Порекло презимена, село Велика Иванча (Младеновац)

2. августа 2014.

коментара: 0

Порекло становништва Велика Иванча. Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Кроз село протиче река Бесна која долази са Космаја. Село се дели на „Овај“ и „Онај Крај“. У долини Бесне су школа, црква, Земљорадничка и Здравствена Задруга, механе, дућани и неколико кућа.

Делови сеоска атара су: Водице, Врановац, Јасење, Клење, Крушик, Пржевина, Турчић, Ћуковац, Беле Воде, Добре Воде, Конопљиште, Купиновац, Караула, Мрамор, Мрчевица, Прокоп, Нерезине, Сикиљевац, Велике Ливаде, Ђерам, Ковачице, Леска, Липар, Црвени Поток и Равни Луг.

Тип села.

Велика Иванча је село разбијеног типа. У знатном делу селе се поједине породице на своја имања, изван села, „у ливаде“. Одселило се око 80 породица и њихових кућа има чак до Трновог Брда, Човке, Боришинца и преко потока Слинчара.

 

Постанак села и порекло становништва.

О старости села не може се готово ништа поуздано рећи а и предање о томе није очувано. Зна се да је за време Турака у селу становао спахија и то у Реци, на месту где је данас кућа Николића. У близини данашњег гробља је Гумниште, где се за време Турака врло спахијско жито. Велика Иванча је улазила у састав Вићентијеве кнежине и имала је 1818. године 62 а 1822. годне 68 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 108 кућа, а 1921. године 448 кућа.

Милановићи се сматрају за најстарији род. Славе Аранђеловдан. Ни најстарији људи од Милановића не знају ништа о свом пореклу.

Стари род непознатог порекла су и:

Чојановићи (Милојевићи, Пауновићи, Јешићи, Вујичићи, Тошаковићи и Милошевићи), славе Алимпијевдан. Чојановићима их зову због тога што су први понели чојано (чохано) одело.

Максимовићи (Шиљићи), славе Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

Степићи (Бабићи, Ристићи, Пантелићи, Марковићи, Митровићи, Јокићи, Николићи и Петровићи), славе Јовањдан. Човек од 87 година не зна одакле су старином, прича да су за време Турака „бежали у Немачку“.

Терзићи (Тодоровићи), славе Игњатијевдан, су стари род и не знају за своје порекло.

Маринковићи (Милојевићи, Јанковићи, Гачићи, Милошевићи, Урошевићи, Јеленићи, Игњатовићи, Радовановићи, Милосављевићи и Арсићи), славе Гавриловдан, 6. септембар по старом календару. Сви воде порекло од три брата, који су дошли из Бијелог Поља у Полимљу. Два брата се настане на левој а трећи на десној страни Бесне.

Аврамовићи (Јанковићи, Матејићи, Радосављевићи, Павловићи, Ђорђевићи, Симићи, Јовановићи и Алексићи), славе Митровдан. Прадед Аврам је, пре Првог Устанка дошао из Бијелог Поља у Полимљу. Велемуге у Белом Пољу (Гружа) су им род.

Бугарчићи (Јовановићи), славе Митровдан. Прадед Јован се доселио из „Бугарске“.

Миловановићи (Мијаиловићи), славе Јовањдан, доселили су се из Дрлупе где су им род Љубичићи.

Богдановићи, славе Михољдан. За њих кажу да су „Бошњаци“.

Јанковићи (Павловићи, Илићи, Николићи, Деспотовићи, Недићи, Петровићи, Костадиновићи и Миловановићи), славе Марковдан. Њихови стари су дошли са Косова. У Азањи имају рођаке – Анђелковиће.

Чумићи, славе Томиндан. Деда човеку од 70 година дошао из Доње Трешњевице (Јасеница) где су им род Чумићи. Чумићи су у Доњу Трешњевицу дошли из Чајетине – златиборски срез.

Мијаиловићи, славе Јовањдан. Дошли из Рамића код Груже.

Павловићи, су дошли из Кораћице, славе Никољдан.

Марковићи су Цигани, ковачи, не каже се коју славу славе.

Непознатог порекла су:

Тошићи;

Милошевићи;

Петровићи;

Костадиновићи;

Урошевићи;

Ивановићи и;

Живковићи, сви славе Ђурђевдан.

Ранковићи;

Милојичићи;

Бинићи;

Јовановићи и;

Милојковићи, сви славе Никољдан.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.