Naselja Grada Beograda

249 komentara

1. 18. septembar 2017. u 06:04

   vojislav ananić

   Kaluđerica

   Podožaj. — Selo je u izvorištu potoka Bubnja, koji se u donjem toku zove Bara, leva pritočica Bolečice. Kuće su po blagim stranama doline.
   Tip. — Selo je podeljeno u dve male: Gornju i Donju. Najzbijenije su kuće po sredini sela. Rastojanje nekih krajnjih kuća s desne strane seoskoga puta iznosi 40—60 i 70—100 metara. Ima nekoliko kuća, koje su izdvojene od sela i dosta rasturene. Starine. — Mesto jedno između Kumudraži i Velikog Mokrog Luga, gde je od prilike pre 100 godina bilo današnje selo Kaluđerica, stanovnici zovu Stara Kaluđerica. Postanak sela i poreklo stanovništva. — Priča se, da je današnje selo, Kaluđerica, postalo onda. kada su stavovnici zbog čume prešli iz Stare Kaluđerice na mesto, gde je danas selo. I to prvo selo, a prema tome i današnje, nije tako staro. Osnovali su ga doseljenici iz Levča i istočne Srbije. Od tih prvih porodica i danas neke postoje u sadašnjem selu Kaluđerici. To su Musići i Becelunoviću. Noviji su doseljenici: Stojaanović — iz srpskih krajeva pod Turcima; Anđelković — od Prilepa; i dr.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

2. 18. septembar 2017. u 06:35

   vojislav ananić

   Beli Potok

   Položaj. — Selo je na severoistočnoj, najblažoj strani Avale, po njenim blagim kosama, koje su razdvojene dolinama.
   Tip. — Podeljeno je u dva kraja: Donji i Gornji, a van ovih ima mestimice kuća, za koje vele, da su «na brdu“, a za stanovnike, da su „s brda”. U krajevima se vide i grupe kuća po porodicama a pojedini delovi sela (sredina) ima izgled »drumskog“ sela.
   Ime. — Selo je prozvato po potoku tako zvanom Beli Potok jer su, vele, na njemu devojke platno belile. Poznato je i predanje, da je tu jednom dobro rodilo bijelo žito, a ima više potočića, pa se s toga ovako prozvalo.
   Starine. — U crkvenom dvorištu postoji nadgrobpi natpis (sveštenika) od 1781. god., u drugi od 1834. god.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Ovo selo ne spada u red današnjih starih sela u okolini Beograda. Bogić V. A. zabeležio je ovo: »Kažu, da je ovo selo u novije vrijeme postalo, jer zna se kad ovuda nije imalo kuća. Najstariji doseljenici u selu jesu Pirivatrići za koje se veli, da su prvi «zapirili vatru“. Ima ih po svima krajevima sela, slave Cv. Trifuna; niko ne nna, od kuda su se doselili.
   Posle njih došli su Čarapići iz Crne Gore i to iz Kuča. O njihovu prezimenu i dolasku zabeležio je M. Đ. Milićević ovo: Čarapića je u Kučima bilo oko trideset kuća, i svi su bili ljudi dobroga stanja. Jedan od njih nekako ubije pašinu kučku, i turski sud presudi: da plati za kučku kesu novaca (to jest 500 groša). Čarapići sastave pare da kučku plate; ali, da bi se Turcima koliko toliko osvetili, ne pošlju im pare u kesi, kao što je bio red, nego im ih pošalju u čarapi. Turci ih, kako se priča, od toga slučaja provovu Čarapići.
   Posle nekog vremena, navrznu se Turci da im otmu jednu odivu te da je poturče. Čarapići su se nekoliko puta oružjem branili od te napasti, ali najposle, videći da se ne mogu golemoj sili turskoj doveka odupirati, ostave svoja ognjišta, i krenu se da traže mirnije mesto. Došavši u Srbiju, jedni se stane u okrugu užičkom, drugi siđu u Mačvu u selo Hoćaj (kažu, da je od ovih bio i Stojan Čupić?), treći se ustave u selu Rakovu (od ovih je bila žena vojvode Lome), u okrugu radničkom, a četvrti se spuste čak u Beli Potok pod Avalom.
   U Belom Potoku nastanili su se Ivan i Jovan rođena braća Čapapiću. Tu su se oženili i decu izrodili. Ivan je imao sinove: Savu, Vasu i Tanasija, a Jovan: Marka i Marinka.
   Kad je Vasa, sin Ivanov, dorastao za pušku, baš je bio nemački rat (1787—1788). Tada se on upiše u dobrovoljce (frajkore), te je vojevao protiv Turaka”.
   I Pirivatrići i Čarapići nastanili su se ispod česmice Kamenica, u jaruzi — dolini, kojom teče Beli Potok.
   Porodica Erići, došla je iz Erske; slave Sv. Arhanđela. Bućentijeviću. čija je baba od Kopljaraca, te se zovu i Kopljarcima, došli su iz Bukovika (jasenički srez). Bila tri brata pa sva trojica od prilike pre 130 god. pošla iz Bukovika: jedan ostane u Vlaškoj, drugi u Parcanima, a treći dođe u Beli Potok, gde ga prime Čarapići i ožene iz kuće Kopljaraca.
   Pravi Kopljarci došli su iz Kopljara, a starinom su iz Crne Gore; najveća je familija u selu, ima ih 17 k., slave Sv. Luku. Bugarčići — Janjići — (8 k.) došli su iz južnih krajeva cppskih; slave Mntrov dan. Za Tomiće ne zna se od kuda su došli, imaju kumove u Darosavi i u Bukoviku. I dr.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

3. 18. septembar 2017. u 09:02

   vojislav ananić

   Grocka

   Položaj. — Varošica Grocka je na Dunavu o obe strane Gročanske Reke, desne pritočice Dunava. Prava je varošica pod Ciganskim Brdom, najbliža Dunavu i tu je čaršija, a od nje se izdvaja ostali deo Grocke, koji ima izgled sela i u kome su kuće bez reda rasturene. U tome su delu: Ćuluk, Bugarski Kraj, Prnjavor i Banatska Mala. Kroz Grocku vodi put (Carigradski Drum) iz Beograda u Smederevo, a iz Grocke jedan za selo Pudarce, a drugi za selo Zaklopaču.
   Poreklo stanovništva. — Kraj Ćuluk naselili su poglavto iseljenici iz varošice, koji su prelazili na svoja imanja. Osim njih u tome kraju ima doseljenika iz Bosne, »iz preka“, Makedonije (Tašići), Gradišta i dr. Bugarsku je Malu naselio knez Mihajlo doseljenicima od Vidina i Lom-Palanke, otuda su begali od Čerkeza. Pored njih (8 kuća) u ovoj mali ima naseljenika i iz ostalih srpskih krajeva. Lazapeeuću iz Omoljice Banat), a starina im je iz Vrčina, otkuda su pobegli »preko“ za vreme bežanije (1813. g.), pa pri povratku zaostali u Grockoj. Hučiću „iz preka“, iz Brestovca (pre 22 godine). Od ove male naseljene su nekolike kuće Bošnjaka. Prnjavor, koji je do Bugarske Male, naseljen je za vreme prvoga ustanka. Najstarija su porodica Tomiću (2 k.), koji su došli iz Resave (Gložane), a nekoliko je porodica doseljeno iz okoline Paraćina. Banatska (oko 10 k.), koja je iznad Prnjavora, naseljena je pre 10—15 a i to doseljenicima iz Brestovca, Omoljice i iz Pančeva.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

4. 18. septembar 2017. u 09:21

   vojislav ananić

   Mala Moštanica

   Položaj. — Selo je poglavito s desne strane Baričke Reke a po plećatim kosama, koje se s obe strane prema reci spuštaju. Ima kuća i po ravni doline, na podnožju kosa, između kojih uj dosta duboke i prostrane doline.
   Tip. — Selo je razbijenog šumadijskog tipa, a po okrajcima ima razbijeni starovlaški tip. Deli se u ove glavne krajeve: Drenjanski, Vilipovića, Nikolića i Šarčevića Kraj.
   Neki su krajevi po plećatim kosama, duž kojih vodi širok seoski put. S obe strane puta su Kyće, uvučene u dvor. Uz selo ima i raselica, koje su van ostalih kuća dosta daleko. U selu ima oko 70 kuća.
   Starine. — Ispod današnjeg seoskog groblja postojalo je madžarsko groblje, od kojeg danas nema tragova. Tu je bila i neka stara crkva, vele madžarska. Kod škole su iskopane neke ploče. Stari put, koji je iz Beograda vodio, kroz ovo selo, i danas se poznaje — „džada“ više Lipika blizu kuća Šarčevića. Dolina jednog potoka — desne pritočice Baričke Reke, zove se Selina, ali se ne priča, da je tu ikada bilo selo.
   Postanik sela i poreklo stanovništva. — Kada je ovo selo zaseljeno ne može se saznati. U selu ima dosta starih porodica — starinaca — za čije se poreklo ne zna. To su: Vilipovići (8 k.) slave sv. Mratu; Nikolići, od kojih se neki zovu Saviću, a ranije se zvali Hediću (3 k.) — slave sv. Arhanđela, zovu ih i Barjaktarevići; Šarčevići (13 k.) — sv. Stevana; Dimitrijeviću (3 k.) — sv. Stevana; Pantić Marko (1 k.) — Mihajlović Dimitrije (2 k.) — sv. Arhanđela; Pantelići, a po starini Šišakovići (8 k.) — sv. Tomu. Ostale su porodice doseljene. Drenjani (13 k.) — iz Drena (kolubarski srez), slave sv. Jovana. Varničići (9 k.) — iz Divaca (valjevski srez). Šošići (5 k.) — poreklom iz Ostružnice, slave sv. Arhanđela. Veselinovići (5 k.) — iz sela Trnova vele blizu Deligrada(?); otuda im je došao otac pre 60—70 god., pa se i udomio u selu (u kući Vilipovića). Zovu ih i vBugarčići“. Živan Stevanović (1 k.) — iz Rudske, a starinom Ličanin, Lazareviću (1 k.) — iz Bosne slave sv. Ignjatija. Cvetković Radenko (1 k) — iz sela Vrapče (blizu Trna u Bugarskoj, došao još kao dečko da argatuje, pa i zaostao u selu kao dovodac. Slavi Mitrov dan. Blagojević Živan (1 k.), slavi sv. Arhanđela i Milojević Filip (1 k.), slavi Đurđevdan — ne zna se odkuda su doseljeni, kao da su starinom iz ovoga sela. U ovome selu nema mnogo novijih doseljenika. Glavni deo stanovništva čine starinci i stariji doseljenici. Priča se, da je bilo novijih doseljenika iz Bosne i iz drugih zemalja, pa ih stanovnici ovoga sela rasterali, jer se, vele, visu vladali kako treba: hvatali ih u krađi i u dr.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

5. 18. septembar 2017. u 09:59

   vojislav ananić

   Barajevo

   Položaj. — Selo se sastoji iz dva dela: iz sela i iz čaršije, koja liči na varošicu, a zove se Bagrdan. Selo je po stranama i površini više kosa, koje su među sobom rastavljene potocima i razrivenim jarugama.
   Tip. — Veoma je razbijeno. Deli se u 7 krajeva: Ravni Gaj — prvi do Lisovića, Karaula — do Ravnog Gaja; Stražarija — od Karaule je razdvaja Popovo Brdo; Dubrave — severno od Stražarije; Tanki Rt — južno od kose, na kojoj su Karaula i Stražarija, potok Veliki Valov odvaja drugu kosu, na kojoj je Sred-Selo, najstariji kraj, gde je i crkva i seoska škola, Reka Barajevica odvaja Sred-Selo od Glumčeva Brda, a potok Miroševac odvaja poslednji kraj sela Nenadovac od Glumčeva Brda. Kuće su bez reda rasturene na raznim rastojanjima, a mestimice se vide i manje grupe kuća.
   Stanovi. — Stanove stanovnici ovoga sela imaju po Draganovcu, Kremenitim Njivama i po Maloj Lipovici.
   Ime. — 0 postanku imena Barajeva postoji ovakva priča. Kada su prvi doseljevici došli u ovaj kraj, tražili su mesto, gde će se nastaniti ali zbog oskudice u vodi išli su svuda po okolini i najposle se nastanili ispod jedne bare po kojoj i selo, koje oni osnovaše, bi prozvato Barajevo.
   Starine. — Ima mesta, gde su iskopavane rimske cigle i grobnice od kamena sa pločom ozgo. U selu ima i starih crkina. Na mestu Ceraku postoji madžarsko groblje. Priča se, da je preko Barajeva išao put iz Beograda za Čačak, Javor, Sjenicu i Prizren. Starim selom zove se mesto jedno pod Kremenitim Njivama, odakle su stanovnici prešli na današnja mesta.
   Postanak sela i poreklo stanovinštva. — I za najstarije porodice u ovome selu zna se, otkuda su doseljene. Jankovići — od Sjenice. Bušići (Pantelići, Uroševići) — od Sjenice. Tašići, Ivanovići, Dukatovići — jedna porodica poreklom od 4 brata : Entraša, Pentraša, Sekule i Drakula, koji su se pre 150 god. doselili od Sjenice. Ivanovići i Dukatovići su od Entraša, Avramovići od Drakule, a Tašići od Pentraša; Sekula je poginuo ne ostavivši poroda.
   Petrovići (staro im prezime Mućiću) — došli pre 30 god. od Sjenice. Prešli na Javoru. Prvo su se nastanili na mestu zvavom majdanima i stanovali u rupama i izdubljenjima u krečnjaku. Petkovići — poreklom od bega, prebegli iz Turske pa se pokrstili. Radovići — od Sjenice. Bugari — od Leskovca. Popovići — od Valjeva. Joeanoviću i Sokolovići — uljezi, iz pirotskog okruga. Ignjatovići (2 k.) — iz Bosne pre 40 god. Jovanovići — iz Bosne. Crnogorci (4 k.) — iz Crne Gore. a naselili se u Kremenitim Njivama. Petrovići (Gajići) — iz Mirosaljaca (Dragačevo). Subići — iz Hercegovine. Markovići — iz Istočne Srbije. Nikolići — „Iz Preka“, vode poreklo od uljeza koji je došao u selo pre 40 godina. Jovanovuću — s Kosova (vele iv Drnilovića) „Epe“ Mapunkoviću — od Niša; Obućine s Kosova. Stanojevići — iz Guberevca. Pre 1b godina doselilo se nekoliko kuća iz smederevskih sela Binovca, Drugovca, Badljevca. U Bagrdanu su trojica dućandžije: jedan iz Pocerine, jedan iz Grčke, a jedan iz Hercegovine. Najpre su stanovnici živeli bliže reci, pa u Starom Selu pod Kremenitim Njivama, a odatle su prešli na sadašnja mesta, gde su tri najstarija kraja ovoga sela: Sred-selo, Karaula i Stražarija.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

6. 18. septembar 2017. u 10:27

   vojislav ananić

   Lisović

   Položaj. — Selo se prostire po dvama plećatim brdašcima, pobrđima, koja su rastavljena Suhom Rekom. Po njima ima dosta paše, te su tuda rasturene i mnoge kolibe.
   Suha Reka za vreme kiše plavi samo njive i livade pored nje.
   U selu ima dosta ivvora i bunara, a i dve česme. Izvori, sa kojih se pije voda jesu: Ivankov, Šojkin, Veliki i Mali, Davidov, Ćajin, Vrela, Točkovi, Jazavnik, Trskova Bara, Ćorinac, Hajdučica, Jovčevac, Izvorac, Brod, Točak, Polane i dr.
   Zemlja, paša i šuma. — Zemlje za obrađivanje ima dosta, a plodnosti je različne. Nešto je zemlje oko kuća, a ostalo van kuća. Pašnjaka ima nekoliko u selu i van sela. Na ¼-1/ sela ima šume na mestima zvanim: Poljane, Vinogradi, Cerak. Majstorski Rt, Šiboviti Rt, Vis, Steaanooe Njive, Kamenac Zelena Bara, Velika Bara, Zbeg, Grabovac, Rt, Luke, Ravni Gaj, Jovčevac i dr.
   Tip. — Lisović je veoma razbijeno selo, deli se u ove krajeve: Spasovinu, Grabovac, Rt i Sred-Selo.
   Ime. — O imenu sela Lisovića priča se ovo: kada su prvi doseljenici došli u ovo selo, zatekli su veliku šumu, i, kako je bala jesen, beše popadalo silno lišće na zemlju: oni se začude i reknu, kako je to baš lisovito mesto, te tako, vele, nasta ime Lisovito mesto a od ovoga docnije posta ime Lisović. Kraj Spasovina prozvat je po nekome Spasoju, koga je, vele, tu prilikom oranja ujela zmija, te je od ujeda i umro.
   Starine. — Na mestu Madžariji, priča se da je bilo madžarsko groblje. Ima ostataka kaldrme od staroga puta koji je vodio iz Beograda, preko Barajeva dalje na jug. Doskora je u selu postojao i most, preko kojeg je vodio taj put.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — I u ovome selu ima nekoliko porodica, za čije se poreklo ne ana. To su: Milovanovići, Pistiću.
   Za ostale se porodice zna, otkuda su doseljene. Mijailovići, (20 k.}, Paynoviću (12 k.), Sretenovići i Minići — iz Šarana (takovski srez), Tešići — iz rudničkog okruga; Savići — pre 100 god. iz Prištine; Bojaniću — iv Brezove (moravski srez). Nenadovići — iz Garaša. Docnije su se doselili: Mihajilovi&i iv Garaša; Baričanovići — iz Bariča (Posavina); Vasići i Vujanovići — vz Bosne; Jankovići — iz užičkog okruga; Vukosavljevići — iz Bijela Polja; Stankovići — iz Ćustendila; Veličkovići — iz Vrpčeva (?). Radoslvljevići— iz Krajkovca u Toplici; Ivankovići — iz Kačera; Đorđevići — iz Zagrađe (kačerski srez); Stanisavljevići — iz Beršića (takovski srez); Kovandžići — iz rudničkog okruga; Nešići — iz rudničkog okruga; Mijailovići — iz Vrela kod Gornjeg Milanovca; Aleksići — iz Usoraca u Bosni; Bogdanovići — iz Trnave (rudnički okrug); Stankovići — iz okruga valjevskog; Jevtići i Tomići — iz užičkog okruga; i dr.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

7. 18. septembar 2017. u 10:43

   vojislav ananić

   Baćevac

   Položaj. — Selo je na stranama kose. Oko kuća su njive, kojih nema dole u dolini, gde su paše.
   Tip. — Ovo se selo deli na dva kraja: Gornji i Donji Kraj, Oko kuća ima prostranih voćnjaka.
   Ime. — Priča se, da je selo tako prozvala, Baćevcem, Prokleta Jerina. Starine. — U ovome selu postoji selište, i vele, da je tu bio turski han, pored kojeg je vodio put Beograd — Barajevo. Tu iskopavaju rimske cigle i kamenje sa rimskim natpisima.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Najstarije su porodice u selu i ne zna se otkuda su doseljene: Šindije (Vlljkovići/, Ćurčići i Jankovići. Za ostale se porodice zna poreklo. Mihajlovići se zovu i Madžarevići. Vele, da su u selu bili Madžari, pa kada su došli Srbi, jedan od njih ostane i od njega zaosta porodica Madžarevići, koja docnije izumre. Na njeno imanje dođu Mihajlovići, koje po tome što su bili na imanju Madžarevića, prozovu Madžarevići. Gajići — iz Stare Srbije, došli pre 120 godina, slave sv. Tomu; Jankoviću — (Topalovići, Sarići) — došli iz Stare Srbije, slave sv. Trifuna (12 k.: Maslari — iz Sjenice; Doktorovići (Mojsilovići) — iz Sjenice. slave sv. Arhanđela Mihajla (10 k.); Gotovčevići (Ljubinkovići, Ivanovići) — iz Stare Srbije, slave Đurđevdan; Dimitrijevići — iz Bavaništa (Banat) pre 80 godina, slave Mitrovdan; Filiiovići — iz Kara-Vlaške, zvali ih Kara-Vlasima, slave sv. Nikolu (2 k.); Bugarčići ili Blagojevići — iz Žarkova, došli na zemlju nekog „Bugarina“, slave sv. Nikolu; Mapunkoviću — iz Crne Gore, od Pipera, zvali ih “Strukarima», jep su nosili struke, slave sv. Jovana; Mitrojeviću — iz Bajevca (valjevski okrug); Milanovći — iz Hrvatske, došli pre 60 godina, slave sv. Arhanđela; Aleksići — iz Stare Srbije, slave sv. Luku; Petrovići (Sinđići) — iz Bosne, došli na imanje Vitorovića, slave sv. Jovana (5 k.); i dr.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

8. 18. septembar 2017. u 12:19

   vojislav ananić

   Senaja

   Položaj. — Ovo je selo na potoku Bogazu, pritoci Ralje, a po podnožju venca Suvarja, koji se pruža uporedo sa Bogazom. Na južnoj se strani sela izdiže Osovlje, od koga se jedan oniži ogranak spušta dosta strmo nad samim selom. Kuće na tom ogranku čine zaseban — Ciganski Kraj.
   Potok Bogaz pri nadolasku zasipa po malo, ali ne nanosi štete kućama.
   Izvora ima dva: Krak, od kojeg teče potok Krak, koji se ispod sela sastaje sa potokom Bogazom i Prepuz iznad sela u Suvarju. Voda se sa tih izvora pije i mučno bi selo bez njih postojalo, jer su bunari, kojih u selu ima, plitki i često presušuju; iz njih se voda uzima većinom za drugu upotrebu.
   U selu ima hladnoće kao i u okolini. Od vetrova je najjači i najhladniji severac, s koje strane selo nije ničim zaklonjeno.
   Zemlja, paša i šuma. — Zemlja je za obrađivanje oko sela, na istočnoj i severnoj strani udaljena do l/A sah. Obično se seje kukuruz, pšenica, ječam, ređe ovas.
   Po Suvarju i Osovlju ima ispaša, koje su u blizini sela. Šume ima mestimice i to vrlo malo. Obično je cer, granica, lužnik i dr. Po Suvarju i Osovlju ima i šumarica — izdanaka od isečene šume. Zemlja je osrednje plodnosti. Jedvoj porodici da umereno živi treba 6—8 lanaca zemlje, bar dva vola i nešto druge stoke.
   Tip. — Kyće su u Senaji mnogo zbijenije no u okolnim selima. Selo se deli na dva kraja: Đurkov — severni i Krupežki — južni. Osim njih POSTOJI i Ciganski Kraj. Rastojanje je između krajeva neznatno, razdvaja ih potok Bogaz. Kuće su rastavljene okućnicama, koje su uopšte vrlo male, te je i rastojanje između kuća malo. Samo ima na Suvarju nekoliko kuća koje su više udaljene od ostalih. Kuće su bez reda raspoređene pored potoka Bogaza. Svaka grupa kuća, koja je deobom zadruga postala, zove se po prezimenu porodice, koja se tu namnožila. Nekolike kuće na Suvarju od skoro cu postale deobom zadruga, čiji su odeljeni zadrugari prešli tamo. Stonovnici Đurkova Kraja zovu se: Đurkovići, (5 k.), Poiovići (3 k.j, Đorđevići (6 k. , Jovanonovići (2 k.). Joksići (5 k.), Markovići 2 k.); Krupežkog Kraja: Krupeži (10 k.;, Stankovići (4 k.), Đorđevići (1 k.), Pavlovići (1 k.); a Ciganskoga Kraja: Bošnjakovići (15 k.), Dubonci (5 k.. Dunići (6 k.), Jovanoviću (4 k.), Đorđevći (4 k.), Baculjeviću (3 kuće). Kuće su zbijenije svakako zato, što je selo sa tri strane pritešnjeno brdima, te nije bilo prostora ostavljati velike okućnice ili se gde dalje nastanjivati.
   Ime. — Senaja je prozvata po senu, koje je za vreme Turaka iz doline Bogaza denuto na mestu, blizu kojeg je danas celo. Mesto, gde je bilo selo, i danas se poznaje (do sela na severnoj strani), kao i mesta po vencu Osovlju, gde su bile karaule za stražare koji su seno čuvali.
   Starine. — Priča se, da je u Krušaku bilo madžarsko groblje, a svakako i selo, gde sada izoravaju ciglje.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Najstarija su porodica u ovome selu Krupeži poreklom iz Gruže a po nekima od Krupnja), otkuda im je došao predak sa 4 sina. Posle njih došao je Đurko sa 4 sina i 2 sinovca — iz Gruže. To su najstariji doseljenici, te su i krajevi, Krupežki i Đurkov, gde im žive potomci, najstariji. Za njima su se doselili: Joksići iz Ljuljaka (Gruža), jer su čuli da su neki Gružani amo došli i našli puste zemlje, te se i oni zbog toga dosele; Đoka iz Kolašina, gde je poubijao neke Turke i zbog toga pobegao; Zora iz Lisica (Dragačevo), za njim su došla i njegova 6paća čuvši, da ima puste zemlje; Đorđevići — iz Lipovca Gruža ; i dr. Seoska je slava sv. Vartolomej.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

9. 18. septembar 2017. u 12:56

   vojislav ananić

   Mihajlovac

   Položaj. — Selo je na jednoj kosi blagoga nagiba. Kuće su na zemlji crnici. Voda se u selu pije iz bunara (duboki 15—30m.), koji leti često presuše, te se narod i stoka dosta zlopate. Oko sela nema skoro nikakve šume. Od skoro su seljaci počeli saditi bagrem, ali ponajviše kao ogradu oko njiva.
   Tip. — Selo je podeljeno na ove male: Ersku, Bugar-Malu, Lukićevsku, Rakića, Živića, Stevanovića, Kondića, Karlića Malu i dr. Male su jedna uz drugu. Kuće su zbijene, te oko njih su vrlo mali dvorovi. Poređane su bez ikakva reda. Samo su duž druma, koji vodi iz Smedereva u Palanku, kuće poređane tako da liče na šor. Tu ima nekoliko dućana, mehana, škola i crkva. Veći deo stanovnika jedne male preziva se jednim prezimenom i slavi istu slavu. Ovome selu pripada zaselak Dobri Do koji ima svoga kmeta.
   Ime. — Priča se, da je najstarije ime ovoga sela Tarinac, a potom je bilo prozvato Konjska. 0 postanku imena Konjska priča se ovo: Jednom, kada su ovuda prolazili carski konji i kamile iz Carigrada, naiđu na rečicu, koja je blizu sela (pritoka Jezavina), ali se u njoj konji podave, a kamile isplivaju. Zbog toga vele, car naredi, da se rečica prozove Konjskom, a po njoj i celo bi prozvato Konjska. Docnije je (1859. god.) prozvato današnjnu imenom Mihijlovac .
   Starine. — U okolini ovoga sela ima nekoliko selišta. Najstarije je, vele, Dobronica, na j. od sela. Tu su sada seoske njive i utrina i na prostoru od 3 sah. nalaze stari ostaci: komadi od cigalja, starih lonaca, crepulja, kućni temelji, sitni srebrni i bakarni novci i dr. Kako je nestalo tog naselja ne zna ce. Jedno mesto na severoistočnoj strani Dobronice zove se Varoševo. Selište Jablonovac je na j. z od sela. I tu se nahode komadi od cigalja, lonaca, sitan novac i dr. Kako je nestalo toga naselja ne zna se. Bilo je blizu druma, te su ga Turci često napadali i pljačkali. Zna se, da su se Nedeljkovići sa toga mesta doselili, a priča se, da je Stanoje Glavaš dolazio u Jablonovac i uzimao od seljaka stoku, ali se ne zna, da li je tada Jablonovac bio selo ili ne. Kućište je na i. od Mihajlovca. I tu ima istih ostataka starina kao i na prethodnim selištima. Ne zna se, kako se to naselje zvalo i kako ga je nestalo. Pominju se neke porodice, da su se odatle doselile u Mihajlovac.
   Izgleda, da su sva ta naselja raseljena zbog turskih zuluma.
   Postanak sela i poreklo svanovništva. — Najstarija su porodica u selu Nedeljkovići (3 k.). Priča se, da su se doselili sa Jablonovca, koji je (selište) ½ sah na j. z. od Mihajlovca. Slave Vračeve. Za njima po starini dolaze: Lukići, Rakići, Stevanovići, Tarići, Kondići i dr. Lukići (velika porodica, od kojih su Đorđevići (Crnjaci), doselili se sa današnjeg mesta Kućišta, koje je na 1 1/2 sah. istočno od Mihajlovca. Slave sa. Stevana. I za Rakiće se priča, da su došli sa Kućišta. Slave Đurđev dan. Stevanovći (dosta velka porodica, vode poreklo od nekoga Stevana iz Matejevca kod Niša. On je u Matejevcu ubio Turčina, pa pobegao ovamo i okućio se. Slave sv. Nikolu. Tarići i Kondići starinom su iz Stare Srbije. Slave sv. Arhanđela. Vasići su iz Vrbovca smederevski srez. Jeremići (dosta velika porodica; — vode poreklo od nekog Cincarina koji se okućio u ovome selu; slave Đurđic. Kraj u kome su Vasići, zove se Erska Mala. Priča se, da je Vaso Knićanin sa nekim Sretenom iz rudničkog okruga dočekivao i ubijao Turke na Carigradskome Drumu kod mesta Gurgajevca severozapadno od Mihajlovca. Ali po naredbi kneza Miloša oni budu primorani, da se nastane u Konjskoj. Od Vase postadoše Baciću. koji slave sv. Arhanđela, a od Sretena Sretenovići, koji slave Spasovdan. Živići u i Hešiću čine Bugar-Mahalu, doselili su se iz Stare Srbije, slave sv. Jovana. Pešoviću su iz okruga kragujevačkog, slave sv. Nikolu. Preci Petra Radovanovića, Brdardca došli su iz Tamnika (okrug rudnički). Ostale porodice vode poreklo ili od pojedinaca, koji su sami zasnivali svoju kuću, ili su postali u selu kao dovodci. U novije doba ima dosta doseljenika iz srpskih zemalja preko Save i Dunava.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

10. 18. septembar 2017. u 13:11

    vojislav ananić

    Šepšin

    Položaj. — Selo je sa tri strane opkoljeno brdima, izuzev prema s., kuda teče Šepšinica. Kyće su pored potoka i po kosama s lepe i s desne strane potoka naročito s desne strane gde je blaži nagib; ima ih na glinuši i peskuši. U selu ima bunara i izvora, većinom zapuštenih.
    Tip. — Selo se deli na ove krajeve: Jezero, Bugarski Kraj, Janoševski, Vukovski Kekićski Kraj. Krajevi su razdaleko 300 do 400 m a srednje je rastojanje između kuća 50—60 m. U jednom kraju ima najviše 28 k. (u Vukovskom), a najmanje 11 (u Kekićskom.
    Ime. — Priča se samo, da je selo prozvato po potoku Šepšinici.
    Postanak sela i poreklo stanovništva. — Najstarije porodice u ovome selu jesu Krnjići ili Mulušiću, od kojih je sada svega tri kuće, i Tinugići od kojih je poslednji potomak otišao u Selevac. Ostale su se porodice doselile posle njih. Ratkovići — iz Lisica (okrug rudnički); Vukovići — došli posle Ratkovića, samo se ne zna otkuda. Janoševci — od Novog Pazara. Najpre su se nastanili u užičkom okrugu i tamo promenili slavu, pa ih otuda raselio knez Miloš, jer su pljačkali Turke. Gajići — iz sela Crnuća (rudnički okrug). Otuda je pobegao Gaja zbog krađe crkvenih para. Jeremijići — iz leskvačkog sreza, otkuda se doselio Jeremija. Ristići »Bugari“ – iz timočkog okruga. Đergo — iz Tetova. Stevan Kolar — došao među poslednjima, ali se se ne zna otkuda. I dr.
    Priča se, da je pri doseljivanju bilo madžarskih kuća i izgleda, da današnje selo nije postalo ranije od pre 120—150 godina.

    Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

    Odgovori