Порекло презимена, село Велики Трновац (Бујановац)

1. септембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Велики Трновац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи на додиру планинске падине на западу и котлинске равни на истоку. Преко великог Трновца води важан каравански пут правца исток-запад. Са овим путем у Великом Трновцу се укршта пут правца север-југ. Овом селу су најближа насеља: Турија, Мали Трновац, Бујановац и Лопардинце.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара дубоких од 3 до 10 метара. На атару избијају слаби извори; Чешма Арђачит, Чешма Шерифит, Чешма Џамијас итд.

Земље и шуме.

По граници атара се налазе ови потеси: Гури Бард, Равша Трновас, Мулини Османи, Свињски Поток, Вори Муратит, Гури Филџани, Луковс, Прони Амидит, Прони Османит, Ула Раковцас, Прте Моравес (Преко Мораве), Лужец и Чешма Туриес. Унутрашњи делови атара испод села су: Росља, Залина, Фраше, Калдрма, Шаварина, Грегза, Бунари Авдас, Луги (Луг), Конопљиште, Зали Авмитет (Авметов Песак), Задина, Лужец, Божана и Врањски Пут. Потеси на планини изнад села: Равша Маде, Крш, Градиште, Азниште, Блато, Попче, Шаварина, Забел, Црни Дол, Бумбала и Бели Камен.

Тип села.

Велики Трновац је село збијеног типа. Куће су груписане у 11 махала: Зову се: Струкарска, Трупска, Тољска, Џаферска, Калска,Чавдарска, Селанагина, Терзинска, Аџи-Мусинска, Гашка и Циганска. Први 10 махала по становништву су арбанашке. Поред појединих Албанаца живе и малобројни Срби – којих нема у Струкарској, Терзиској и Аџи-Мусиној Махали.

Укупно Велики Трновац има 564 домаћинстава – податак из 1951 године. Ово је највеће село у Врањској Котлини

Постанак села, старине и прошлост.

Око два километра северозападно од села у долини Трновске Реке – близу рудника „Антимон“ – је узвишење Градиште (581 м). На врху овог узвишења познаје се кружни зид у рушевинама. Ту је био „римски град“. Данашњи мештани на Градишту често пута налазе и „стари римски новац. У подножју узвишења виде се стари грибови, зидине разних зграда и парчад земљаног посуђа. У неким гробовима пронађен је накит. За њих се у народу мисли да су припадали богатијим становницима. Гробови без накита сматрају се робовским. Мештани, даље, причају да је у подножју Градишта некада био трг за околна насеља.

Азниште је место удаљено километар западно од села. На овом месту има трагова порушених зидова.

Велики Трновац спада у стара насеља Врањске Котлине. Године 1400. ћесар Угљеша приложио га је Хилендару. Раније је Велики Трновац био српско-хришћанско насеље. Муслимански Арбанаси, који су се досељавали од друге половине XVIII , истерали су Србе. Од старих исељених српских родова зна се за:

-Помаковци су се иселили у Биљачу код Прешева у другој половини  XIX века.

-Терзијанци, није познато где су се иселили.

-Мирчини су се иселили у Раковац пре 70 година.

-Шербеџици и Бајаџици су се иселили у Доњи Врготош.

Данашњи Арбанаси  наводе да је девет српских породица исељено у Бујановац. Број исељених Срба је уопште велики, али се тај број не може поуздано утврдити. Велики Трновац је 1912. године је затечен као муслиманско-арбанашко село. Имало је нешто мало муслиманских Цигана.

У горњем делу Великог Трновца до 1935. године биле су рушевине старе цркве. Око ње су постојали стари српски гробови. После исељавања Срба Арбанаси су растурили видне знакове храма и гробља. Поменуте године на том месту је саграђена нова црква посевећена Цару Константину и Царици Јелени.

Друго црквиште постоји у садашњој арбанашкој Струкарској Махали.

Од данашњих Арбанаса у Велики Трновац најпре су дошли пре око 170 година преци од четири њихова рода, и то од родова: Труп, Струкар, Гаш и Терзи. После њих досељавали су се остали арбанашки родови. Велики Трновац данас има три веома запуштена гробља; арбанашко, српско и циганско. За потребе муслимана постоје две џамије. Џамија у Струкарској Махали и грађена је пре 46 година. У селу се налазе две текије. Њих су саградили преци арбанашког дервишког рода Аџи Муса.

У близини Великог Трновца 1878. године је повучена граница између Србије и Турске. Тада је турска власт, како се казује, хтела ово насеље да прогласи варошицом, да одреди недељни пијачни дан и да сагради касарне. Сеоски Арбанаси, „који су били силни“, то нису дозволили. Због тога је за варошицу проглашено суседно насеље Бујановац.

Састав и порекло становништва.

Сада у Великом Трновцу живе: Арбанаси у 477 кућа, Цигани (79) и Срби (14). По времену досељавања најстарији су Арбанаси, потом Цигани-Роми па Срби. Срби су се доселили после 1912. године.

Арбанашки родови:

-Труп (Рустановит, Абдичиколар и Фетовит). Пореклом су од фиса шаља уСеверној Албанији. Родовско презиме добили су по селу у старини. У Велики Трновац доселио се оснивач рода Кољ, који је био католик. Његови синови су постали муслимани. Овде живе преко 170 година. Муарем, 25 година – Иса – Кадрија – Ајдин – Абди – Џик – Асан – Кољ.

-Струкари (Муховит, Ахметовит и Муаремовит). Потичу од три брата досељена од северноарбанашког фиса Круе Зи, односно од његовог братства Битич. Оснивачи рода су били браћа Мијо, Авмет и Мурат. Овде живе од пре 170 година. На путу из Малесије Струкари су се задржавали неколико година као криптокатолици у криворечком селу Мучиворцу (и тамо има Арбанаса истог фиса). Од рода Струкари има огранака у Ваксинцу код Куманова и у Блацу код Качаника.

-Гаш (Нукадар, Лешовит, Ћоровиње, Хоџалар, Зековит и Имовит). Пореклом су фиса Гаш у Северној Албанији, област Малесије. Дошли су када и предњи родови. Имају родовских огранака у суседној Турији и у Самољици код Прешева (Трновци).

-Терзи (Рашитовит, Ибраимовит, Алитовит и Муслиовит). Потичу од четири брата. Дошли су из Северне Албаније када и претходни родови. Припадају фису Килмен.

-Аџи Муса (Дервишалар, Караканци, Шеларци, Гоголарци, Усалар, Кичиколар и Чарци). Пореклом су од фиса Тсач у Северној Арбанији. Ово је дервишки род. Досељени су после предњих родова.

-Џафер су пореклом из Северне Албаније. Они су од фиса Краснић.

-Тољ су пореклом од фиса Бериш у Северној Албанији (Малесија). Досељени су после предњих родова.

-Чавдар (Шабанит, Уковит и Чавдар). Пореклом су од фиса Кастрат у околини Скадра.

-Селман Ага (Таиралар, Лека и Аметовит). Пореком су од фиса Бериш у Северној Арбанији (из Дукађина). Родовско порекло добили су по неком познатом претку Селман-аги.

-Кал (Идризовит и Кало). Пореклом су из Дукађина у Северној Албанији.

-Џеладиновит, Абазовит, Асановит и Османовит, су дошли као мухаџири из Србије 1878. године. Даље порекло им је у Северној Арбанији.

Цигани-Роми.

40 цигански кућа рачунају се у старе досељенике. Деле се на родове:

-Шаћирови, Муртезови, Меметови, Алијији и др. Остали родови досељени су у новије време преко околних насеља.

-Саитови и Арифови су досељени из Мучиворца (Крива Река) и, али без помињања презимена осим једног,  4 куће из Огошта, 5 кућа из Горње Шипаншице, 10 кућа из Лучана, 9 кућа из Биљаче код Прешева (Аметовци, доселио се њихов дед) и 3 куће из Прешева.

Ове породице су раније живеле у спордним зградама поједних Арбанаса. Сада сви Цигани-Роми имају своје мале приземне куће; налазе се у Циганској Махали. Цигани раде као слуге и наполитачари. Само три породице имају нешто своје земље.

Српски родови.

-Стошићи, Никољдан, су се доселили 1912. године из Доњег Павловца код Врања.

-Николићи, Никољдан, су досељени 1920. године из Миловојца код Врања.

-Филиповићи, Аранђеловдан, су досељени 1925. године из Топлаца недалеко од Врања. Тамо су припадали стариначком роду Чифчици.

-Богдановићи, Аранђеловдан и Станковићи први, Никољдан, су дошли 1925. године из планинског села Белановца код Владичиног Хана. Даље порекло им је из околине Ћустедила.

-Николићи други, Аранђеловдан, су се доселили 1932. године из Јовца код Владичиног Хана.

-Николићи трећи, Никољдан, су досељени 1934. године из планинског села Островице код Владичиног Хана. Тамо си припадали великом роду Ковачевци. Даље порекло им је из Љубате код Босиљграда.

-Станковићи други, Никољдан, су дошли 1934. године из Моштанице код Врања. Тамо имају рођаке (Марчинци).

-Цветковићи, Никољдан, су се доселили 1939. године из суседног Лопардинца. Оснивач рода у Великом Трновцу био је колар. У Лопардинцу су припадали роду Рајковци, чије је порекло са Косова.

-Крстићи, Св. Богородица, су досељени из Белог Брега код Врања. Тамо су припадали роду Крстинци: даље порекло им је из Бујановца,

-Минићи, Св. Богородица, су дошли из Бујановца.

Поменути српски родови су се насељавали на купљена имања од појединих исељених Арбанаса.

Исељеници.

Исељени Срби супоменути у одељку о старинама и прошлости села.

Арбанаси:

-Струкаар, после 1912. године одсељено је 28 домова у Турску и 5 домова у Бијељину у Босни.

-Труп, 25 домова се иселило у Турску.

-Кал, 6 породица се иселило у Турску.

-Гаш, једна породица се иселила у Тирану.

-Тољ и Џафер имају исељене породице у Турску.

Три циганске породице су се иселиле у Скопско Поље.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.