Порекло презимена, село Рајинце (Прешево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рајинце (по књизи Мало и Велико Рајинце), општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Ц Порекло становништва села Рајинце (по књизи Мало и Велико Рајинце), општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Ц Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рајинце (Прешево)

Порекло презимена, село Рајинце (Прешево)

Порекло становништва села Рајинце (по књизи Мало и Велико Рајинце), општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Мало Рајинце:

Положај насеља.

Село се налази јужно од Великог Рајинца., од кога је одвојено мањом планинском косом. Сеоске куће су по дну и на странама једне суве долине и оне су већим делом експониране према истоку. Око кућа су њиве. Вода се пије из бунара.

Прошлост.

Мало Рајинце је заселак Великог Рајинца и састоји се из једне махале у којој има 9 родова са 12 домова. Раније насеље се звало Мухаџир Маала и рачунало се као саставни део Великог Рајинца. Од 1912 г. махала се зове Српска, одвојена је од главног насеља и као заселак добила је име Мало Рајинце.

Данас у насељу живи досељено православно становништво. Пре њих, до почетка балканског рата, овде су живеле  15 мухаџирских муслиманских породица које су као колонисти дошли 1878 г. највише из околине Врања. Ти првобитни становници, са ослобођењем области од турске власти, иселили су се у Куманово и Малу Азију.

Порекло становништва.

Сеоски родови су:

-Јанови (2 к, св. Никола), дошли су 1912 г. Ив пчињског села Клиновца.

-Дешићи или Трничани (2 к, св. Арханђео), доселили су се из врањског села Трнице у исто доба када и Јаневи.

-Богдановићи (2 к, св. Арханђео), потичу од браће Божина и Анђелка који су дошли 1915 г. из истог места одакле су и Дешићи.

После 1912 г. дошли су још:

-Станковићи (1 к, св. Никола) из Клиновца (Ристовац),

-Арсеви или Донче (1 к, св. Параскева) из Недоксрстеника (Пчиња),

-Стојкови (1 к, св. Никола) Из Пчиње,

-Митевци (1 к, св. Никола.) из Пчиња,

-Илићи (1 к, св. Никола) из Богошева (Врање) и:

-Пешићи (1 к, св. Параскева) из Масурице.

Од побројаних родова Стојкови и Митевци су насељени као колонисти на утрину, док су остали дошли на купљено земљиште. Заједничка слава свих становниш је Велика Госпођа. O празницима становници из Малог Рајинца похађају цркву у Великом Рајинцу.

Велико Рајинце:

Положај насеља.

Село се налази у подножју Црне Горе при силаску Госпоинске Реке у равницу. Већи део сеоских кућа експониран је према југу или истоку.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде налазе се испод села с леве стране Моравице. Шума има врло мало изнад села. Топографски називи за њиве су: Блато, Кајсизје, Осој, Буџак, Ара Шаркит (Шаркова Њива); за шуму и брда: Дуња, Плоча, Врба, Букоци, Вакф, Кула, Реза.

Воде.

Вода за пиће добија се из бунара и чесама који су у близини кућа. Око села се налазе кладенци. Главнији су кладенци: Пладништге, Шаран Пули (Шарена Кокош), Уји Втофт (Хладна Вода).

Тип села.

Село је збијеног типа и низног облика. Средином села протиче река која га полови на два дела. Куће су груписане у махалама: Табак, Арсланска, Зенелска, Мехска, Хутска, Речна и Баканска. Све су махале у непосредној близини. Њихова су имена по главнијим родовима.

Село има 53 рода са 196 домова.

Прошлост и стрине.

Изнад села налази се место звано Селиште. Ту су пре неколико година откопани стари православни гробови. Код данашњих сељака очувана је традиција да је на Селишту постојало градско насеље („град“) са православнаш јужнословенским становницима. Казује се да је у ранијем насељу био веома развијен самарџиски занат. Насеље је имало и цркву, али је она касније порушена и њен материјал, по уверавању православних сељака, сада се познаје на џамији у Великом Рајинцу. На рушевинама старе цркве православни сељаци из Великог Рајинца 1939 г. саградили су нову која је посвећена св. Недељи.

Име селу.

Име Рајинце по једнима је остало од некадашњег оснивача села који се тобоже звао Раја. По другима име насеља је дошло од „раја“ (покорено становништво). Постоји и треће тумачење које наводи да је име села постало од „рај“ јер се насеље истиче богатством и лепим положајем.

Исељених стариначких православних родова из Великог Рајинца има: У Ослару (Алексићи), Леосају (Грбовци), моравичком селу Букуревцу (Анђелкови) и у ceлима Врањске Пчиње. Caдa y селу живи: 1 старииачки православни род, 35 досељених православних родова, 1 стариначки поисламљен род, затим досељени муслимани и Цигани-Роми.

Порекло становништва.

Родови православног становништва су:

-Ристићи (3 к, св. Арханђео), старинпи.

Остали родови су досељеници и то почев од 1912 године.

Родови досељени на купљено земљиште:

-Богдановићи (1 к, св. Арханђео), из пчињског села Трнице.

-Савићи (1 к, св. Никола), из ристовачког села Сејаца.

-Тасићи (1 к„ св. Никола), из Сурдулице.

-Брезовачки или Станковићи (1 к, св. Никола,), из врањског села Брезовице.

-Ђорђевићи (1 к, св. Арханђео), из Владичиног Хана.

-Андоновићи (1 к, св. Никола), из Јелашнипе (Владичин Хан).

-Mихалови (4 к, св. Никола), из кривопаланачког села Стајевца.

-Паланчани (3 к, св· Арханђео), из Криве Паланке.

-Николићи (2 к, св. Ђорђе Алимпије), из Кршезнице (Ристовап).

-Ивковићи (1 к, св. Никола), из Владичнног Хана.

-Стојановићи (1 к, св. Никола), из Краљеве Куће (Бујановац).

-Матићи (1 к, св. Никола), по месту старине овде их зову и Масуричаии.

-Црновчани или Павловићи (1 к, св. Арханђео), из Црновца код Врања.

-Љубићи (1 к, св. Ђорђе Алимпије), из Карадника (Бујановац).

-Митићи (1 к, св. Никола) и:

-Стојковићи (1 к, св. Арханђео), из врањског села Црног Врха.

– Вељковићи (1 к, св- Арханђео), из Клиновца (Пчиња).

-Димитријевићи (1 к, св. Јован), из Сурдулице.

-Крстићи (1 к, св. Арханђео), имају исто порекло као и Црновчани.

-Денковци (1 к, св. Арханђео), из Трговишта (Крива Паланка).

-Станојевићи (1 к, св. Никола), из Масурице.

-Нешићи (2 к, св. Ђорђе Алимпије) и:

-Ристићи (1 к, св· Арханђео), из Жбевца код Ристовца.

-Додићи (1 к, св Параскева), дошао Мирко Додић, учитељ, из врањског села Лукова. Ово је најмлађи род, досељен 1928 г. Мирко Дедић овде је сазидао кућу и купио земљиште.

Остали поменути родови углавном су дошли: 1912, 1915 и 1919 године.

Родови досељени као колонисти на утрину:

-Николићи (1 к, св. Димитрије), из Бараљевца код Ристовца.

-Арсини (2 к, св. Арханђео), из Пчиње.

-Митини (1 к, Крстовдан), Из Пчиње.

-Тасићи (4 к, св. Арханђео), дошли четири брата из ристовачког села Кршевице.

-Новаковићи (4 к, св. Никола), по месгу старине зову их и Масуричани.

-Костићи (3 к, св. Никола), из Сурдулице.

-Цветкови (1 к),

-Андон (1 к),

-Велиновић (1 к) и:

-Славкови (1 к), из околине Босиљграда. У селу су познати под именом „Бугари“. Сви славе св. Арханђела.

Сви православни становници у Великом Рајинцу заједнички славе Велику Госпођу и Бели Петак.

Поисламљеии су:

-Селманови или Потуровци (1 к), старинци. Сада се издају да су од фиса Тсача и каткада се убрајају као да су из муслиманског рода, Хутови. Од увек у роду била „једна кућа“.

Родови муслиманског становнишва су:

-Реџови (16 к), од фиса Соп. Реџо, од кота је остало родовске име, предак је из шестог појаса. За њега се зна да се као муслиман доселио из места Реч у Малесији пре 180 година.

-Мехови (21 к), дошли су одмах иза првог рода. Прича се да су њихови преци у Северној Арбанији били католици. Ово је њихово родовско име донето из старине, док су у Великом Рајинцу они познати под имевзом Шарко: веле по „шареном прасету“ које су носили из старине. Пре него што су ушли у Велико Рајинце они су сазнали да су становншги који су ту пре њих дошли из Арбаније по вери муслимани, стога ови закољу прале, промене имена и затеченом арбанашком становништву јаве да су муслимни

-Хутови (17 к), од фиса Тсач (неки кажу још и Елшан). Дошли су када и Мехови. Старину знају у Северној Арбанији.

-Бакан (8 к) од фиса Тсач. Доселили се из места „Бакан“ у Арбанији. Овде живе од пре 150 година.

-Ука (10 к),

-Табак (15 к) и:

-Суљ Сефа (4 к), сви од фиса Тсач. Доселили се када и род Бакан. Пореклом су из Северне Арбаније.

-Зенелови (14 к), дошли су пре око 120 година преко Горње Мораве. Старина им је у Северној Арбанији где су припадали фису Круја Зи.

-Аpсланoви (11 к), од фиса Соп. Доселили се из лесковачког села Мирашевца око 1850. године. Кажу да их одатле силом преселио врањски Хусеин Паша коме су становници из овог рода убили заптију. Даља им је старина у Северној Арбанији.

-Гаралици (16 к), од фиса Шаља. Доселили се око средине 19 века, преко планинског села Гара, где су живели око 40 година. Пореклом су из Северне Арбаније.

-Селманови (1 к), од фиса Круја Зи. Доселили се 1912. године  из Маминца (Моравица), где су провели око 30 година. Старина им је иста као и код рода Зенелови.

Исељени муслимани.

У турско доба исељена је 1 породица y Црнотинце (Салијови) и 2 породице (Веселови и Joнузови) у Биљачу).

Цигани-Роми.

У селу има 6 циганских породица, од којих три немају својих кућа. Ове циганске породице сматрају се као привремене. Три породице знају порекло из Бујановца, док су остали досељени из Биљаче. Цигани у Великом Рајинцy раде као наполичари, слуге и сеоски чувари.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top