Порекло презимена, село Несалце (Бујановац)

12. јануара 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Несалце, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село се налази на левој страни Моравице, на високој заравни, непосредно изнад одсека. Средином села протиче Врбанска Река, која преко лета пресушује. Поред чесама u бунара око села има извора. Главнији извори зову се: Калила, Шипка, Крони Аскереве (Војнички Извор).

Земље и шуме.

Ливаде су поред тока Моравице, док су њиве на равни око села. Утрина, са нешто мало заостале шуме, налази се изнад села на падини Карадага. Топографски називи за њиве су: Подорница, Застава, Ледина, Слатина, Залина; за брда и шуму: Дупило, Ветерник, Козарник, Вотњак (Воћњак), Уларе, Бунари, Болосин.

Тип села.

Село је збијено. Дели се на пет махала: Маала Сопас, Маала Гашит, Маала Шаљас (ове три назвате по фисној припадносги становништва), Маала Алијовит и Маала Незировит (име добиле по главнијим родовима). Растојање између махала је незнатно. Све родовске куће нису груписане у једној махали.

Прошлост и стране.

Несалце је старо село. Име је добило, како се казује, по коси која је испод села и „личи на нос”. Раније је село било православно, али су се првобитни родови касније иселили, а делом затрли. 1878 г. иселило се из Несалца 14 српских домова у Бели Брег код Врања, где су познати под именом Нисалче. Томовци су били последњи стариначки род. Од њих је једна породица постојала y селу до 1928. г. када је изумрла, док су две њихове куће пресељене у Врањe. Из Несалца су, по казивању, Поповци у Давидовцу код Ристовца.

Стариначки становници имали су цркву св. Ђорђа. Крајем прошлог века црква је била у добром стању те се и живопис у њој познавао. Руевине цркве, испод села, сада се једва распознају. О месту званом Селиште код данашњег сеоског становништва није очувана никаква традиција. Од старина треба поменути и текију у Махала Сопас. Она припада роду Садие и има посебног чувара.

Данас у селу живи досељено муслиманско и православно становништво са нешто Цигана. Укупно Несалце има 33 рода са 129 домова.

Порекло становништва.

Родови муслиманског становништва су:

-Кубурови (7 к) и:

-Хасњан (11 к), од фиса Шаља. Старину имају у Северној Арбашји, где су чинили један род. Заједнички им је предак Мустафа. У Несалцу живе од пре 150 година.

Исте су старости још родови:

-Алијови (13 к),

-Незови (17 к),

-Мишкови (14 к) и:

-Чолак (5 к), који се доселили из Малесије. Припадају фису Гаш.

-Гуц (14 к),

-Абазови (6 к) и:

-Шабанови (9 к), сви од фиса Coп. Доселили се из Малесије преци из четвртог појаса. Сматрају се као млађи досељеници и познати су још под именом Дошљак.

-Мисим (1 к) су мухаџири из Врања. Дошли су 1878 г.

Исте су тодине дошли:

-Арифови (1 к) и:

-Сулејманови (1 к), мухаџири из Масурице. Фисну припадност не знају. Права старина им је у Северној Арбанији.

Из Несалца се 1912 г. иселило: 5 муслиманских мухаџирских породица у Турску, 2 из Махале Сопас прешле ду у Ораховац, 1 ( Селимови) у Стрезовце (Моравица) и 1 ( Неслачан или Дурак) у Букуревац (Моравица).

Православни родови су:

-Ристићи (1 к, св– Арханђео), старо им је презиме Свиларци. Род су са Свиларцима у Ослару. Овде су дошли 1912 г. из села Жбевца код Ристовца.

-Арсићи (1 к, св. Арханђео), доселили се 1924 г. из врањског села Требеништа.

-Војиновићи (1 к, св. Арханђео), дошли су када и Арсићи из Средњег Дела (Врање).

-Цветковићи (1 к, Ђурђевдан), дошли су пре 15 година из Радовнице (Крива Паланка).

-Станимировићи (1 к, св. Арханђел) су истог порекла као и Арсићи. Овде живе од 1928 г.

Најмлађи су досељеници:

-Љубићи (1 к, Ђурђевдан), дошли из Нерадовца (Врање);

-Цветковићи (1 к, св. Арханђео) су из Сгајевца, (Крива Паланка); и:

-Петровићи (2 к, св. Арханђео), дошли су из Требеништа (Врање).

Сви побројани родови, сем Војиновића, досељени су на купљена имања. Војиновићи су дошли на утрину као колонисти. О празницима православни становници из Несалца похађају цркву у Ослару.

Цигани-Роми

-Крајем 1940 г. у Несалцу је било 13 циганских домова. Њихов број, као и у осталим селима, није сталан. Дешава се неке године у селу да не буде ниједна циганска породица. Цигани се баве пољским пословима и служе код богатијих сељака по погодби на одређено време.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.