Порекло презимена, село Ђорђевац (Бујановац)

23. фебруара 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Ђорђевац, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Село је на коси испод брда Св. Илије.

Воде.

Воду за пиће добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Орница, Арат–е–Браимит (Браимове Њиве), Арат-е- Гата (дуге Њиве), Чешма Ајдинит (Ајдинова Чесма); за шуму: Свети Илија, Река.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале, чији су називи по родовима који у њима живе. Куће у махалама нису груписане. Удаљења између појединих група кућа су око 5—10 минута хода.

Порекло становништва и старине у селу.

Арбанаси кажу да не знају да ли су им преци затекли село при досељавању. По предању забележеном у Пољаници Ђорћевац је пре доласка Арбанаса био насељен Србима. На брду Св. Илије стоје рушевине неког манастира или цркве. Од досељења Арбанаса у ово село има око 140 година. Арбанашко становништво је у њему расло прираштајем. До 1878. године село је већим делом било у сливу Ђорђевачке Реке (Врањско Поље). По разграничењу између Србије и Турске тај је део припао Србији, те су се све арбанашке куће тога дела села преселиле у западни део села да би биле у Турској.

Родови:

-Баљовит (5 к.);

-Ајдиновит (4 к.) и:

-Крејзалит (15 к.), су од фиса Тсача; досељени пре 140 година из Северне Албаније. У границама ове области су до 1878. године живели само Баљовити и две куће Ајдиновита. Остали су се преселили из источног дела села, који је тада припао Србији.

Године 1925. ce y Турску (Ада Пазар) иселило 7 кућа, па се после 3 месеца опет вратиле јер им се није свиђала додељена земља, а почеле их нападати и разне болести.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.