Порекло презимена, село Јастребац (Бујановац)

2. августа 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Јастребац, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јастребац је село на неравном земљишту испресецаном долинама и то између Кошарна, Клиновца и Трејака.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из кладенаца и три бунара. За време летње суше стока налази воду не местима где су „распадине и брежине“.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара носу ове називе: Стамболиски Гумна, Мали Мечак, Длаги Рид, Големи Чукар, Нивички, Свето Масло, Мала и Голема Ширина, Воденица, Руменски Чукар, Црногорско, Лојзишта (сада без винограда), Збириште, Равшино, Качарево, Опашина, Лештар, Просиште, Кућетина, Долинка, Стара Ћерана (у Горњој Махали), Горнати Дол, Срмско Долче, Орница, Гроб, Врла Чука, Доње и Горње Трлиште, Крмиште, Вирови, Попрдљиво и Рамниште.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на четири махале: Горња, Руменинска, Зајчинска и Баба Ћуринска. У првој махали живе два рода а у осталима по један.

Јастребац нема заједничку славу*. Становници Горње и Баба Ђуринске Махале славе Аранђеловдан и Ђурђевдан; становници махале Руменинци славе Никољдан и Духове а становници махале Зајчики славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

*Претпоставља се да је једна од ове две славе једна Крсна слава, оп. Милодан.

Јастребац је 1951. године имао 18 домова.

Постанак села.

Јастребац је младо насеље. Основали су га досељеници. Оснивачи су преци данашњег рода Деда Дешинци. Доселили су се пре око 130 година. После њих су са разних страна долазили и други родови.

Најпре је село, када јеимало 2-3 кућа, лежало на потесу Дрење покрај суседног Клиновца (то је сада клиновачко место). Када су се становници намножили, пре око 100 година, они су почели да крче оралију даље од кућа на удаљеним местима. У то доба земља око села „не била однесена како данас, већ је све било сложно, све планина (шума); куд хоћеш – тамо крчиш“. Тако су мештани прелазили на крчевине у којима су образовали нове крајеве и створили Јастребац разбијеним селом. На селишту Дрење сада нема „дуварина“, јер су их познији становници „исповадили“ и створили просторе за њиве.

Гробље је на месту Чука близу селишта Дрење. Атар овог малог села раније је био већи него данас. У новије време поједине делове атара (Мечак, Дрењак и др) присвојили су становници суседног села Клиновца.

Место Кућетина је покрај Горње Махале. Ту је живео неки деда Младен, дед појединих данашњих мештана поменуте махале.

Збириште је место, такође, покрај Горње Махале. Ту су се приликом „доброг дана“ окуљали становнци на весеље и разговор. Пре неколико година Збириште је присвојио сељак Младен Стошић – Поганац. Ново збириште мештани су основали код сеоског крста („куде свето место“).

На местима Горње и Доње Трлиште била су трла некод деда Ивана. На трлима је боравила стока од Митровдана до Ђурђевдана. То је било до 1912. године. До тада је кућа Ивана имала око 100 коза, 70 оваца и задругу од 20 укућана.

Пореклостановништва.

У Јастрепцу живе ови родови:

-Дешинци су пореклом из околине Лесковца. Доселили су се пре око 130 година (Младен, жив 70 година – Таса – Јанко – Деша, онивач рода, који се доселио). Деда Дешинци најпре су се населили и Кршевцу, потом на селиште Дрење а одатле прешли у Горњу Махалу.

-Деда Иванови су у Горњој Махали. Не зна се њихово порекло.

-Руменци су досљени из Жбевца. Имају посебну родовску махалу. Не зна се одакле су досељени у Жбевац.

-Зајчики или Линчини имају посебну махалу. Не зна се њихово порекло.

-Чергари или Баба Ђуринци су дошли из Сејаца. Тамо имају рођака, који не зна за своје даље порекло. У овом роду једна породица има презиме:

-Поганци.

Исељеници.

-Деда Иванови, иселило се пет породица. Једна у Прешево, затим у прешевско село Рељан (презиме Јастрепчани), две у Каравуково (Бачка) и у околину Панчева.

-Баба Ђуринци, иселило се четири породице. У околину Врања, Самољицу (тамо су Недељковићи) код Прешева, у суседни Трејак (тамо су Станисављевићи) и једна у Банат.

-Шебеци су се сви иселили у Честелин код Врања. Тамо се отишли после 1878. године.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.