Порекло презимена, село Трејак (Бујановац)

22. августа 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Трејак, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Високо насеље на левој падини долине Трејачке Реке, притоке Кленичке Реке. Куће леже на неравном земљишту испресецаном  доловима.

Воде.

Мештани се служе водом из извора-кладенаца и из бунара.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су по доловима, странама и заравнима. Њихови називи су: Старо Село, Големи Чукар, Гукави Дуб, Чука, Ливаде, Враниште, Црвена Вода, Зајачин Камен, Жута Вода, Цепотине, Деда Митине Трла, Миљкоска Ливада, Сечено, Вирови, Китке, Златина Корија – сада „чиста голина“, Јазбине, Река и Чивлак.

Тип села.

Трејак је село разбијеног типа. Дели се на крајеве који носе родовска имена: Деда Јовини, Преко Риђани, Дошљаци, Пејинци, Миљковци, Трајчани, Младенчини, Деда Митини, Деда Нешини и Веселинци. Растојање између оближњих крајева износи од 400 до 800 метара. У сваком крају живи углавном по један род.

У селу је 1951. године било 54 домаћинстава.

Постанак села и старине.

Поједини остаци од старина говоре да је овде било станоника из давних времена. На местима Старо Село и Сечено ископавају се земљани ћупови. Припадају неком „предњем становништву“. У ћуповима мештани су „крили жито“. Трагова од старина има и западно од села – у Веселинској Махали; налазе се остаци једне цркве, коју је градио „стари свет“ – познају се зидови. Код ове црквине, која је порушена за време Турака, мештани се скупљају на Ђурђевдан. Опустошење старог насеља морало је бити давно. Први досељеници данашњих родова у Трејаку затекли су густу шуму.

Оснивачи данашњег Трејака сматра се неки Тороман. Био је досељен из Турије код Бујановца. У Турији „Арбанаси су Тороману заклали сина на путу када је ишао уцркву“. Због тога је Тороман са другим укућанима крајем XVIII или почетком XIX века „избегао овде у пустару“. Најпре се населио на место сада звано Тороманска Чука. Оно припада суседној Куштици. Одатле је Тороман прешао у потес Црвена Вода, па у Старо Село. За оснивача села, Торомана, прича се, да је у Трејаку имао седам синова. Од њих се намножило 10 родова са 40 домова. Тороман је био храбар човек; једном је врањски паша тражио да му Тороман преноси сено на ливадама у Ратају. Тороман је кришом запалио пашино сено, које је било поред Јужне Мораве и тако се спасао од кулучења.

Најпре је Трејак било збијено насеље и лежало је на Старом Селу – југоисточни део атара. Када су се становници намножили у првој половини XIX века, они су почели да крче њиве даље од кућа. Стога су они тамо образовали нове крајеве села и тиме га начинили разбијеног типа. На Старом Селу данас нема кућа.

Североисточно од села је место Чивлак, које заузима око 3 хектара. Чивлак је припадао неком Турчину или Арбанасу из другог насеља. Неко време ову земљу су обрађивали станоници данашњег рода Чифчици. Земља је сада својина мештана Дрежнице.

Сеоска слава је Ђурђевдан. Била нека болсет па су због ње „заодили село“ на Ђурђевдан.

Порекло становништва.

Српско становништво Трејака, како је речено, потиче од досељеника. Највише их има из Турије код Бујановца, која је 1912. година била затечена као арбанашко село, затим, из Рајчевца у Горњој Пчињи и из других места.

Родови су:

-Деда Јовини, Преко Риђани, Зивлаци, Миљковци, Трајчани, Младенчини, Златини, Деда Митини, Деда Пешини и Веселинци – сви славе Никољдан. Ови родови намножили су се од деда Торомана, оснивача села. Тороман се доселио из Турије код Бујановца.

-Пејинци, Никољдан, потичу од деда Пеје. Доселио се по позиву побратима Торомана. Пеја се доселио из Рајчевца у Горњој Пчињи.

-Дошљаци, Никољдан, су досељени у XIX веку из Рељана код Прешева.

-Чифчици, Никољдан, не знају за своје порекло. Оснивач рода био је домазет у роду Веселинци. Они су радили на чифлику и по томе су им наденули презиме.

-Станисављевићи, Аранђеловдан, су се доселилив пре 15 година из суседног Јастрепца. Тамо су припадали роду Баба Ђуринци или Чергарци.

Иељеници.

-Деда Јовини, једна породица се иселила у Куштицу, једна у Кршевицу и једна у Бујановац.

-Дошљаци, једна породица се иселила у Братославце код Прешева и једна у Београд.

-Пејинци, једна породица се иселила у Прешево, једна у Неготин и једна у Београд.

-Зивлаци, једна породица живи у Прешеву.

-Миљковци, једна породица живи у Параћину.

-Трајчани, једна породица живи у Алексинцу.

-Младенчини, две породице живе у Прешеву и две породице у прешевском селу Ораховцу.

-Златини, једна домазетска породица се иселила у Раковац код Бујановца.

-Деда Митини, две породице су се иселиле у Прешево.

-Веселинци, пет породица се иселила у Прешево.

-Чифчици, једна породица се иселила у Прешево.

Остали исељеници из Трејака:

-Киваци, две куће се налазе у суседном Клиновцу.

-Трејаковци (5) живе у Топлацу код Врања.

-Крлежа (1) живе у Доњем Врању.

-Дошљаци (6) су у Рељану код Орешева.

-Филиповићи у Норчи код Прешева су пореклом из Трејака.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.