Порекло презимена, село Лучане (Бујановац)

12. јануара 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Лучане, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази на тераси с десне стране Јужне Мораве, непосредно при њеном изласку из Кончуљске Клисуре.

Воде.

Сем планинских поточића, становништво употребљава воду из бунара и неколико кладенаца. Преко целе године имају воду кладенци: Крони Втофт (Хладан Извор) и Трстеник.

Земље и шуме.

Њиве су на терасама и долинском дну, док је баровито земљиште око Мораве остављено под ливадама. На сеоском атару изнад села има проређене храстове шуме. Називи за њиве и ливаде су: Морава, Џаде, Бара, Шелче; за брда и шуму: Главичица, Равшина (Рамниште), Река, Делница, Ташлак (турски: камењар), Тушлица.

Тип села.

Лучане је по типу збијено село изузев 5 кућа од рода Рамови који су после 1912 г. саграђене на 10 минута хода у сверозападном правцу. Куће су груписане по махалама које су међу собом близу поређане. Сеоско махале су: Рамсна, Салаовска, Хусовска и Диколарска. Махале су добиле називе по главнијим родовима. Становништво у механизма је мешовито.

Прошлост u старине.

У општем делу изнето је да је по писаним споменицима најстарије село Лучане: помиње се у 13. веку када се као Лжане наводи да има 424 дома. О истом селу постоји помен и из 14 века. Тада се оно наводи као завештање новосаграђеном манастиру у Дечанима.

О давној старости насеља говори и народна традиција. По општем казивању Лучане је засељене „од римско време”. Муслимани наводе да су први становници у насељу били „латини“ и да је од њих остало име села. Али се код њих тврди да су у Лучану из доста старог времена живели и православни српски родови. Oни су се доцније раселили, јер су кроз село водили путеви „на четири стране”.

Постоји традиција и о томе да је раније у Лучану приређиван годишњи панађур. Код становника у Ослару забележено је раније да су Лучане било градско насеље и да су на његов панађур долазили становници и трговци из Врања, са Косова и других страна.

Старост Лучана потврђују и трагови материјакне културе Тако, на пример, непосредно изнад села, на Јужној Морави, очувани су схубови старог и по свој прилици веома значајног моста. Грађење моста становници у Лучану приписују Римљанима. Преко лучанског моста водила је попречна балканска комуникација која је са Косова и преко Гњилана излазиша у долину Јужне Мораве. На сеоском атару, код данашњих винограда, налази се место звано Каља. Ту становници налазе малтер, велике цигле и тесани камен. То су сигурни остали ранијих утврђених грађевина,.

Преци данашњих лученских муслимана, приликом досељавања, затекли су у селу неколико православних родова. Од њих су до краја 19 века у селу живели још: Деда–Јовини, Чочини и Стојилкови. Касније су се сви православни старинци из села иселили и на место њих у селу су живели досељени муалимани пореклом из Арбаније. Неки православни старинци напустили су село 1878 г., а последњи се иселили око 1900 г. У литератури се наводе православни српски исељеници из Лучана у Белом Брегу, Масурици и околини Ристовца.

На месту Ворате Моћме (Старо Гробље) очувало је старо хришћанско гробље где се сахрањивали Православни, раније исељени, старинци из Лучана. У селу, испред кућа муслимана Зејнула Салијевића и Рамиза Меметовића, до пре неколико година стајали су зидови од порушене цркве. Сада je на том месту саграђена нова црква на новодосељене православне родове. Нова црква посвећена је као и старија св. Параскеви. Има помена да се испод Главичице, до краја 19 века, налазиле рушевине и цркве св. Николе.

У селу данас живе досељени муслимани и православни са нешто Цигана. Укупно има 49 родова са 115 домова.

Порекло становништва.

Родови муслиманског становништва, су:

-Рамови (24 к), од фиса Тсач. Сматрају се као најстарији арбанашки род у селу. Доселио се Рамо, предак из шестог појаса. Старином су из Северне Арбаније.

-Хусови (21 к),

-Салаови (10 к) и:

-Дикови (14 к) су истог фиса и старине као и Рамови. Кажу да су досељени пре „двеста“ година.

-Н’евзатови (1 к),

-Веселови (1 к) и:

-Ахмет (1 к) су мухаџири из 1878 г. Први су пре тога живели у Честелину (Врање), после прешли у Кончуљ (Горња Морава), где су остали неколико година, па дошли у Лучане. Преко Кончуља дошао је и род Веселови. Они су још раније живели у Острој Глави (Врање). Ахмети су неко време живели у Бујановцу, камо се доселили из Врања. Сва три рода припадају фису Тсач и даљу старину знају у Северној Арбанији.

Родови православног становништва су:

-Младеновићи (2 к, св. Ђорђе Алимпије) и:

-Трајковићи (1 к, св. Арханђео), досељени из Жбевца (Ристовад). Овде живе од 1912 г. Оба рода дошла на купљено имање.

После првог светског рата доселили су се:

-Стојковићи (1 к),

-Ристићи (1 к),

-Дисићи (1 к),

-Митићи (1 к) и:

-Јовићи–Антон (1 к).

Прва три рода славе св. Николу, а остали св. Арханђела.  Сви су досељени на купљено земљиште. Пореклом су из Пољанице.

-Јовићи (1 к, св. Никола), досељени из Бање (Врање).

-Анђелковићи (1 к, св. Арханђео), дошли из Жбевца (Ристовац). Имање су кутшли 1920 г.

-Станојко (1 к, Митровдан), пореклом из Стајевца (Крива. Паланка).

-Стаменковићи (1 к, св. Јован), досељени из Пчиње. У селу их зову и Шоповима, јер су „прости“ и нису знали како се обрађује земљиште.

Сеоска је слава Ђурћевдан.

Цигани-Роми:

У селу има 31 циганока породица. Број циганских домова се стално мења: 19 породица имају својих кућа, док су остале настањене у зградама богатијих муслимана. Од Цигана 11 породица знају да су досељене из Бујановца.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.