Порекло презимена, село Љиљанце (Бујановац)

27. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Љиљанце, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Ljiljance

Положај села.

Село Љиљанце лежи на неравном земљишту испресецаном долином Љиљанске Речице и долиницама других повремених поточића. Околна насеља су: Жбевац, Богдановац и Жужељица.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара, којих има око 50 дубоких од 6 до 22 метра. На атару избијају слабији извори: Кислеа Вода или Дурачки Дол, Антин Дол и Стеванов Дол.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Мало и Велико Језеро, Камилариште, Аниште, Кука, Коњарник, Мајмиловце, Селиште, Липар, Манастириште, Кошарачки Рид, Росуље, Грабачки Рид, Забел, Цинцарска и Кућиште.

Тип села.

До друге половине XIX века ово село је било збијеног типа; лежало је у долинском дну око Љиљаанске Речице. Одатле су се становници разишли и данас је оно разбијеног типа. На левој долинској падини леже махале: Калајџијска, Ковачевска, Грмо-Долска, Цингурска и Маринска. На десној долинској падини су махале: Булуцка, Печинска, Решинска и Гагинска.

Љиљанце је 1951. године имало 103 куће.

Старине у селу и прошлост.

На атару постоји потес Селиште; лежи два километра југоисточно од Љиљанаца. Селиште је рашчлањено долинама. Тамо је лежало првобитно село данашњих становника. Потом су они насеље преместили на нижи положај поред Љиљанске Речице. То место се зове Кућиште. Трла и колибе мештани су имали на местима где су им данас куће. Из села поред речице, које је имало око 25 кућа, становници се се преместили крајем XIX века.

Изнад Љиљанаца, идући путем за Богдановац наилази се на потес Манастириште. Ту је био стари српски манастир посвећен Великом мученику Прокопију. Манастир је порушен „када је владао зулум“ под Турцима. Пред крај турске владавине на Манастиришту је саграђена данашња црква, посвећена истом свецу. Црквену славу у јулу слави цело село; тада свака кућа прима госте из околних насеља.

Потес Калимариште лежи близу Жежељице. За време Турака преко овог места водио је важан пут са севаре на југ. Од 1878. до 1912. године на поменутом месту налазила се мања турска касарна.

Аниште је потес поред Камиларишта.

Порекло становништва.

У Љиљанцу живе Срби. Становници већим делом потичу ос старинаца а мањи део је досељен.

Стариначки родови су:

-Ивчини; Калајџици; Паунковци; Грмодолци; Цингурци; Маринци; Алабак; Дучини; Терзикини; Решинци; Сомурови; Мумурузинци и Каралејци. Сви славе Аранђеловдан.

Број ових родова раније је био мањи па су се гранањем повећали. За Калајџице се наводи да су добили презиме по претку Калајџији. Грмодолци се зову по томе што су им куће у долу раније обраслом грмљем. У роду Алабак постојала је жена „која је имала посла са Турцима“. Од како се зна род Алабак је увек имао једну кућу.

-Ковачевци, Булуци и Перчинци, славе Никољдан. Изгледа да су они раније чинили један род. Ковачевци су се бавили ковачким занатом. У роду Перчинци преци су им раније носили перчине.

-Татарови, Св. Јован Претеча. У турско доба „код њихових жена долазили Татари“  – по чему је настало презиме.

-Падишарови, Св. Алимпије Столпник, је „стара фамилија, али се загубила“. Сада је остала само једна кућа.

Досељени родови:

-Биљини, Аранђеловдан, су досељени из суседног Жбевца, довела мајка децу приликом преудаје. У Жбевцу су припадали роду Ирдинци, даље порекло им је од Битоља.

-Кљунци, Никољдан, су пореклом из Биљаче код Прешева. Одатле се преудала мајка у овдашње Маринце и довела децу.

-Гагинци, Аранђеловдан. Нека жена се удала (не каже се одакле, оп. Милодан) за старца у Ковачевце и довела сина, од кога потиче род.

Исељеници.

-Маринци, једна породица се одселила у Ћуприју.

-Ничини у Крајмировцу и;

-Ничини у Жужељици воде порекло из Љиљанаца.

-Бобаре, који живе у Давидовцу, доселили су се из Љиљанаца.

-Стојковићи су се иселили у Врање.

-Ђорићи су се иселили у Грамаду код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.