Poreklo prezimena, selo Trejak (Bujanovac)

Poreklo stanovništva sela Trejak, opština Bujanovac  – Pčinjski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Vranjska Kotlina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1951. do 1955. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Visoko naselje na levoj padini doline Trejačke Reke, pritoke Kleničke Reke. Kuće leže na neravnom zemljištu ispresecanom  dolovima.

Vode.

Meštani se služe vodom iz izvora-kladenaca i iz bunara.

Zemlje i šume.

Delovi seoskog atara su po dolovima, stranama i zaravnima. Njihovi nazivi su: Staro Selo, Golemi Čukar, Gukavi Dub, Čuka, Livade, Vranište, Crvena Voda, Zajačin Kamen, Žuta Voda, Cepotine, Deda Mitine Trla, Miljkoska Livada, Sečeno, Virovi, Kitke, Zlatina Korija – sada „čista golina“, Jazbine, Reka i Čivlak.

Tip sela.

Trejak je selo razbijenog tipa. Deli se na krajeve koji nose rodovska imena: Deda Jovini, Preko Riđani, Došljaci, Pejinci, Miljkovci, Trajčani, Mladenčini, Deda Mitini, Deda Nešini i Veselinci. Rastojanje između obližnjih krajeva iznosi od 400 do 800 metara. U svakom kraju živi uglavnom po jedan rod.

U selu je 1951. godine bilo 54 domaćinstava.

Postanak sela i starine.

Pojedini ostaci od starina govore da je ovde bilo stanonika iz davnih vremena. Na mestima Staro Selo i Sečeno iskopavaju se zemljani ćupovi. Pripadaju nekom „prednjem stanovništvu“. U ćupovima meštani su „krili žito“. Tragova od starina ima i zapadno od sela – u Veselinskoj Mahali; nalaze se ostaci jedne crkve, koju je gradio „stari svet“ – poznaju se zidovi. Kod ove crkvine, koja je porušena za vreme Turaka, meštani se skupljaju na Đurđevdan. Opustošenje starog naselja moralo je biti davno. Prvi doseljenici današnjih rodova u Trejaku zatekli su gustu šumu.

Osnivači današnjeg Trejaka smatra se neki Toroman. Bio je doseljen iz Turije kod Bujanovca. U Turiji „Arbanasi su Toromanu zaklali sina na putu kada je išao ucrkvu“. Zbog toga je Toroman sa drugim ukućanima krajem XVIII ili početkom XIX veka „izbegao ovde u pustaru“. Najpre se naselio na mesto sada zvano Toromanska Čuka. Ono pripada susednoj Kuštici. Odatle je Toroman prešao u potes Crvena Voda, pa u Staro Selo. Za osnivača sela, Toromana, priča se, da je u Trejaku imao sedam sinova. Od njih se namnožilo 10 rodova sa 40 domova. Toroman je bio hrabar čovek; jednom je vranjski paša tražio da mu Toroman prenosi seno na livadama u Rataju. Toroman je krišom zapalio pašino seno, koje je bilo pored Južne Morave i tako se spasao od kulučenja.

Najpre je Trejak bilo zbijeno naselje i ležalo je na Starom Selu – jugoistočni deo atara. Kada su se stanovnici namnožili u prvoj polovini XIX veka, oni su počeli da krče njive dalje od kuća. Stoga su oni tamo obrazovali nove krajeve sela i time ga načinili razbijenog tipa. Na Starom Selu danas nema kuća.

Severoistočno od sela je mesto Čivlak, koje zauzima oko 3 hektara. Čivlak je pripadao nekom Turčinu ili Arbanasu iz drugog naselja. Neko vreme ovu zemlju su obrađivali stanonici današnjeg roda Čifčici. Zemlja je sada svojina meštana Drežnice.

Seoska slava je Đurđevdan. Bila neka bolset pa su zbog nje „zaodili selo“ na Đurđevdan.

Poreklo stanovništva.

Srpsko stanovništvo Trejaka, kako je rečeno, potiče od doseljenika. Najviše ih ima iz Turije kod Bujanovca, koja je 1912. godina bila zatečena kao arbanaško selo, zatim, iz Rajčevca u Gornjoj Pčinji i iz drugih mesta.

Rodovi su:

-Deda Jovini, Preko Riđani, Zivlaci, Miljkovci, Trajčani, Mladenčini, Zlatini, Deda Mitini, Deda Pešini i Veselinci – svi slave Nikoljdan. Ovi rodovi namnožili su se od deda Toromana, osnivača sela. Toroman se doselio iz Turije kod Bujanovca.

-Pejinci, Nikoljdan, potiču od deda Peje. Doselio se po pozivu pobratima Toromana. Peja se doselio iz Rajčevca u Gornjoj Pčinji.

-Došljaci, Nikoljdan, su doseljeni u XIX veku iz Reljana kod Preševa.

-Čifčici, Nikoljdan, ne znaju za svoje poreklo. Osnivač roda bio je domazet u rodu Veselinci. Oni su radili na čifliku i po tome su im nadenuli prezime.

-Stanisavljevići, Aranđelovdan, su se doseliliv pre 15 godina iz susednog Jastrepca. Tamo su pripadali rodu Baba Đurinci ili Čergarci.

Ieljenici.

-Deda Jovini, jedna porodica se iselila u Kušticu, jedna u Krševicu i jedna u Bujanovac.

-Došljaci, jedna porodica se iselila u Bratoslavce kod Preševa i jedna u Beograd.

-Pejinci, jedna porodica se iselila u Preševo, jedna u Negotin i jedna u Beograd.

-Zivlaci, jedna porodica živi u Preševu.

-Miljkovci, jedna porodica živi u Paraćinu.

-Trajčani, jedna porodica živi u Aleksincu.

-Mladenčini, dve porodice žive u Preševu i dve porodice u preševskom selu Orahovcu.

-Zlatini, jedna domazetska porodica se iselila u Rakovac kod Bujanovca.

-Deda Mitini, dve porodice su se iselile u Preševo.

-Veselinci, pet porodica se iselila u Preševo.

-Čifčici, jedna porodica se iselila u Preševo.

Ostali iseljenici iz Trejaka:

-Kivaci, dve kuće se nalaze u susednom Klinovcu.

-Trejakovci (5) žive u Toplacu kod Vranja.

-Krleža (1) žive u Donjem Vranju.

-Došljaci (6) su u Reljanu kod Oreševa.

-Filipovići u Norči kod Preševa su poreklom iz Trejaka.

IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Vranjska Kotlina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1951. do 1955. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.