Порекло презимена, село Манић (Барајево, Београд)

Порекло становништва села Манић, Градска општина Барајево – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Куће су на косама, са обе стране Стојничке Реке. На десној обали је Манић а на левој је његов крај Мечак, који има око 50 кућа, од који су 32 циганске.

Воде.

Село се служи изворском и бунарском водом.

Земље.

Око села према Слатини, Стојнику и Лисовићу, земљиште је пуно вртачастих увала, чије се стране стално обрушавају. Делови атара су: Вис, Равнице, Велико Поље, Станков Гроб, Вујин Поток, Шеварице, Војиште, Јасене и Вртаче.

Старине у селу.

На месту Црквине има још и данас трагова од зидина старе цркве. У забрану Илије Миловановића има и данас споменика од „Маџарског Гробља.

 

Постанак села и порекло становништва.

Предање о постанку овог насеља и о његовој старости није очувано. Манић је улазио у састав Катићеве кнежине и имао је 1818. и 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало туријском срезу и имало је 24 куће. Данас (1921. године) чини политичку општину са селом Бељином, Рожанцима и Слатином и има 95 кућа.

За најстарије породице у селу се сматрају:

–Ниџићи (Миловановићи), славе Ђурђевдан.

–Нешковићи, Петровићи и Јовановићи (у Бељини) су један род, славе Ђурђевдан.

Стари досељеници, не зна се одакле су дошли:

–Марковићи, славе Јовањдан.

–Огњановићи, Бркићи (Јовановићи, Алексићи, Јеремићи и Пантелићи), славе Никољдан.

–Стевановићи (Барајевци), славе Стевањдан. Предак им се доселио из Барајева, тада срез посавски.

У крају Мечаку су:

–Пантићи, славе Аранђеловдан. Три брата, Милека, Милан и Панта дошли су 1823. године из Горњих бањана – срез таковски. Милека и Милан су остали у Слатини (Милекићи и Милановићи) а Панта је дошао у Манић.

–Огњановићи, славе Никољдан. Род су са Огњановићима у Манићу (да не буде забуне ради се о засеоку Мечаку).

–Јанковићи (Влајковићи), славе Аранђеловдан. Старином су из Теочина – срез таковски.

–Пантелићи, славе Илиндан. Дошли су пре 40 година из Степојевца, тада срез посавски.

Цигани-Роми:

–Лукићи, Ђорђевићи, Петровићи, Салићи, славе Никољдан. Били су чергари. Становали су неко време у Вранићу, тада срез посавски, одакле су се доселили овамо. Општина им дала земље поред гробља, али они „због вампира“ нису смели ту да се настане, већ купе земљу у Мечаку. Баве се земљорадњом и свирачином.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.