола), пореклом су из ристовачког села Жбевца.

Сви наведени православни родови овде су насељени на купљено земљиште.

Сеоска слава православних родова су Духови. Изнад села постоји крст.

Цигани-Роми.

Крајем 1940 г. у селу је било 13 циганских породица. Од њих су 9 породица имале своје станове, а остали су били су настањени у зградама богатијих становника. Број породица стално се мења, са повећавањем за време пољских радова.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top